Krivično pravo – Strana 7

Odnos nauke krivičnog prava sa drugim naukama

18. februara 2017.

Odnos sa krivičnim naukama – sa krivičnim procesnim pravom, kriminalnom politikom, kriminologijom, penologijom, kriminalistikom…

Odnos sa naukom krivičnog procesnog prava:

kpp proučava krivični postupak sa pravnog aspekta
- obuhvata sistem pojmova o procesnim subjektima i procesnim radnjama krivičnog postupka
sporno je da li je kpp bliža krivičnom pravu ili drugim procesnim disciplinama
preplitanje u obradi nekih instituta koji imaju svoj kp i procesnopravni aspekt
- ekstradicija u okviru kpp ali ima i svoje materijalnopravne aspekte
nauka kpp nije dostigla nivo razvijenosti nauke kp
- kpp je akcesorno materijalnom kp i služi njegovom ostvarivanju

Odnos sa kriminalnom politikom:

prema tradicionalnom shvatanju k. politika je deo nauke kp
- danas joj se sve više priznaje samostalnost
bavi se izučavanjem svih oblika društvene reakcija na kriminalitet
- racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta
izvesna kriminalnopolitička se moraju razmatrati i u okviru same nauke kp
pravnodogmatska obrada pojedinih instituta često vodi kritičkim zaključcima što za posledicu može imati usavršavanje tih instituta
kriminalna politika u užem smislu – krivičnopravna politika
- na koji način se kp koristi u suzbijanju kriminaliteta
- kakvo kp odgovara postavljenim idealima, budućnost i sl
kriminalna politika u širem smislu
- bavi se i drugim sredstvima podobnim za suzbijanje kriminaliteta

Odnos sa kriminologijom, penologijom i kriminalistikom:

sve te discipline imaju zajednički cilj kao i kp – suzbijanje kriminaliteta
kriminologija se bavi etiologijom i fenomenologijom kriminaliteta a po nekim shvatanjima i pitanjima društvene kontrole
- u okviru nje se razvila i viktimologija
- kp treba da dobije podatke o razmerama kriminaliteta i njegovoj uslovljenosti u zemlji
penologija se bavi izučavanjem procesa izvršenja krivičnih sankcija
kriminalistika se bavi otkrivanjem krivičnih dela i njihovih učinilaca
- bliža je nauci kpp nego nauci kp
nauka kp se mora naročito u traganju za materijalnim pojmom kp i kd mora osloniti i na rezultate do kojih se došlo u pomenutim disciplinama

Odnos sa naukama prava o privrednim prestupima i prekršajnog prava:

one u velikoj meri koriste rezultate do kojih je došla nauka kp

Odnos sa naukom međunarodnog kp:

nauka međunarodnog kp mora polaziti od nauke kp i mjp
- važniji je odnos sa naukom kp
- moraju se imati u vidu stavovi i specifičnosti nauke međunarodnog prava

Odnos s pravnim naukama – dve grupe pravnih nauka:

nauke prava opšteg karaktera
- u kp postoje instituti i oblasti gde su istorija, teorija i filozofija prava nezaobilazni
- mnogi problemi filozofije prava potiču iz kp
nauke koje izučavaju pozitivnopravne grane prava
- odnos je određen predmetom izučavanja ovih nauka
- pri izučavanju posebnog dela kp neka ponašanja predviđena kao kd imaju značaj i za druge pravne nauke

Odnos sa drugim naučnim disciplinama:

filozofija, sociologija, psihologija, soc. politika, soc. patologija, sudska medicina, sudska psihijatrija i neke druge koje su od značaja samo za pojedina kd
u nekim slučajevima kp traži u njima opšte polazne koncepte za rešavanje svojih problema
neke druge kao sudska medicina i psihijatrija imaju za cilj bolju i efikasniju primenu važećeg kp

Pojam, zadatak i sistem nauke krivičnog prava

18. februara 2017.

Nauka krivičnog prava izučava pozitivno krivično pravo jedne zemlje.

u užem smislu – krivičnopravna dogmatika
- bavi se pitanjem kakvo je postojeće pravo i kako ga primenjivati
- izraz dogmatika – dogma – mišljenje, pravo
- celina ili sistem učenja odnosno sistematsko naučno izučavanje krivičnog prava
- naučna disciplina koja se bavi tumačenjem, sistematizacijom i usavršavanjem zakonskih rešenja i naučnih teorija u oblasti krivičnog prava
- sistem najnižih, viših i najviših kp pojmova na osnovu njihove koordinacije i subordinacije
- metod je generalizujuća apstrakcija
u širem smislu – obuhvata i kriminalnu politiku
- bavi se pitanjem kakvo bi krivično pravo trebalo da bude
- koristi različite metode, samo delimično je pravna nauka

opšti deo nauke kp
- predmet izučavanja su kd i kriv. sankcija
  - veći broj instituta koji su međusobno povezani i čine dve pomenute celine
posebni deo nauke kp
- izučava pojedina krivična dela
- sistem i međusobna povezanost instituta nisu tako izraženi u posebnom delu

Podelu na opšti i posebni deo nauke kp su iz nauke preuzela krivična zakonodavstva.

Naučni sistem je sam po sebi predmet izučavanja s jedne strane a s druge neophodna pretpostavka da se izučavaju pojedini instituti opšteg dela.

Složen naučni sistem treba u najvećoj meri pojednostaviti svođenjem svih pojmova i instituta opšteg dela kp na dva pojma (biparticija):

krivično delo
krivična sankcija

Triparticija obuhvata i treći pojam krivca i postojala je u našoj starijoj teoriji.

Osim krivičnog dela i krivične sankcije, uobičajeno je da se u okviru materije opšteg dela izučavaju i pitanja vezana za sam pojam kp, njegove izvore, tumačenje, razvoj itd.

Nauka kp nije vezana pozitivnim pravom ali se ne treba udaljiti ni od prakse jer je to udaljavanje od stvarnosti, sistem ne sme biti sam sebi cilj.

Analogija u krivičnom pravu

18. februara 2017.

Dve vrste analogije za potrebe kp:

metod tumačenja krivičnog zakona
- način tumačenja prava po sličnosti
- cilj je nalaženje pravog smisla kp norme
- jedna vrsta logičkog tumačenja – argumentum a simili ad simile
  - zaključivanje koje polazi od sličnog ka sličnom
- neophodno u određenim slučajevima
  - kada zakon izričito propisuje i na to upućuje
- nekad se graniči sa ekstenzivnim tumačenjem
  - proširivanje nekog pojma prilikom ekstenzivnog tumačenja može obuhvatiti slične slučajeve u odnosu na one na koje se taj pojam odnosi
stvaranje krivičnog prava – kreativna analogija
- način stvaranja prava
- prava analogija tj. analogija u užem smislu reči
- cilj je popunjavanje pravnih praznina odnosno proširivanje norme i na slične situacije koje ona ne obuhvata
- pitanje pravnih praznina
  - ne postoje pravne praznine koje je dozvoljeno popunjavati
  - zabrana stvaranja novih bića kd
  - posledica strogog načela zakonitosti
- kreativna analogija kojom se stvaraju nova kd i nove kriv. sankcije je zabranjena
- krivični zakon ne zabranjuje kreativnu analogiju koja je u korist učinioca
  - analogija kojom se sužava kriminalna zona ili se na planu kriv. sankcija učinilac dovodi u povoljniji položaj

Nekad je teško postaviti granicu između dozvoljenog tumačenja putem analogije i zabranjenog stvaranja prava putem analogije.

Ekstenzivno i restriktivno tumačenje

18. februara 2017.

Moglo bi se reći da ove vrste tumačenja predstavljaju posledicu nekih metoda tumačenja, a ne poseban metod tumačenja.

Danas je primena ovih tumačenja u krivičnom pravu opšteprihvaćena

insistira se na postavljanju preciznih granica i uslova za primenu ovog načina tumačenja

Ekstenzivno ili restriktivno tumačenje dolazi u obzir u slučaju kada kriminalna zona prilikom određivanja u zakonu nekog ponašanja kao kd nije dovoljno precizno određena.

Ekstenzivnost ili retriktivnost proizilazi i zasniva se na međusobnom upoređivanju svih onih rešenja do kojih se može doći u okviru postojećeg zakona.

Kod ekstenzivnog tumačenja nije reč o analogiji kojom se stvara pravo

ostaje u okviru zakona
samo određuje sadržinu pojmova upotrebljenih u zakonu
analogija ide dalje i stvara novu normu

I ekstenzivno i restriktivno tumačenje znači samo kvantitativnu korekturu upotrebljenog izraza, a da se ne dira u njegov kvalitet.

Koristi se maksima – ni ekstenzivno, ni restriktivno već ispravno tumačenje.

U slučajevima kada sama kp norma ne daje osnova za ispravno tumačenje primenjuje se restriktivno tumačenje.

ovo sužavanje nije dozvoljeno kada zakonska norma precizno određuje kriminalnu zonu

Pribegavanje restriktivnom tumačenju nije opravdano kada je protivno prirodi i svrsi nekog instituta ili inkriminacije ako bi dovelo do toga da taj institut ne bi mogao da ostvaruje svrhu zbog koje postoji.

teleološko tumačenje postavlja granice restriktivnog tumačenja
putokaz u nalaženju pravog smisla neke kp norme

Tumačenje u krivičnom pravu

18. februara 2017.

Tumačenje je nalaženje pravog smisla pravne norme, u ovom slučaju krivičnopravne norme.

Tumačenje ne mora uvek biti praćeno primenom, ali suprotno je obavezujuće jer primeni mora predhoditi makar obično jezičko tumačenje.

Razlikuju se vrste tumačenja s obzirom na subjekta koji tumači kr. zakon i s obzirom na način na koji se to čini – metod koji se koristi.

Subjekti tumačenja:

kr. zakone tumači svako ko je intelektualno sposoban da dođe do smisla ili poruke koju preko određenih jezičkih znakova nudi tvorac zakona
subjektivno tumačenje – ono što je zakonodavac hteo da kaže i objektivno tumačenje – ono što je zaista kazao

autentično tumačenje
- daje organ koji je tvorac zakona – Narodna skupština Republike Srbije
- obavezuje one koji tumače i primenjuju pravo
  - u okviru zakonskog akta koji se tumači, kao sastavni deo ili
  - naknadno, posebnim zakonom
doktrinarno tumačenje
- krivičnopravna teorija
- nije obavezujuće tumačenje ali ima veliki uticaj
- jedan od zadataka nauke kr. prava
- posledica naučnih dela teoretičara kp
sudsko tumačenje
- nije obavezno osim za konkretni slučaj za koji se daje
- ima veliki uticaj
- tumačenja viših sudova iako formalno ne obavezuju niže imaju veliki značaj i njih se niži sudovi pridržavaju u velikoj meri

Metodi tumačenja – najvažniji metodi tumačenja su:

jezičko ili gramatičko
- putem jezičkog značenja zakonskog teksta dolazi se i do njegovog pravog smisla
- najjednostavniji metod
- u jednostavnim slučajevima je dovoljno
sistematsko
- polazi se od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu
- mesto norme koje ona ima u okviru:
  - određenog člana tj skupa manjeg broja normi koji se obično odnose na isti predmet
  - šire glave koja reguliše određenu oblast
  - celog krivičnog zakona
  - celokupnog pravnog sistema zemlje – u nekim slučajevima!
komparativno
- nema neki veći značaj, samo dopunski metod i orijentacija uz druge metode
  - veći značaj ima u zemljama gde se zakonski tekst donosi i objavljuje na više jezika ili
  - kada je neko rešenje u domaćem zakonodavstvu istovetno kao u stranom, rešenje u stranom može imati značaj za pravi smisao norme
istorijsko
- polazi od toga kako je zakon nastao i dolazi do onoga šta je zakonodavac normom hteo da postigne ili šta je objektivno značila kada je doneta
teleološko ili funkcionalno i
- shvatanje smisla i cilja kp norme
- u tumačenju svake konkretne norme treba uvek poći od zaštitnog objekta (šta se tom normom želi zaštititi)
  - smisao zakona – ratio legis
- koristi se
  - u spornim i složenim slučajevima kada se drugim metodama ne može doći do ispravnog tumačenja
  - u slučaju kolizije rezultata do kojih se dolazi primenom drugih metoda
- mora biti višestruko ograničeno principima pravne države i osnovnim principima kp
- teleološki redukcionizam
  - spoj teleološkog i restriktivnog tumačenja
  - tumači se restriktivno jer se svodi na njen cilj
  - ide ispod granice pravog značenja norme
  - jasan pojam se tumači uže od njegovog stvarnog značenja
    - uzima se u obzir samo ono značenje koje proizilazi iz cilja norme, ostala značenja se zanemaruju
    - isključuje se svako rešenje koje nije u skladu sa svrhom norme
- ekstenzivno teleološko tumačenje
  - predstavlja suprotnost redukcionizma
  - nije dozvoljeno u kp
  - vodi kreativnoj analogiji
logičko tumačenje
- najznačajnije je tumačenje putem argumenta a fortiori:
  1. argumentum a maiori ad minus
    - zaključivanje od većeg ka manjem
    - ono što se odnosi na više, važi i za manje
    - ako je sud ovlašćen da učinioca oslobodi, više je ovlašćen da mu kaznu ublaži
  2. argumentum a minori ad maius
    - zaključivanje od manjeg ka većem
    - ako se nešto odnosi na lakši slučaj, tim pre važi i za teži slučaj
    - kod kd protivzakonite naplate i isplate bilo je propisano da se kažnjava službeno lice kada nekome manje isplati nego što je dužan ali ne i kada mu uopšte ne isplati
      - postoji i onda kada službeno lice ne isplati iznos koji je dužan da isplati
  3. argumentum ad absurdum
    - pokazuje da se primenom nekog metoda dolazi do apsurdnog rezultata i da se mora tražiti drugo rešenje
- argumentum a contrario
  - tumačenje putem razloga suprotnosti
  - pravilo da se nešto odnosi samo na određenu situaciju a ne i na ono što je suprotno tome
  - nema veći značaj za kp jer je jasno da se norma ne može odnositi i na suprotnu situaciju zbog načela zakonitosti
- tumačenje putem analogije
- argumentum a coherentia – argument koherentnosti
  - nastoje se otklonitit suprotnosti između dve norme koje su u sukobu odnosno imaju različito značenje
  - ovaj problem se nastoji rešiti korišćenjem unutrašnje povezanosti
  - zahteva i korišćenje sistematskog tumačenja

Izvori krivičnog prava

18. februara 2017.

Dve najvažnije podele:

međunarodni i nacionalni
neposredni i posredni izvori

Ostale podele:

glavni i osnovni
sporedni i dopunski izvori

Međunarodni izvori:

posredni izvor krivičnog prava
Ustav Srbije predviđa da opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međ. ugovori predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka koji se neposredno primenjuju
- neposredna primena međunarodnih ugovora samo izuzetno dolazi u ozbir u oblasti kp
to se zapravo čini donošenjem, odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivičnog zakonodavstva
u slučaju nekih od tih kd međunarodno pravo predstavlja dopunski izvor – ko kršeći pravila međ. prava
- moraju se imati u vidu i primenjivati relevantne norme međ. prava
isti slučaj je i u oblasti kpp
- garantije koje predviđa Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima 1966. godine
bilateralni ugovori u oblasti međ. pomoći u krivičnim stvarima

Nacionalni izvori

Ustav
- dve vrste odredaba za kp
  1. one koje određene kp principe podižu na rang ustavnih principa – npr načelo zakonitosti
  2. one koje predstavljaju osnov propisivanja nekih inkriminacija – npr da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo
- posredan izvor krivičnog prava i dvostruki značaj
  - za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivičnom zakonu i
  - za sud prilikom tumačenja i primene kp odredbi
Zakon
- jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava
  - posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu
- nije isključiv jer postoje i dopunski izvori
- u Srbiji KZ i ZOMUKD i kp norme iz sporednog zakonodavstva
Podzakonski propisi
- njima se ne mogu propisivati krivična dela niti instituti opšteg dela kp
- mogu biti dopunski izvor kada kr. zakon upućuje na njih
  - blanketna krivična dela
    - kod zakonskog opisa nekih kd koriste se formulacije protivpravno, neovlašćeno, suprotno propisima
    - nedozvoljena trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoće itd.
Sudska praksa
- formalno ne predstavlja izvor krivičnog prava u Srbiji
- ima veliki značaj za kp u suštinskom smislu
- kr. zakon nije perfektan da sudskoj praksi ne ostavlja određeni prostor koji donekle znači i stvaranje prava
- odluke viših sudova i pravna shvatanja u njima nisu obavezne u smislu izvora ali vrše veliki uticaj na shvatanja nižih sudova
  - sudovi vode računa o stavovima viših sudova a često uvažavaju i stavove drugih sudova
Teorija krivičnog prava
- ne predstavlja izvor krivičnog prava
- sudovi u rešavanju pojedinih pitanja u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja u teoriji kp
- uticaj nauke kp na krivično pravo je poželjan
  - na sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču
Običaj
- ne predstavlja izvor krivičnog prava
- u ranijem periodu i jeste ali usvajanjem načela zakonitosti običajno pravo je u suprotnosti s tim načelom
- sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih kd se može bliže odrediti samo ako se uzmu u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini

Razvoj našeg krivičnog prava (period posle 1941)

18. februara 2017.

Krivično pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (1941-45)

okupatorske snage su vršile vlast negde neposredno, negde posredno preko satelitskih državnih tvorevina npr NDH
- krivično pravo Kraljevine Jugoslavije tu i dalje važi
- jača se represija predviđanjem drastičnih kazni za kršenje naredbi okupatora
sredinom 41. formira se pokret otpora NOB
- usmeren je na oslobođenje zemlje od okupatora i uspostavljanje novog društvenog poretka
- na oslobođenim područjima prestala je primena dotadašnjih propisa uključujući KZ i počelo stvaranje novog prava
- ratno i strogo pravo i pretežnim delom običajno
- retki pisani izvori prava
  - najvažniji pisani izvor je Uredba o vojnim sudovima 1944
    - organizacija i nadležnost vojnih sudova, kd, kazne i zaštitne mere o postupku i o izvršenju presude

Jugoslovensko kp od 1945-92:

odmah posle rata
- Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države 25. avgust 1945
  - inkriminacije političkih krivičnih dela i ratnih zločina
- Zakon o vrstama kazni 5. jul 1945.
  - sistem od 12 vrsta kazni
- Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941 i za vreme neprijateljske okupacije
  - omogućena je primena pravnih pravila iz predratnog zakonodavstva ako nisu u suprotnosti s novim propisima
  - primenjivane su norme jugoslovenskog Krivičnog zakonika iz 1929.
Krivični zakonik – Opšti deo 4. decembar 1947.
- rađen pod uticajem sovjetskog krivičnog zakonodavstva
- materijalna koncepcija kp
- usvaja se analogija kao sredstvo za stvaranje novih kd
- široka odgovornost za pokušaj i pripremne radnje
- sistem krivičnih sankcija
posebni zakoni koji predviđaju određene grupe kd doneti 1948.
Krivični zakonik FNRJ 1. jul 1951.
- sukob Jugoslavije sa SSSR je imao za posledicu izradu novog zakonika
- savremen i legislativno tehnički dobro urađen zakonik
- u znatnoj meri predstavlja originalnu kodifikaciju materijalnog krivičnog prava iako rađen po uzoru evropskih zakonodavstva (najviše švajcarskog)
- izmene i dopune 1959 – Novela
  - niz novina u sistemu ks – sankcije prema maloletnicima
devet krivičnih zakonika 1. jul 1977
- po osnovu ustava SFRJ 1974.
- savezni, šest republičkih i dva pokrajinska
- uglavnom preuzima rešenja noveliranog KZ iz 1951.
  - razlog donošenja je isključivo političke, ustavnopravne prirode
- opšti deo ostao je skoro u celini u nadležnosti federacije
- posebni deo podeljen između federacije i federalnih jedinica
  - veći deo u regulisanju federalnih jedinica
- menjani su više puta, najznačajnije izmene i dopune izvršene su 1990
  - zakonski opisi kd su precizirani i sužena kriminalna zona
  - manji broj kd potpuno ukinut
  - unete inkriminacije na osnovu obaveza iz međunarodnih akata koji su ratifikovani

Krivično pravo SRJ i SCG:

državni kontinuitet posle raspada SFRJ nastavlja SRJ
- obaveza usklađivanja ranijeg zakonodavstva sa Ustavom SRJ iz 1992.
  - Krivični zakon SRJ 1993. usklađen sa Ustavom.
  - izmene i dopune 1994 Krivičnog zakona Srbije
  - Crna gora 1993. donela novi krivični zakon
- izmene i dopune se uglavnom odnose na Posebni deo, u oblasti Opšteg dela je najznačajnija izmena bila ukidanje smrtne kazne u saveznom zakonodavstvu i ukidanje mere bezbednosti zabranjenog javnog istupanja
izmene i dopune KZ SRJ 2001.
- smrtna kazna je potpuno eliminisana iz sistema krivičnih sankcija, uvedena kazna zatvora u trajanju od 40 godina.
izmene i dopune KZ RS februar 2002. i kasnije KZ CG
- promenjen je zakonski opis i strože kazne kod nekih krivičnih dela
- uvedeno više novih ali i dekriminalizovana neka kd
posle transformacije u državnu zajednicu SCG
- svaka republika donosi svoje krivične zakonike, državna zajednica nije ni delimično regulisala krivičnopravnu materiju
Krivični zakonik 29. septembar 2005. godine
- 2004. obrazovana komisija eksperata koja je sačinila Nacrt
- utvrđen je predlog koji je u okt. 2004. upućen u skupštinsku proceduru

Krivično pravo Srbije:

posle prestanka postojanja drž. zajednice SCG, i dalje na snazi KZ 2005.
donet je i Zakon o izmenama i dopunama KZ iz 2009.
- šire se granice krivičnog prava
- zaoštravanje propisanih kazni kod oko trećine kd
- isključene primene odredaba o ublažavanju kazne kod nekih kd
- kontinuitet sa izmenama i dopunama ranijeg krivičnog zakonodavstva iz 2003, nego sa samim KZ 2005.
Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela 2008
- postoje argumenti pro i contra za uvođenje odgovornosti pravnih lica
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz kd 2008
- na osnovu njega može biti oduzeta imovina koja ne mora imati nikakve veze sa učinjenim kd
Zakon o izmenama i dopunama iz 2012.
- otklanja grube propuste učinjene 2009.
- broj novouvedenih kd je znatno veći
  - krivična dela terorizma
  - zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
- izvesno poboljšanje KZ
noviji razvoj
- težište se stavlja na represiju
- zaštita po svaku cenu

Razvoj našeg krivičnog prava (period do 1941)

18. februara 2017.

Srednjovekovni period:

opšte karakteristike tadašnjeg evropskog prava
- običajno i partikularno
- period privatne reakcije koja se postepeno pretvarala u državnu
u 12. veku umesto kazne postoji privatna reakcija u obliku krvne osvete i sistema kompozicije
- vražda – otkupljivanje kod ubistva davanjem naknade rodbini ubijenog i postupak mirenja
represiju preuzima feudalna država
- donosi se Dušanov zakonik 1349.
  - surove telesne kazne
  - česta primena smrtne kazne
  - zločin ne smatra privatnom stvari pojedinca nego kao javnu stvar koja se tiče cele zajednice
  - jak uticaj vizantijskog prava
  - pravi razliku između umišljaja i nehata
turska državna vlast i primena šerijatskog prava
- zadržava se običajno pravo donekle
- stvaraju se Srbija i Crna gora
  - Crna gora ima de facto nezavisnost ali rodovsko-plemensko uređenje iz kojeg se postepeno formirala država
  - Srbija je bila pod Turcima do početka 19. veka

Period do stvaranja Jugoslavije 19. i početak 20 veka:

u toku prvog srpskog ustanka 1804 donose se kp odredbe u formi Zakonika prote Mateje Nenadovića 1804
- sporno da li je primenjivan samo na delu teritorije ili na celoj oslobođenoj teritoriji
Karađorđev kriminalni zakonik 1807 sadrži isključivo kp odredbe
- nije utvrđeno do kada se i u kojoj se meri primenjivao
- dela vojne prirode i teške telesne kazne
Kaznitelni zakon za policajne prestupe 1850
Kriminalni zakonik za Knjaževstvo Srbiju 1860.
- prvi moderni krivični zakonik
- po uzoru na pruski 1851.
Nacrt novog srpskog krivičnog zakonika 1910
- po uticajem norveškog 1902 i ruskog 1903
- 1911 prerađen
- nije usvojen zbog balkanskih ratova i 1. svetskog rata

Krivično pravo Jugoslavije 1918 – 1941:

od nastanka do donošenja jedinstvenog krivičnog zakonika ima 6 pravnih područja u oblasti kp
- izuzetak je vojno zakonodavstvo jer je važenje vojnog srpskog iz 1901 prošireno na celu državu
- doneto je i nekoliko posebnih zakona koji su važili u celoj zemlji među kojima i Zakon o zaštiti javne bezbednost i poretka u državi 1921. godine
unifikacija krivičnog zakonodavstva
- počelo se raditi 1921. na tome
- 27. januar 1929. – novi Krivični zakonik Kraljevine Jugoslavije
  - tadašnji moderni KZ
  - pod uticajem krivičnog zakonodavstva Kraljevine Srbije, Projekta iz 1910. i nemačkih projekata iz 1925. i 27. i stavova neoklasične škole
  - mnoga rešenja su prisutna i danas
- Zakon o izvršavanju kazni lišenja slobode 1929.
  - progresivni sistem u četiri stadijuma
- Vojni krivični zakonik iz 1930.
  - vojno krivično pravo
  - supsidijarno važe odredbe opšteg dela KZ 1929.

Pojava i razvoj krivičnog prava

18. februara 2017.

Krivično pravo je jedna od najstarijih grana prava.

I pre nastanka države neke oblike reakcije su primenjivala privatna društva kao sankciju kao npr progonstvo.

Tek s nastankom države može se govoriti o kp u pravom smislu.

U jednom prelaznom periodu država je delila pravo kažnjavanja sa pojedincima ili društvenim grupama.

S postepenim jačanjem države i dalje se sreću ustanove koje su postojale i pre nastanka države – krvna osveta, kompozicija, talionsko načelo, progonstvo i sl.

Talion je značajan korak napred u ograničavanju osvete i priv. reakcije u smislu uvođenja određene srazmernosti. Sreće se u zakonima starog veka – Hamurabijev i rimski zakon 12 tablica. Kp materija regulisana je s drugim oblastima zajedno u ovim zakonima a svela se na predviđanje pojedinih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanje strogih kazni

S nastankom modernog kp u 18. veku sreću se krivični zakonici kako ih i danas poznajemo.

Srednji vek:

arbitrernost
običaj kao izvor kp
primena strogih i surovih kazni – smrtne i telesne
heterogeno, arbitrerno, surovo i nejednako pravo
pod uticajem religije kažnjava za kd zasnovana na verskim zabludama

U drugoj polovini 18 veka ideje Monteskjea, Rusoa, Voltera i drugih stvaraju novo krivično pravo.

Ćezare Bekarija u svojoj knjizi O zločinima i kaznama udara temelje modernog krivičnog prava, mnoge njegove ideje su i danas aktuelne i predstavljaju dostignuća krivičnog prava.

treba izdvojiti toskanski 1786, austrijski 1787 i francuski krivični zakonik koji su doneti u tom periodu
- iako nisu drugo važili to su prvi zakonici u kojima dolaze do izražaja nove ideje

Jedan od najpoznatijih zakonika koji je uticao na KZ velikog broja zemalja je Napoleonov iz 1810.

zasniva se na principu zakonitosti
polazi od ideje utilitarizma

Bavarski krivični zakonik iz 1813 – Anselm Fojerbah – daje ogroman doprinos nauci kp.

Pruski krivični zakonik 1851. je bio uzor za prvi srpski krivični zakonik 1860.

Totalitarni režimi vode negaciji osnovnih principa krivičnog prava čak i kad se smatra da ne može biti pogaženo ono što je postignuto, pa čak ponekad i s dobrim namerama (orijentacija ka tretmanu i resocijalizaciji je odvela do lobotomije i kastriranja).

Što se tiče napretka, iako se ostaje pri proverenim principima i dostignućima krivičnog prava ne znači da nema ničega novog naročito na planu uvođenja novih sankcija kao alternativama kazni lišenja slobode.

Krivično pravo bivših socijalističkih zemalja je uvelo dosta boljih zakona ali je postalo mnogo lošije stanje na planu kriminaliteta.

U krivičnim pravima evropskih zemalja zapaža se trend evropeizacije njihovih zakonodavstava. Krivično pravo evropskih zemalja se i dalje znatno razlikuje, tako da na putu zajedničkog krivičnog prava stoje mnoge prepreke.

termin „evropsko pravo“ ne označava neko supranacionalno pravo već samo zbirni pojam za one pravne norme Evropske unije i Saveta Evrope koje su relevantne za nacionalne krivičnopravne sisteme

Načelo pravednosti i srazmernosti

18. februara 2017.

Načelo pravednosti i srazmernosti znači da kazna i druga krivična sankcija koja se primenjuje prema učiniocu kd mora biti pravedna i srazmerna učinjenom delu.

mora se voditi računa o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoračivu granicu prilikom odmeravanja kazne
nije prihvatljivo da se ks propisuju i primenjuju ne obazirući se na neke opšte ideje pravde i pravičnosti
brana je i shvatanju da društvo ima pravo da različitim oblicima tretmana menja ličnost učinioca kd, s ciljem da više ne vrši kd
- drastični zahvati u duševni i telesni integritet koji uopšte nisu u srazmeri sa učinjenim delom

Neprihvatljivo je shvatanje da opravdanje kazne leži u pravednoj odmazdi, retribuciji, kazni koja je u stvari sama sebi cilj u smislu da se na učinjeno zlo odgovori srazmernim zlom, niti je prihvatljiva druga krajnost – zaštita po svaku cenu.

Značaj ne samo u primeni već i u stvaranju kp normi.

Načelo humanosti

18. februara 2017.

Dva aspekta:

humanistička orijentacija zaštitne funkcije kp – krivičnim pravom se pre svega štite najvažnija dobra čoveka
- samo kp koje zaštitu osnovnih prava čoveka stavlja u centar svega može njegovom nužno nehumanom sredstvu kazni dati humanističku dimenziju
načelo humanosti u krivičnom pravu – u odnosu na učinioca kp i ks treba da budu koliko je to moguće humane

Isticanje ovog načela često ima ideološke motive da se kp i kazna prikažu humanijim nego što stvarno jesu – univerzalna pojava.

činjenica je da su ks a naročito kazna nužno nehumane i da nužno sadrže određeno zlo
treba shvatiti ovo načelo kao težnju da se izbegne nepotrebna nehumanost

Krivično pravo Srbije:

ono je na nivou humanizacije dostignute u drugim evropskim zemljama
primena ks je takođe na nivou humanizacije u EZ ako se ima u vidu struktura ks i visinu kazni
- nekad je red o slabostima i neefikasnosti u primeni kp a ne o svesnoj težnji za primenom načela humanosti
- suviše humanosti za učinioca ponekad znači nehuman odnos prema žrtvi

Načelo humanosti se podiže i na rang ustavnog načela pa se zabranjuje podvrgavanje mučenju, ponižavajućem kažnjavanju i postupanju.

Načelo individualne subjektivne odgovornosti

18. februara 2017.

Ovo načelo ima dva svoja dela:

subjektivna odgovornost – neko može odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema učinjenom delu
individualna odgovornost – postoji zabrana odgovornosti za postupke drugih lica tj. svako odgovara samo za svoje postupke, za ono što je on učinio

Objektivna i kolektivna odgovornost su negacija savremenog krivičnog prava koje je zasnovano na ovom načelu. Razvoj odgovornosti išao je od kolektivne ka individualnoj.

Načelo individualne subjektivne odgovornosti kako se sada shvata znači da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima određeni psihički odnos i zbog kojih mu se može uputiti društveno etički prekor.

iskuljučuje odgovornost za postupke drugog i odgovornost bez krivice

Krivično zakonodavstvo Srbije:

Nema kazne bez krivice (nulla poena sine culpa) – kazna se može izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo (§2KZ).

Izuzetke treba svesti na najmanju moguću meru ako se ne mogu potpuno izbeći.

Iz ovog načela proizilazi zahtev da se zakonskim opisom kd obuhvate samo ona ponašanja koja je moguće izbeći, koja se učiniocu objektivno mogu uračunati – samo ona ponašanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu odgovornost.

Načelo legitimnosti

18. februara 2017.

Načelo legitimnosti znači da krivičnopravna represija i krivično pravo u celini moraju u suštinskom smislu biti opravdani i nužni.

Legitimnost u najširem smislu znači opravdanost i prihvatljivost određenih ustanova i normi:

za procenu legitimnosti su od značaja materijalni, vanpravni kriterijumi
- sukob legalnosti i legitimnosti – čemu dati prednost
  - opasno je prednost dati legitimnosti pošto ne postoje precizni kriterijumi nego je to stvar vrednovanja
  - prednost se daje legitimnosti samo izuzetno, onda kada je nelegitimnost očigledna i nesporna
  - nelegitimnost nije razlog da se kp norma ne primenjuje nego da se uskladi sa zahtevima legitimnosti
od značaja je za stvaranje krivičnog prava a samo izuzetno za njegovu primenu

Osnove i granice krivičnopravne prinude:

zaštita čoveka i drugih osnovnih vrednosti su osnov i granice za određivanje kd, propisivanje krivičnih sankcija i primenu u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela (§3KZ)
- kriminalnopolitički princip ograničenja krivičnopravne represije
zahteva svođenje kp zaštite na neophodan minimum
krivično pravo treba da bude poslednje sredstvo u zaštiti određenih vrednosti – suzbijanju kriminaliteta
- supsidijarnost krivičnog prava – ultima ratio u suzbijanju društveno opasnih ponašanja
- nešto što u jednom društvu jeste ultima ratio u drugom ne mora biti
- društvene promene i postojeće prilike i uslovi u znatnoj meri određuju da li je kp intervencija u nekom društvu zaista ultima ratio
ovaj princip nije sproveden, a kp zaštita se širi i na normativnom planu

Načelo zakonitosti

18. februara 2017.

Načelo zakonitosti je podignuto na rang ustavnog načela.

Načelo zakonitosti sadržano je u odredbi člana 1. KZ, nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno nije zakonom bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Izražava se latinskom formulacijom nullum crimen, nulla poena sine lege (Fojerbah, nemački teoretičar kp).

Načelo zakonitosti ima garantivnu funkciju koja je značajna s aspekta prava i sloboda građana i ostvarivanja principa pravne države.

Pravna država štiti građane krivičnim pravom ali i od krivičnog prava.

Garantivna funkcija predstavlja protivtežu, ograničenje i korektiv zaštitnoj funkciji krivičnog prava.

samoograničenje državne prinude
stvara osećaj sigurnosti da niko neće biti samovoljno krivično gonjen
- može biti gonjen samo za ono što je unapred bilo propisano kao kd i za šta je bila predviđena sankcija
- magna charta zločinaca – Listova izreka

Od značaja je i za zaštitnu funkciju krivičnog prava:

ostvarivanje generalne prevencije
- samo unapred propisano kd i kazna mogu da deluju odvraćajuće na potencijalnog učinioca kd
ne može se neko smatrati krivim za ponašanje koje nije prethodno bilo predviđeno kao kd

Ima četiri segmenta:

nulla poena sine lege scripta – isključuje primenu nepisanog pre svega običajnog prava
- lex scripta – pisan zakon – samo pisani krivični zakon može propisati krivična dela i sankcije
nulla poena sine lege praevia – zabrana retroaktivne primene krivičnog zakona
- lex praevia – prethodan zakon – nema krivičnog dela i krivične sankcija ako to nije bilo propisano krivičnim zakonom pre nego što je kd bilo učinjeno
nulla poena sine lege certa – načelo određenosti, krivičnopravne norme moraju u što je moguće višem stepenu biti određene i precizne
- lex certa – određen zakon – određeno ponašanje koje predstavlja kd i kazna za njega
- izbegavati neodređene norme kao što su generalne klauzule
nulla poena sine lege stricta – zabrana stvaranja prava putem analogije
- lex stricta – tačan, uzak, izričit zakon – krivični zakon obuhvata samo ono na šta se odnosi a ne i slične situacije

teško je reći koji je segment najvažniji, ali pre svega se misli na zabranu povratnog dejstva krivičnog zakona
- merodavno je pravo koje važi u momentu izvršenja kd

Domen primene:

načelo zakonitosti se odnosi na celokupnu materiju krivičnog prava
- ne treba se prihvatiti da se instituti opšteg dela mogu stvarati i putem običajnog prava i sudske praske ili teorije
mora imati sveobuhvatan karakter

Međunarodni krivični sud i međunarodno krivično pravo

18. februara 2017.

Međunarodni krivični sud je osnovan u Rimu 1998. godine na diplomatskoj konferenciji održanoj pod okriljem OUN i usvojen njegov Statut.

ako se sa skepsom gleda na ovaj sud, moglo bi se očekivati da se bavi samo kd državljana onih zemalja koja nemaju uticaj
- svesni nedostataka, tvorci statuta su uneli odredbu koja upućuje na primenu nacionalnog krivičnog prava ako se ne može primeniti međ. pravo one države čije bi pravosuđe bilo nadležno
sporno je koliko je osnivanje i rad dva ad hoc tribunala od strane SB OUN „korak u pravom smeru“
- ubrzali su proces osnivanja stalnog krivičnog suda iako se ne može dati odg. na pitanje zašto samo u slučaju bivše Jugoslavije i Ruande postoje tribunali, a ne i u drugim slučajevima masovnih povreda mhp
- Međ. kr. sud je značajan napredak u odnosu na statute ad hoc tribunala
  - od 34 člana Statuta za bivšu Jugoslaviju, samo su dva o opštem delu kp, a 4 o posebnom pa progres nije teško postići
  - opravdana je kritika postojećih ad hoc tribunala na šta upućuje način osnivanja stalnog suda i unošenje nekih elementarnih instituta opšteg dela kp u Statut kao i detaljnije regulisanje materije posebnog dela.

Načelo zakonitosti u mkp:

nije prihvatljivo da se fleksibilnije shvata
moraju da važe isti strogi standardi koji su uobičajeni u krivičnom pravu
ne može se bukvalno insistirati na zakonu već na adekvatnom međ. pravnom aktu
mora ispunjavati 4 uslova koja načelo zakonitosti postavlja pred zakon u krivičnom pravu – lex praevia, lex certa, lex scripta, lex stricta
deklarativno Statut usvaja načelo ali ne obezbeđuje njegovu realizaciju

Izvesno je da kada je reč o delima protiv čovečnosti postoji univerzalna pojava da u toj oblasti ne dolazi do primene nacionalnog krivičnog prava prema svojim državljanima ali će biti kažnjeni strani državljani naročito ako su delo učinili na štetu države koja primenjuje svoje pravo.

propisivanje ovih dela ima pretežno simboličku funkciju
sastoji se u tome da se želi pokazati moralna osuda inkrimisanih ponašanja
prihvatanje mk suda zavisi od volje pojedinih zemalja
najuticajnije zemlje mogu da spreče da njihovi građani budu izvedeni pred taj sud

Ostvarenje ideje o međ. krivičnom sudu i međ. krivičnom pravu izgleda bliže posle stupanja na snagu Statuta MKS i posle početka njegovog rada.

Pravnik

Kategorija: Krivično pravo

Odnos nauke krivičnog prava sa drugim naukama

Pojam, zadatak i sistem nauke krivičnog prava

Analogija u krivičnom pravu

Ekstenzivno i restriktivno tumačenje

Tumačenje u krivičnom pravu

Izvori krivičnog prava

Razvoj našeg krivičnog prava (period posle 1941)

Razvoj našeg krivičnog prava (period do 1941)

Pojava i razvoj krivičnog prava

Načelo pravednosti i srazmernosti

Načelo humanosti

Načelo individualne subjektivne odgovornosti

Načelo legitimnosti

Načelo zakonitosti

Međunarodni krivični sud i međunarodno krivično pravo