Kategorija: Ugovor

Saglasnost trećeg lica za zaključenje ugovora

15. januara 2026.

1. Pojam i Pravilo
Načelno, stranama nije potrebna saglasnost za zaključenje ugovora (princip autonomije volje). Saglasnost trećeg lica je izuzetak koji mora biti izričito:
• Propisan zakonom, ili
• Predviđen ugovorom.
Treće lice je pravno ili fizičko lice koje nije ugovorna strana (ne obavezuje se ugovorom), već se samo saglašava da druga lica stupe u ugovorni odnos.
Važna distinkcija: Kada zakonski zastupnik daje saglasnost, on ne zaključuje ugovor u ime strane, niti izjavljuje volju umesto nje. Strana (npr. stariji maloletnik) izjavljuje volju u svoje ime, a zastupnik se samo saglašava.

2. Svrha (Ratio legis)
Saglasnost se traži radi zaštite tri vrste interesa:
• Interes jedne ugovorne strane: Npr. zaštita ograničeno poslovno sposobnog lica (starijeg maloletnika).
• Opšti interes: Npr. saglasnost Ministarstva finansija za budžetske korisnike kod višegodišnjih obaveza.
• Interes trećeg lica: Npr. zakupodavac daje dozvolu za podzakup da bi zaštitio svoju imovinu.

3. Vreme davanja saglasnosti
Saglasnost se može dati u dva momenta:
• Dozvola: Pre ili istovremeno sa zaključenjem ugovora.
• Odobrenje: Naknadno, posle zaključenja ugovora.

4. Forma saglasnosti (Ključno za ispit!)
Osnovno pravilo je paralelizam formi: Saglasnost mora biti u formi koja je propisana za sam ugovor.
• Ako je ugovor u običnoj pismenoj formi → saglasnost je u pismenoj formi (npr. jemstvo).
• Ako je ugovor u formi javno overene isprave (legalizacija) → saglasnost mora biti overena.
IZUZETAK (Novo pravilo ZOO od 2020. godine): Kada se zahteva „stroža“ forma ugovora (javno potvrđena/solemnizovana isprava ili javnobeležnički zapis), saglasnost trećeg lica NE mora pratiti tu strogu formu.
• Dovoljno je: Da potpis davaoca saglasnosti bude javno overen (legalizovan).
• Primer: Ugovor o prometu nepokretnosti (solemnizacija) – saglasnost supružnika ili trećeg lica dovoljna je u formi overe potpisa, ne mora se solemnizovati.

5. Dejstva i posledice nedostatka saglasnosti
Posledice nisu jedinstvene i zavise od toga šta je propisano za konkretan slučaj:
1. Rušljivost: Kada nedostaje saglasnost zakonskog zastupnika za ugovor ograničeno poslovno sposobnog lica.
2. Ništavost: Npr. ugovor o osiguranju za slučaj smrti starijeg maloletnika je ništav bez pismene saglasnosti zastupnika.
3. Otkaz ugovora: Ako zakupac da stvar u podzakup bez dozvole zakupodavca (kad je ugovorena), zakupodavac može otkazati ugovor.
4. Krivična odgovornost: U određenim slučajevima.

6. Specifičnost kod pravnih lica
Kada statut preduzeća traži da direktor pribavi saglasnost upravnog odbora, to se ne smatra saglasnošću trećeg lica u strogom smislu (jer je organ deo pravnog lica).
• Zato se odredba o formi ovde tumači usko – organ može dati saglasnost u slobodnoj formi, osim ako zakon ili akt preduzeća ne traže drugačije.

Saglasnost izjavljenih volja (pojam i obim)

15. januara 2026.

1. Pojam i definicija
Za nastanak punovažnog ugovora u našem pravu neophodna je saglasnost uzajamno izjavljenih volja o sadržini ugovora. To znači da su se strane sporazumele o pravnom dejstvu ugovora, koje mora biti moguće, dopušteno i određeno.
Da bi saglasnost postojala, izjave volja moraju imati sledeće atribute:
• Uzajamnost: Svaka izjava mora biti upućena drugoj strani.
• Podudarnost: Izjave se moraju sadržinski poklapati – ono što jedna strana nudi, druga prihvata.
• Sloboda i ozbiljnost: Izjava ne sme biti data pod manom volje (zabluda, prevara, pretnja) i mora postojati namera zaključenja ugovora (animus contrahendi).

2. Obim saglasnosti (Bitni elementi)
Saglasnost volja je opšti uslov, ali se smatra ispunjenim samo ako je obim postignute saglasnosti dovoljan. Minimalni obim saglasnosti podrazumeva sporazum o bitnim sastojcima ugovora.
U našem pravu razlikujemo:
A) Objektivno bitni sastojci (Essentialia negotii)
• To su elementi o kojima strane po prirodi posla ili po zakonu moraju postići saglasnost da bi ugovor određene vrste uopšte nastao.
• Primer: Kod ugovora o prodaji to su stvar i cena.
• Kod imenovanih ugovora zakon određuje ove elemente, dok se kod neimenovanih ugovora ceni da li postignuti sporazum čini „smislenu celinu“.
B) Subjektivno bitni sastojci
• To su tačke koje su inače sporedne (npr. mesto ili vreme isporuke), ali je jedna strana uslovila zaključenje ugovora postizanjem saglasnosti o njima.
• Uslov: Strana mora blagovremeno (pre ili u trenutku saglasnosti o bitnim elementima) obavestiti drugu stranu da je taj element za nju bitan.

3. Pravna priroda i pretpostavke (Rešavanje sporova)
Šta se dešava ako strane postignu dogovor o bitnim elementima, a ostanu neke otvorene tačke?
• Pravilo ZOO: Ako postoji saglasnost o bitnim sastojcima (objektivnim i subjektivnim), ugovor se smatra zaključenim.
• Sporedne tačke: Nepostojanje saglasnosti o sporednim tačkama ne sprečava nastanak ugovora. Ako se strane kasnije ne dogovore, te tačke će urediti sud (vodeći računa o pregovorima, praksi i običajima).
Teret dokazivanja (Presumpcija zaključenja): U našem pravu važi oboriva pretpostavka da je ugovor zaključen čim postoji saglasnost o objektivno bitnim elementima.
• Strana koja tvrdi da ugovora nema mora da dokaže:
    1. Da je tačka o kojoj nema saglasnosti za nju bila subjektivno bitna.
    2. Da je o tome blagovremeno obavestila drugu stranu (rezervisana sporedna tačka).
Napomena (Uporedno pravo): Ovo je suprotno rešenju u nemačkom pravu (BGB), gde se pretpostavlja da ugovor nije zaključen dok se ne postigne saglasnost o apsolutno svakoj tački pomenutoj u pregovorima.

4. Dejstva i specifične situacije
• Imperativne norme (Obavezna sadržina): Ako ugovor ima zakonom propisanu sadržinu, te norme postaju deo ugovora automatski, čak i ako ih strane nisu ugovorile ili su ugovorile suprotno.
    ◦ Primer: Ako cena nije određena kod ugovora o prodaji u privredi, kupac duguje tekuću/razumnu cenu (ugovor ne pada).
    ◦ Primer: Ako je ugovorena kamata veća od dozvoljene, primenjuje se najveća dozvoljena stopa.
• Formalni ugovori: Kod njih puka saglasnost o bitnim elementima nije dovoljna. Ugovor nastaje tek kada se postignuta saglasnost „zaodene“ u propisanu formu (mesto i vreme zaključenja vezuju se za trenutak ispunjenja forme).

Zastupanje

15. januara 2026.

Naše pravo prihvata koncept modernog, neposrednog zastupanja. To je pravni odnos u kojem zastupnik preduzima pravne poslove, a pravna dejstva tih poslova nastupaju direktno u imovini zastupanog lica.

Da bi postojalo punovažno neposredno zastupanje, moraju se kumulativno ispuniti tri uslova:
• Vlastita volja: Zastupnik izjavljuje svoju volju (preduzima pravni posao), a ne prenosi samo tuđu poruku.
• Contemplatio domini: Zastupnik dela u ime zastupanog, a ne u svoje ime.
• Pripisivanje dejstva: Pravne posledice se ne pripisuju zastupniku, već direktno zastupanom licu.
Napomena: Zastupnik je dužan da obavesti drugu stranu da istupa u ime zastupanog. Međutim, ugovor proizvodi dejstvo i ako to ne učini, pod uslovom da je druga strana znala ili je iz okolnosti mogla zaključiti da on istupa kao zastupnik.

Izvori ovlašćenja za zastupanje
Zastupnik mora imati ovlašćenje (preobražajno pravo) da bi njegovi postupci obavezali zastupanog. Ovlašćenje se može zasnivati na:
• Zakonu (npr. roditelji).
• Opštem aktu pravnog lica (statut).
• Aktu nadležnog organa (odluka o starateljstvu).
• Izjavi volje zastupanog (Punomoćje).

Prenos ovlašćenja
Pravilo je da zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugog (lično obavljanje posla). Izuzeci (kada je prenos dozvoljen):
• Kada je to dopušteno zakonom ili ugovorom.
• Kada je sprečen okolnostima, a interesi zastupanog nalažu hitno preduzimanje posla.

Dejstva zastupanja
Kada zastupnik dela u granicama ovlašćenja i u ime zastupanog:
• Ugovor neposredno obavezuje zastupanog i drugu ugovornu stranu.
• Zastupnik nije ugovorna strana i nije vezan pravnim poslom.

Patološka stanja
Ovde razlikujemo dve situacije u zavisnosti od toga da li je ovlašćenje postojalo pa je pređeno, ili ga nije bilo uopšte.
A) Prekoračenje ovlašćenja (Postoji ovlašćenje, ali je pređeno)
• Status ugovora: Zastupani je u obavezi samo ako odobri (ratifikuje) prekoračenje.
• Ćutanje: Ako se zastupani ne izjasni u roku redovno potrebnom za tu vrstu posla, smatra se da je odbio odobrenje.
• Dejstvo odobrenja: Ima povratno dejstvo (retroaktivno) – smatra se da je ovlašćenje postojalo od početka (osim ako strane ne ugovore drugačije).
• Prava savesne strane: Ako nije znala za prekoračenje, može raskinuti ugovor odmah po saznanju (ne mora čekati odobrenje).
• Naknada štete: Za štetu savesnoj strani odgovaraju solidarno zastupnik i zastupani (ako je odbio odobrenje).
B) Neovlašćeno zastupanje (Falsus Procurator – Nema ovlašćenja) Lice zaključuje ugovor u tuđe ime bez ikakvog ovlašćenja (lažni punomoćnik).
• Status ugovora: Zastupani je vezan samo ako naknadno odobri. Ako ne odobri u primerenom roku, ugovor se smatra nezaključenim.
• Naknada štete: Ako zastupani odbije odobrenje, savesna druga strana može tražiti štetu samo od lažnog punomoćnika.
    ◦ Razlika u odnosu na prekoračenje: Ovde zastupani ne odgovara za štetu jer nije imao nikakve veze sa lažnim zastupnikom.

Izuzetak: Poslovodstvo bez naloga (Gestija)
Ako „lažni punomoćnik“ (falsus procurator) ispuni stroge uslove za poslovodstvo bez naloga (radi nužno i korisno za gospodara posla), situacija se menja:
• On ima pravo da gospodar posla preuzme obaveze iz tog ugovora (prihvati ih kao svoje), čak i ako nije dao prvobitno ovlašćenje.

Osnov ovlašćenja za zastupanje

Da bi zastupanje bilo pravno valjano, ovlašćenje mora proisteći iz pravno priznatog izvora. Zakon i teorija razlikuju četiri osnova:
• Zakon: Ovlašćenje nastaje direktno na osnovu pravne norme.
• Akt nadležnog organa: Odluka suda ili upravnog organa.
• Opšti akt pravnog lica: Statut ili drugi akti pravnog lica.
• Izjava volje zastupanog: Jednostrani pravni posao (Punomoćje).

Vrste zastupanja prema izvoru
A) Zakonsko zastupanje (u širem smislu) Ovde ovlašćenje ne zavisi od volje zastupanog. Ono se deli na:
• Zastupanje po samom zakonu: Zakon direktno određuje lice i obim ovlašćenja.
    ◦ Primer: Roditelji su zastupnici dece; statutarni zastupnici privrednih društava (direktori) određeni zakonom za taj oblik društva.
• Zastupanje na osnovu odluke nadležnog organa: Donosi se na osnovu zakona, pa se često i ovo naziva zakonskim zastupanjem.
    ◦ Primeri: Staratelj postavljen odlukom Centra za socijalni rad (organ starateljstva), stečajni upravnik ili privremeni staratelj koga postavlja sud.
B) Voljno (Ugovorno) zastupanje Zasniva se na izjavi volje vlastodavca (punomoćje).

Posebni oblici zastupanja (ZOO specifičnosti)

Zakon o obligacionim odnosima posebno uređuje situacije gde se ovlašćenje podrazumeva iz okolnosti ili statusa lica. Ovo su faktička ovlašćenja.
1. Punomoćnici po zaposlenju To su lica koja rade na poslovima čija priroda zahteva zaključivanje određenih ugovora.
• Pravna priroda: Samim činom zaposlenja na to radno mesto, oni su ovlašćeni za zaključivanje i ispunjenje ugovora vezanih za taj posao.
• Primeri: Prodavci u radnjama, šalterski službenici, konobari.
• Dejstvo: Nije potrebno posebno punomoćje; ovlašćenje proističe iz faktičkog rada.
2. Poslovno punomoćje Ovo je ovlašćenje koje pravno lice daje licu da u njegovo ime zaključuje ugovore i obavlja poslove koji su uobičajeni u poslovnoj delatnosti tog društva.
• Ograničenja (Izuzeci): Iako je široko, poslovno punomoćje ne obuhvata sledeće poslove za koje je potrebno posebno punomoćje (specijalna punomoć):
    ◦ Otuđenje ili opterećenje nepokretnosti.
    ◦ Preuzimanje meničnih obaveza.
    ◦ Preuzimanje obaveza jemstva.
    ◦ Uzimanje zajma.
    ◦ Vođenje sudskog spora.
• Dejstvo ograničenja prema trećima: Ako je poslovno punomoćje ograničeno na određenu vrstu poslova, to ograničenje deluje prema trećem licu samo ako je ono znalo ili moralo znati za ograničenje (načelo savesnosti).
Napomena: Kada je vlastodavac privredno društvo, primenjuju se i posebna pravila o prokuri (najšire trgovačko punomoćje) definisana Zakonom o privrednim društvima.

Pravna priroda (Teorijski osvrt)
Neki autori u zakonsko zastupanje svrstavaju i poslovodstvo bez naloga (negotiorum gestio).
• Ratio: Nezvanom vršiocu tuđeg posla, ako je postupao zakonito i nužno, zakon priznaje pravo da traži odobrenje posla, čime se retroaktivno uspostavlja odnos sličan zastupanju.

Punomoćje

Punomoćje je jednostrana adresovana izjava volje kojom vlastodavac (zastupani) daje ovlašćenje punomoćniku da u njegovo ime preduzima pravne poslove.
• Subjekti: Vlastodavac (daje ovlašćenje) i punomoćnik (vrši zastupanje). Ako vlastodavac nije poslovno sposoban, punomoćje daje njegov zakonski zastupnik.
• Dejstvo: Ovom izjavom se stvara pravo (ovlašćenje) za punomoćnika, ali mu se ne nameće obaveza da to pravo iskoristi.

Pravna priroda (Načelo apstraktnosti)
Punomoćje je samostalan pravni posao, nezavisan od osnovnog pravnog odnosa (npr. ugovora o nalogu, radu ili delu) povodom kojeg je dato.
• Punovažnost punomoćja se ceni odvojeno – ono može proizvoditi dejstvo čak i ako je osnovni ugovor (npr. nalog) ništav ili rušljiv.
• Nije potreban ugovor između strana za nastanak ovlašćenja, dovoljna je jednostrana izjava vlastodavca.

Forma punomoćja
Važi pravilo paralelizma formi: Za punomoćje se zahteva ista forma koja je zakonom propisana za ugovor ili posao koji se putem punomoćnika zaključuje.
Izuzetak (Važno – Izmena 2018. godine): Došlo je do ublažavanja strogosti forme:
• Ako zakon za glavni ugovor traži strogu formu (javnobeležnički zapis/solemnizacija), za punomoćje nije potreban zapis, već je dovoljno da potpis vlastodavca bude overen.

Obim ovlašćenja (Vrste punomoćja)
Punomoćnik može preduzimati samo one poslove za koje je ovlašćen. Razlikujemo:
• Opšte punomoćje: Ovlašćuje na preduzimanje poslova koji spadaju u redovno poslovanje vlastodavca (šta je redovno, ceni se prema vrsti delatnosti).
• Posebno punomoćje: Neophodno za poslove koji izlaze iz okvira redovnog poslovanja.
• Izričito ovlašćenje (Specijalna punomoć): Zakon taksativno navodi poslove koji se nikada ne smatraju redovnim i za koje punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedinačni slučaj. To su:
    ◦ Odricanje od prava bez naknade.
    ◦ Preuzimanje menične obaveze.
    ◦ Zaključenje ugovora o jemstvu.
    ◦ Zaključenje poravnanja.
    ◦ Ugovaranje izbranog suda (arbitraže).

Prestanak i Opoziv
Punomoćje prestaje:
• Opozivom: Vlastodavac može u svakom trenutku opozvati ili suziti punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava. Opoziv se vrši u slobodnoj formi.
• Smrću punomoćnika.
• Prestankom pravnog lica (bilo punomoćnika ili vlastodavca).
• Smrću vlastodavca (osim ako je ugovoreno da važi i nakon smrti ili to nalaže priroda posla).

Zaštita savesnih lica
• Prema trećim licima: Opoziv ili sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje je bilo savesno (nije znalo niti moralo znati za opoziv). U tom slučaju ugovor vezuje vlastodavca.
• Odgovornost: Vlastodavac tada ima pravo na naknadu štete od punomoćnika (osim ako je i punomoćnik bio savestan).

Sposobnost ugovaranja

15. januara 2026.

Sposobnost ugovaranja (ili ugovorna sposobnost) je sposobnost fizičkog ili pravnog lica da:
• Izjavom svoje pravno relevantne volje zaključi ugovor;
• Stupi u ugovorni odnos, tj. postane ugovorna strana.
Odnos sa poslovnom sposobnošću: Iako se izraz „sposobnost ugovaranja“ koristi u teoriji i praksi, Zakon koristi širi pojam – poslovna sposobnost.
• Definicija poslovne sposobnosti: Sposobnost lica da svojom izjavom volje (pravnim poslom) stiče, prenosi, menja i gasi prava i obaveze.

Poslovna sposobnost je pravni institut (data je pravnom normom), a ne prirodno ili materijalno svojstvo čoveka.
Ipak, ona se temelji na faktičkoj sposobnosti lica da:
• Se stara o svojim poslovima;
• Rasuđuje (rezonuje) u poslovnim odnosima.

STICANJE SPOSOBNOSTI
A) Fizička lica
• Osnov: Stiče se u propisanoj životnoj dobi za koju se (oborivo) pretpostavlja da donosi potrebnu zrelost.
• Način sticanja: Ne stiče se odjednom, već postepeno, kroz zakonom određene faze (etape).
• Razvoj: Obim sposobnosti prati psihofizičko sazrevanje i razvoj moći rasuđivanja o sopstvenim interesima.
B) Pravna lica
• Način sticanja: Stiču poslovnu sposobnost samim svojim nastankom, odnosno osnivanjem.

Poslovna sposobnost fizičkog lica

Naše pravo razlikuje dve kategorije maloletnika:
• Mlađi maloletnici (do navršene 14. godine).
• Stariji maloletnici (od 14. do navršene 18. godine).
Potpuna poslovna sposobnost se stiče punoletstvom (18 godina) ili emancipacijom (zaključenjem braka uz dozvolu suda; ili odlukom suda za lice sa 16 godina koje je postalo roditelj i dostiglo zrelost).

Poslovna sposobnost maloletnika

Pravilo: Mlađi maloletnik je potpuno poslovno nesposoban. Nema kapacitet za izjavljivanje volje. Umesto njega, ugovore zaključuje zakonski zastupnik (roditelj, staratelj, usvojitelj).
Izuzeci (Samostalno preduzimanje): Zakon dozvoljava da mlađi maloletnik samostalno zaključi tri vrste poslova:
• Pravni poslovi malog značaja (Bagatelni poslovi): Svakodnevne kupovine (knjige, bioskop, slatkiši).
    ◦ Ograničenje: Zabranjena je kupovina alkohola i duvana. Takvi ugovori su ništavi čak i ako su male vrednosti.
• Poslovi kojima stiču isključivo prava: Jednostrano obavezni ugovori ili poslovi gde se imovina samo uvećava (npr. prijem poklona bez naloga, oproštaj duga).
    ◦ Zabrana: Ne mogu preuzeti dug, jemstvo niti pristupiti dugu.
• Pravni poslovi kojima ne stiču ni prava ni obaveze (Neutralni poslovi):
    ◦ Ovo je institut preuzet iz nemačkog prava (Ratio legis). To su poslovi koji nemaju nikakav uticaj (ni pozitivan ni negativan) na imovinu maloletnika.
    ◦ Pojam: Poslovi iz kojih maloletnik ne stiče ni prava, ni obaveze, ali – što je ključno tumačenje – ne trpi ni pravni uštrb.
    ◦ Primer: Maloletnik kao punomoćnik (zastupnik) drugog lica. Dejstva ugovora nastaju za vlastodavca, a ne za maloletnika, pa je to za njega neutralan posao.
    ◦ Zabrana (Interpretacija): Iako se odricanjem od prava svojine (derelikcija) ne stiče obaveza, to nije neutralan posao jer nastaje pravni uštrb (gubitak prava). Zato maloletnik ne može samostalno da oprašta dugove ili ustupa potraživanja.

PRAVNI STATUS STARIJIH MALOLETNIKA (14–18. godina)
Pravilo: Imaju ograničenu poslovnu sposobnost. Mogu preduzimati sve pravne poslove, ali je za njihovu punovažnost potrebna saglasnost zakonskog zastupnika.
Izuzeci (Samostalno preduzimanje bez saglasnosti): Stariji maloletnik može samostalno preduzeti:
• Sve poslove koje može i mlađi maloletnik (bagatelni, isključiva prava, neutralni).
• Raspolaganje zaradom (Radna sposobnost): Sa 15 godina stiče radnu sposobnost i može samostalno raspolagati imovinom stečenom sopstvenim radom.
    ◦ Napomena: Za samo zasnivanje radnog odnosa ipak treba saglasnost zakonskog zastupnika.
• Testamentarna sposobnost: Stiče se sa 15 godina.
Posebno ograničenje: Za raspolaganje nepokretnostima ili pokretnim stvarima velike vrednosti nije dovoljna samo saglasnost roditelja, već je potrebna i saglasnost organa starateljstva.

ZABRANJENI POSLOVI – NIŠTAVOST
Određeni poslovi su apsolutno zabranjeni maloletnicima radi njihove zaštite, čak i ako bi formalno spadali u neutralne ili bagatelne:
• Kupovina alkohola, duvana, pirotehnike.
• Maloletnik ne može zaključiti takav ugovor ni kao punomoćnik za drugo lice (cilj je sprečiti da dođe u posed štetnih stvari).

Punoletna lica lišena poslovne sposobnosti

Iako se redovno pretpostavlja da punoletstvom lice stiče zrelost, sud može punoletno lice lišiti poslovne sposobnosti ako ono, zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju, nije u stanju da se stara o svojim interesima.
Odluku o lišenju (kao i odluku o vraćanju sposobnosti kada razlozi prestanu) donosi sud u vanparničnom postupku.

Zavisno od intenziteta poremećaja faktičke sposobnosti za rasuđivanje, razlikujemo dva oblika:
A) Potpuno lišenje poslovne sposobnosti
• Uslovi: Lice zbog bolesti ili smetnji nije sposobno da normalno rasuđuje, te ne može samo da se stara o sebi i zaštiti svojih prava.
• Pravni status: Ovo lice je u potpunosti izjednačeno sa mlađim maloletnikom.
• Dejstva/Obim sposobnosti:
    ◦ Pravilo: Ne može samostalno preduzimati pravne poslove (čak ni uz saglasnost). Umesto njega, volju izjavljuje staratelj koga postavlja organ starateljstva.
    ◦ Izuzeci (Samostalno preduzimanje):
        ▪ Poslovi kojima pribavlja isključivo prava.
        ▪ Poslovi kojima ne stiče ni prava ni obaveze (neutralni poslovi).
        ▪ Poslovi malog značaja.
B) Delimično lišenje poslovne sposobnosti
• Uslovi: Lice zbog bolesti ili smetnji neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica.
• Pravni status: Ovo lice je izjednačeno sa starijim maloletnikom.
• Dejstva/Obim sposobnosti:
    ◦ Sud u odluci taksativno određuje koje poslove lice može ili ne može samostalno preduzimati.
    ◦ Za ostale pravne poslove (koji nisu izuzeti), potrebna je saglasnost zakonskog zastupnika (staratelja).

Licima lišenim poslovne sposobnosti (bilo potpuno ili delimično) postavlja se staratelj koji ima ulogu zakonskog zastupnika, analogno ulozi koju roditelj ima prema detetu,.

Ovo stanje nije trajno. Kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno sposobnosti, sud donosi odluku kojom mu se poslovna sposobnost vraća.

Ugovori potpuno poslovno nesposobnih lica

Pojam i mehanizam zaključivanja: Potpuno poslovno nesposobno lice nema kapacitet da izjavi pravno relevantnu volju.
• Ono ugovor može zaključiti isključivo preko zakonskog zastupnika koji izjavljuje volju u ime zastupanog lica.
• Nije dovoljno da zastupnik samo dâ saglasnost (dozvolu) – on mora aktivno preduzeti pravni posao.
Sankcija: Ugovori koje ovo lice zaključi samo (bez zastupnika) su apsolutno ništavi.
Izuzeci (Punovažni ugovori bez zastupnika): Lice može samostalno preduzeti samo:
• Poslove malog značaja (bagatelne),
• Poslove kojima pribavlja isključivo prava,
• Poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze (neutralni poslovi).
Specifičnost – Faktička nesposobnost: Ako lice nije formalno lišeno sposobnosti, ali zbog bolesti nije sposobno da normalno rasuđuje (faktička nesposobnost), sudovi smatraju da je ugovor ništav ako su u vreme zaključenja postojali uslovi za potpuno lišenje sposobnosti.

Ugovori delimično poslovno nesposobnih lica

Pojam i mehanizam zaključivanja: Ovo su lica koja imaju načelnu sposobnost da zaključuju ugovore, ali uz saglasnost zakonskog zastupnika.
• Za razliku od potpunog lišenja, ovde zastupnik ne izjavljuje volju, već samo dopunjuje volju nesposobnog lica.
• Oblici saglasnosti:
    ◦ Dozvola: Data pre ili tokom zaključenja.
    ◦ Odobrenje: Dato naknadno.
Izuzeci (Samostalno zaključivanje): Bez saglasnosti mogu zaključivati:
• Bagatelne i neutralne poslove,
• Poslove kojima stiču isključivo prava,
• Druge poslove koje zakon ili odluka suda izričito dozvoljavaju.

Pravna priroda: Ugovor zaključen bez potrebne saglasnosti je rušljiv.
• Teorijska napomena: Iako neki pisci smatraju da su ovo „nedovršeni“ ugovori sa „lebdećom nevažnosti“, ZOO je izričit – reč je o rušljivosti uz mogućnost konvalidacije.
Konvalidacija (Osnaženje) ugovora: Rušljiv ugovor postaje punovažan ako ga zakonski zastupnik naknadno odobri.

Prava ugovornih strana (Rokovi i postupci)
Zakon predviđa specifična prava za obe strane u slučaju zaključivanja rušljivog ugovora:
A) Prava ograničeno sposobnog lica (nakon sticanja sposobnosti)
• Može tražiti poništaj ugovora koji je zaključilo bez odobrenja.
• Rok: Tužba se mora podneti u prekluzivnom roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.
B) Prava saugovornika (druge ugovorne strane) Saugovornik ima dva mehanizma zaštite:
1. Pravo na odustanak:
    ◦ Može odustati ako nije znao za nesposobnost ili je bio prevaren da dozvola postoji.
    ◦ Rok: Pravo se gasi 30 dana od saznanja za nesposobnost/nedostatak dozvole (ili ranije ako zastupnik odobri ugovor).
2. Pozivanje na izjašnjenje (Interrogatio):
    ◦ Može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava ugovor.
    ◦ Presumpcija odbijanja: Ako zastupnik ćuti 30 dana od poziva, smatra se da je odbio odobrenje.

5. Poslovna sposobnost pravnih lica
Pravna lica deluju preko svojih organa. Obim njihove poslovne sposobnosti zavisi od pravne sposobnosti (univerzalne ili specijalne).
• Privredna društva (Sistem potpune sposobnosti):
    ◦ Mogu zaključivati sve ugovore, čak i van okvira svoje registrovane delatnosti.
    ◦ Ograničenja ovlašćenja zastupnika u statutu nemaju dejstvo prema trećim licima (osim ako su upisana u registar).
• Udruženja i zadužbine (Sistem specijalne sposobnosti):
    ◦ Načelno ograničeni na ciljeve radi kojih su osnovani.
    ◦ Dejstvo prekoračenja: Ugovor izvan ciljeva ostaje na snazi, osim ako je druga strana bila nesavesna (znala ili morala znati za prekoračenje).

Poslovna sposobnost pravnih lica

Poslovna sposobnost pravnog lica je sposobnost da ono izjavama svoje pravno relevantne volje (preko svojih organa) stiče, menja, prenosi i gasi prava i obaveze.
• Stiče se momentom osnivanja pravnog lica.
• Njen obim je direktno uslovljen pravnom sposobnošću (sposobnošću da se bude nosilac prava i obaveza).

U teoriji i uporednom pravu razlikujemo dva sistema:
• Sistem univerzalne (potpune) sposobnosti: Pravno lice može zaključivati sve pravne poslove, osim onih koji su vezani isključivo za biološku ličnost čoveka (brak, srodstvo).
• Sistem specijalne (delimične) sposobnosti: Pravno lice može preduzimati samo one poslove koji služe ostvarivanju ciljeva radi kojih je osnovano (ultra vires doktrina).

Naše pravo primenjuje kombinovani sistem, zavisno od vrste pravnog lica:
A) Privredna društva – Potpuna (univerzalna) sposobnost
• Mogu preduzimati sve pravne poslove, čak i one koji izlaze iz okvira njihove registrovane delatnosti.
• Izuzetak (Dozvole): Ako je za delatnost potrebna saglasnost/dozvola organa, a društvo je nema, ugovor ostaje na snazi (jer je zabrana upućena samo jednoj strani), ali društvo snosi kaznenu odgovornost.
B) Udruženja, zadužbine i fondacije – Delimična (specijalna) sposobnost
• Načelno su ograničeni na ciljeve radi kojih su osnovani.
• Ublažena sankcija: Ugovor kojim ova lica izađu iz okvira svojih ciljeva (prekoračenje specijalne sposobnosti) je punovažan, OSIM ako je druga strana bila nesavesna (znala ili morala znati za prekoračenje).

Često statut ili akt pravnog lica zahteva da zastupnik pribavi saglasnost organa (npr. Upravnog odbora) za određeni ugovor.
• Opšti režim (ZOO):
    ◦ Ako zastupnik nema saglasnost, saugovornik ga može pozvati da je pribavi.
    ◦ Ako saglasnost izostane, smatra se da ugovor nije ni zaključen.
    ◦ Odobrenje: Ako se naknadno da, ima povratno dejstvo (kao da je postojalo od početka).
    ◦ Šteta: Savesna strana ima pravo na naknadu štete.
• Poseban režim za privredna društva (Zaštita prometa):
    ◦ Ograničenja ovlašćenja zastupnika definisana aktima društva nemaju dejstvo prema trećim licima (ne mogu se isticati).
    ◦ Jedini izuzetak: Mogu se isticati ograničenja u vidu obaveznog zajedničkog zastupanja (supotpisa), ali samo ako su ta ograničenja upisana u registar (APR).

Pravna priroda i sankcija za prekoračenje (Rezime)
• Osnovno pravilo: Poslovi van poslovne sposobnosti nemaju pravno dejstvo, a savesna strana ima pravo na naknadu štete.
• Specifičnost: Kod nas je ovo pravilo „omekšano“ – kod privrednih društava potpunom sposobnošću, a kod neprofitnih lica zahtevom da druga strana bude nesavesna da bi ugovor pao.

Opšti uslovi za zaključenje ugovora (pregled)

15. januara 2026.

Ugovor u našem pravu nastaje kada se stekne saglasnost uzajamno izjavljenih volja o pravnom dejstvu koje je:
• Moguće,
• Dopušteno, i
• Određeno.
Za nastanak ugovora nije dovoljno samo postojanje volje, već ona mora biti usmerena na proizvodnju pravnog dejstva (animus contrahendi).

Da bi ugovor punovažno nastao, zakon (ZOO) kumulativno zahteva ispunjenje sledećih opštih uslova:
• Sposobnost ugovaranja: Izjave volje moraju poticati od ugovorno sposobnih lica (bilo fizičkih ili pravnih). Lica koja stupaju u odnos nazivaju se ugovornim stranama (ugovarači, saugovarači, ugovornici).
• Saglasnost izjavljenih volja: Mora postojati podudarnost volja o svim bitnim sastojcima ugovora. Iako pregovori mogu prethoditi, oni nisu obavezni uslov za nastanak ugovora.
• Predmet obaveze: Mora ispunjavati određene atribute (dopušten, moguć, određen ili odrediv).
• Osnov (Kauza): Pravni razlog obavezivanja mora biti dopušten.
• Forma (Oblik): Samo izuzetno, kada je to zakonom propisano ili sporazumom strana predviđeno kao uslov punovažnosti.
Važi načelo konsensualizma: Strane su slobodne da izaberu oblik izjave volje. Formalnost je izuzetak, a ne pravilo.

Ugovor je pravni posao koji proizvodi dejstvo primarno među ugovornim stranama (inter partes), dok se pravo za treće lice može ustanoviti samo izuzetno.
Pravno dejstvo se može ogledati u nastanku nove obaveze, promeni, prenosu ili gašenju postojeće. Na osnovu vrste dejstva razlikujemo:
A) Ugovor obvezivanja (nastanak obaveze)
• Cilj: Ostvaruje se posredno – ne samim zaključenjem, već naknadnim izvršenjem obaveze.
• Struktura: Obavezi dužnika (predmet obaveze) odgovara komplementarno pravo poverioca (predmet potraživanja).
• Uslov: Za ove ugovore je nužno da obaveze imaju predmet i osnov.
B) Ugovor raspolaganja (promena/gašenje/prenos)
• Cilj: Ostvaruje se neposredno samim zaključenjem ugovora (nema nastanka nove obaveze koju treba izvršiti).
• Uslov: Za njihovu punovažnost se ne traže predmet i osnov obaveze (jer obaveza ne nastaje), već se traži da sadržina ugovora (ono što je ugovorom stvoreno/promenjeno) bude moguća, dopuštena i određena.

Kauzalni i apstraktni ugovori

15. januara 2026.

1. POJAM I KRITERIJUM PODELE
Podela ugovora (i dvostranih pravnih poslova uopšte) vrši se prema vidljivosti kauze (osnova) obvezivanja u samom ugovoru.
• Kauzalni ugovori: Ugovori kod kojih je kauza vidljiva. Iz same sadržine ugovora jasno je zašto se dužnik obavezao i šta je razlog pravnog posla.
    ◦ Primeri: Prodaja, zakup, zajam, poklon. (Kod prodaje se vidi da se prodavac obavezuje da preda stvar zato da bi dobio cenu).
• Apstraktni ugovori: Ugovori kod kojih je kauza prikrivena (nevidljiva). Iz isprave ili samog posla se ne vidi neposredno zašto se dužnik obavezao, iako taj razlog postoji.
    ◦ Napomena: To nisu ugovori bez kauze, već ugovori čija se kauza ne vidi.
    ◦ Primeri: Menica, ček, obveznica, apstraktno priznanje duga.

2. POJAM KAUZE U SRPSKOM PRAVU
Da bi objasnio podelu, moraš definisati šta je kriterijum.
• Definicija: Kauza je objektiviziran, tipiziran cilj ili razlog obvezivanja.
• Razlika od motiva: Razlikuje se od pobuda (motiva) koje su unutrašnji psihološki pokretači i načelno su pravno irelevantne (osim ako su nedopuštene).
• Vrste kauze prema tipu ugovora:
    ◦ Dvostrano obavezni: Izvršenje obaveze druge strane.
    ◦ Dobročini: Namera darivanja (animus donandi).
    ◦ Realni: Predaja stvari.

3. PRAVNI REŽIM APSTRAKTNIH UGOVORA (Pozitivno pravo)
U našem pravu (ZOO), svaka obaveza mora imati dopušten osnov. Režim apstraktnih ugovora počiva na sledećim pravilima:
• Zakonska pretpostavka: Kod apstraktnih ugovora se oborivo pretpostavlja da kauza postoji i da je dopuštena, iako nije izražena.
• Položaj poverioca: Povoljniji je nego kod kauzalnih. Poverilac dokazuje svoje pravo samo podnošenjem isprave (npr. menice), ne mora da dokazuje osnov.
• Teret dokazivanja: Prebačen je na dužnika. Dužnik mora da dokaže da kauza ne postoji ili da je nedopuštena da bi se oslobodio obaveze.
• Prigovori: Kod kauzalnih ugovora dužnik odmah može istaći prigovor neispunjenja (jer je veza obaveza vidljiva). Kod apstraktnih je to teže u prvom koraku, jer se veza sa osnovnim poslom ne vidi iz isprave.

4. PRAVNI POSLOVI RASPOLAGANJA (Uvek apstraktni)
Izvori posebno naglašavaju razliku između poslova obvezivanja i poslova raspolaganja.
• Pravilo: Pravni poslovi raspolaganja su uvek apstraktni.
• Razlog: Oni ne stvaraju nove obaveze, već neposredno prenose, menjaju ili gase postojeća prava (svrha se postiže odmah).
• Primeri: Cesija (ustupanje potraživanja), preuzimanje duga, otpuštanje duga, novacija.
• Dejstvo: Ako svrha zbog koje je neko preuzeo dug (npr. da bi učinio poklon dužniku) otpadne, to ne utiče na punovažnost samog preuzimanja duga prema poveriocu. To je stvar unutrašnjeg odnosa.

5. SANKCIJA I NIŠTAVOST
Bez obzira da li je ugovor kauzalan ili apstraktan, sankcija za nepostojanje ili nedopuštenost kauze je ista:
• Apsolutna ništavost: Ako se dokaže da kauze nema ili je nedopuštena.
• Nepostojeći ugovor: Ako postoji nesporazum o kauzi (strane misle da su saglasne, a nisu), ugovor ne nastaje.

6. ISTORIJSKI I UPOREDNI KONTEKST (Samo ukratko)
• Rimsko pravo: Stipulacija je bila klasičan primer strogog apstraktnog kontrakta. Kasnije se uvode prigovori (exceptio doli) kojima se omogućava ispitivanje osnova.
• Uporedno pravo: Nemačko pravo dopušta apstraktno obvezivanje (obećanje duga) kao kreiranje nove obaveze nezavisne od osnova. Francusko i naše pravo vezuju dejstvo za postojanje kauze, s tim što se kod apstraktnih ona pretpostavlja.

Ugovori zaključeni s obzirom ili bez obzira na lična svojstva ugovornika

15. januara 2026.

1. POJAM I DEFINICIJA
• Lični ugovor (Intuitu personae): To je dvostrani pravni posao kod koga su identitet ili lična svojstva jedne ili obe ugovorne strane bitan element ugovora.
• Osnov nastanka: Jedna strana ulazi u ugovor isključivo računajući na posebne veštine, znanja, sposobnost, reputaciju ili poverenje koje ima prema drugoj strani.
• Suprotnost: Ugovori zaključeni bez obzira na lična svojstva (najveći broj ugovora u prometu), gde ličnost ugovornika nema pravni značaj za ispunjenje.

2. VRSTE PREMA IZVORU LIČNOG SVOJSTVA
Ugovori mogu biti lični po svojoj pravnoj prirodi ili po volji stranaka:
• Po prirodi (Ex lege/natura): Uvek se smatraju ličnim (npr. poklon – zbog naklonosti, ugovor o ortaku, mandat/nalog, ugovor o doživotnom izdržavanju).
• Po volji stranaka: Ugovori koji obično nisu lični, ali postaju takvi dogovorom (npr. ugovor o delu postane ličan ako angažujemo tačno određenog slikara ili hirurga zbog njegovog renomea).
• Napomena: Mogu biti vezani za ličnost samo jedne strane (umetnik) ili obe strane (ortaci).

3. BITNI ELEMENTI I OGRANIČENJA
• Lična svojstva: Podrazumevaju talenat, stručnost, poverenje ili prijateljsku naklonost.
• Autonomija volje i granice: Strane slobodno biraju partnere, ali se ne mogu pozivati na zabludu o ličnosti ako je odbijanje zaključenja ugovora zasnovano na nedozvoljenoj diskriminaciji (rasa, pol, invaliditet i sl.).

4. PRAVNA DEJSTVA I SPECIFIČNOSTI (Ključno za ispit)
Za ove ugovore važi poseban pravni režim koji odstupa od opštih pravila obligacija:
• Strogo lično izvršenje: Obavezu mora ispuniti lično onaj zbog čijih je svojstava ugovor zaključen. Ne može se angažovati zamenik ili pomoćnik (osim ako je drugačije dogovoreno ili uobičajeno za sporedne poslove).
• Zabrana ustupanja (Neprenosivost):
    ◦ Nije dozvoljeno ustupanje ugovora.
    ◦ Nije dozvoljena cesija (prenos potraživanja) niti preuzimanje duga, ako su vezani za ličnost.
• Nemogućnost prinudnog izvršenja (Nemo potest praecise cogi ad factum): Sud može obavezati dužnika presudom, ali ga ne može prinuditi (fizički naterati) da izvrši ličnu radnju (npr. da naslika sliku).
    ◦ Sankcija: Poverilac može samo raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.
• Jemstvo: Jemac ne može izvršiti ličnu radnju umesto dužnika. On samo garantuje za naknadu štete usled neizvršenja.

5. MANE VOLJE (Zabluda)
• Zabluda o ličnosti (Error in persona): Kod ovih ugovora, zabluda o identitetu ili bitnim ličnim svojstvima je bitna zabluda.
• Posledica: Ugovor je rušljiv (može se poništiti), jer je ličnost odlučujući motiv za zaključenje.

6. PRESTANAK UGOVORA (SMRT)
• Opšte pravilo (za obične ugovore): Smrću ugovornika ugovor se ne gasi, već prava i obaveze prelaze na naslednike.
• Izuzetak za Intuitu personae: Ugovor prestaje smrću lica čija su svojstva bila bitna.
    ◦ Dejstvo: Prestanak deluje pro futuro (za ubuduće).
    ◦ Pravna i poslovna sposobnost: Isto dejstvo imaju gubitak poslovne sposobnosti ili prestanak pravnog lica.
    ◦ Primer: Ako fotograf umre pre slikanja, obaveza se gasi. Ako umre posle slikanja, naslednici samo predaju fotografije (jer to nije lična radnja).

Komutativni i aleatorni ugovori

15. januara 2026.

1. KRITERIJUM PODELE I POJAM
Podela je izvršena prema određenosti pravnog dejstva (ekonomskih efekata) u trenutku zaključenja ugovora.
• Komutativni ugovori: Dvostrani pravni poslovi čije je pravno dejstvo u celini poznato u trenutku zaključenja.
    ◦ Zna se ko je poverilac, a ko dužnik, kao i tačan odnos uzajamnih davanja (šta ko tačno duguje).
    ◦ Napomena: U trenutku zaključenja može biti neizvesno hoće li strana poštovati ugovor (izvršenje), ali se tačno zna šta ona duguje (sadržina obaveze).
    ◦ Primeri: Prodaja, razmena, zakup, ugovor o delu, poklon (ako se zna predmet).
• Aleatorni ugovori (Ugovori sreće): Dvostrani pravni poslovi čije je pravno dejstvo neizvesno u trenutku zaključenja.
    ◦ Zavise od buduće neizvesne okolnosti (alea = kocka).
    ◦ U trenutku nastanka ne znaju se ekonomski efekti: ne zna se ko će dobiti, a ko izgubiti, niti kolika će biti visina obaveze jedne strane.

2. VRSTE ALEATORNIH UGOVORA
Aleatornost može proisticati iz same prirode ugovora ili volje stranaka.
• Po pravnoj prirodi (Inherently aleatory): Neizvesnost je suština instituta.
    ◦ Ugovor o doživotnom izdržavanju: Neizvesno je koliko će primalac živeti, pa se ne zna ukupan iznos davanja davaoca izdržavanja.
    ◦ Ugovor o osiguranju: Ne zna se da li će nastupiti osigurani slučaj.
    ◦ Opklada: Ne zna se čija je tvrdnja tačna (može se odnositi i na prošli događaj ako je stranama nepoznat ishod).
• Po volji stranaka (Ugovorena aleatornost): Ugovori koji su obično komutativni, ali ih strane modifikuju.
    ◦ Prodaja nade (Emptio spei): Kupovina budućeg roda za fiksnu cenu, bez obzira na količinu. Kupac plaća punu cenu čak i ako roda uopšte ne bude.
    ◦ Razlika od Emptio rei speratae: Prodaja buduće stvari po jedinici mere (npr. po kilogramu) je komutativna (ili uslovna), jer ako nema roda, nema ni obaveze plaćanja.

3. RAZLIKA OD UGOVORA POD USLOVOM (Teorijsko pitanje)
Aleatorni ugovori nisu isto što i uslovni ugovori:
• Kod uslova: Neizvesnost se odnosi na nastanak (odložni) ili prestanak (raskidni) ugovora. Ako se uslov ne ispuni, ugovor kao da nije ni postojao.
• Kod aleatornih: Ugovor nesumnjivo postoji, ali se ne zna obim obaveza ili ko će na kraju biti „u plusu“, a ko „u minusu“.

4. ODNOS SA TERETNIM I DOBROČINIM
• Komutativni: Najčešće su teretni (prodaja), ali mogu biti i dobročini (poklon, ako se zna šta se poklanja).
• Aleatorni: Najčešće su teretni (doživotno izdržavanje), ali mogu biti dobročini (npr. „poluopklada“ gde se samo jedna strana obavezuje ako izgubi).

5. PRAVNI REŽIM (NAJVAŽNIJE DEJSTVO)
Ključna pravna posledica ove podele tiče se instituta prekomernog oštećenja (laesio enormis).
• Pravilo: Na aleatorne ugovore se ne primenjuju pravila o poništenju zbog prekomernog oštećenja.
• Ratio legis: „Alea isključuje leziju.“ (Kocka isključuje oštećenje).
    ◦ Ulaskom u aleatorni ugovor, strane su svesno pristale na rizik nesrazmere u davanjima. Ne može se tražiti poništaj ugovora zato što je neko „izgubio u opkladi“ ili živeo kraće nego što je vrednost imovine kod doživotnog izdržavanja.

Ugovori s trenutnim i ugovori s trajnim izvršenjem

15. januara 2026.

1. KRITERIJUM PODELE I POJAM
Podela se vrši prema trajanju radnje ispunjenja i uticaju proteka vremena na ugovornu obavezu.
• Ugovori s trenutnim izvršenjem (Jednokratni):
    ◦ Definicija: Dvostrani pravni poslovi kod kojih obaveza glasi na jednokratnu činidbu koja se izvršava u jednom momentu.
    ◦ Karakteristika: Nema vremenskog razmaka između zaključenja i ispunjenja (ili je taj razmak nebitan). Oni su rezistentni na vreme – izvršavaju se pod istim okolnostima pod kojima su zaključeni.
    ◦ Primeri: Kupovina namirnica, trenutna razmena, poklon (iz ruke u ruku).
• Ugovori s trajnim izvršenjem (Trajni):
    ◦ Definicija: Ugovori kod kojih se ispunjenje obaveza prostire u vremenu (traje duži period).
    ◦ Karakteristika: Protek vremena bitno utiče na odnose strana i okolnosti se mogu promeniti tokom trajanja ugovora.
    ◦ Primeri: Zakup, osiguranje, radni odnos, ugovor o doživotnom izdržavanju, lizing.

2. MODALITETI TRAJNIH OBAVEZA
Kod trajnih ugovora, obaveza se može ispoljiti na tri načina:
• Kontinuirani akt: Trajno činjenje, nečinjenje ili trpljenje (npr. zakupodavac trpi stanara, ostavoprimac čuva stvar).
• Sukcesivna davanja: Niz uzastopnih radnji u određenim razmacima (npr. plaćanje zakupnine svakog meseca, isporuka novina).
• Odloženo jednokratno davanje: Iako je radnja jednokratna, zbog odlaganja odnos postaje trajan (npr. prodaja na kredit/poček).

3. PRAVNI REŽIM (RAZLIKE) – Ključno za ispit
Zbog faktora vremena, za trajne ugovore važe specifična pravila koja se ne primenjuju na trenutne:
A) Promenjene okolnosti (Rebus sic stantibus)
• Trajni ugovori: Mogu se raskinuti ili izmeniti ako nastupe nepredviđene okolnosti koje otežavaju ispunjenje, jer se okolnosti mogu promeniti tokom vremena.
• Trenutni ugovori: Ovo pravilo se ne primenjuje jer se ugovor odmah izvršava (nema vremena da se okolnosti promene).
B) Naknadna nemogućnost ispunjenja
• Pravila o prestanku ugovora usled više sile (nemogućnosti za koju niko ne odgovara) primenjuju se na trajne ugovore.
C) Dejstvo raskida (Retroaktivnost vs. Za ubuduće)
• Trenutni ugovori: Raskid deluje retroaktivno (ex tunc). Smatra se da ugovor nije ni bio zaključen, a strane su dužne da vrate ono što su primile (restitucija) po pravilima o sticanju bez osnova.
• Trajni ugovori: Raskid deluje za ubuduće (ex nunc).
    ◦ Ratio: Kod trajnih ugovora povratno dejstvo je faktički nemoguće (ne može se vratiti korišćenje stana, osiguranje koje je teklo ili pružena usluga).
    ◦ Posledica: Ono što je izvršeno do trenutka raskida ostaje punovažno, ne vraća se naknada za proteklo vreme, a ugovor prestaje samo za budući period.

4. PRESTANAK TRAJNIH UGOVORA
Način prestanka zavisi od toga kako je trajanje određeno:
• Ugovori na određeno vreme: Prestaju samim protekom roka.
    ◦ Izuzetak (Prećutno produženje): Ako rok istekne, a strane nastave da izvršavaju obaveze i niko se ne protivi, ugovor se smatra produženim (ako je tako ugovoreno ili zakonom predviđeno, npr. kod zakupa).
• Ugovori na neodređeno vreme: Prestaju otkazom. Svaka strana može dati otkaz drugoj strani (jednostrana izjava volje), obično uz otkazni rok.

Teretni i dobročini ugovori

15. januara 2026.

1. KRITERIJUM PODELE I POJAM
Podela se vrši prema tome da li korist iz ugovora nastaje za obe ili samo za jednu ugovornu stranu, odnosno da li postoji obaveza davanja naknade.
• Teretni ugovori (Onerozni): Dvostrani pravni poslovi iz kojih nastaje korist za obe ugovorne strane.
    ◦ Suština: Svaka strana duguje protivnaknadu za korist koju dobija. Ugovornik pristaje na obavezu da bi dobio nešto zauzvrat (ideja uzajamne koristi).
    ◦ Etimologija: Od latinske reči onus (teret).
    ◦ Primeri: Prodaja, razmena, zakup, ugovor o delu, zajam sa kamatom.
• Dobročini ugovori (Lukrativni): Pravni poslovi iz kojih korist nastaje samo za jednu stranu.
    ◦ Suština: Jedna strana uvećava imovinu druge na teret sopstvene imovine, a da za to ne dobija i ne traži nikakvu protivnaknadu. Počivaju na ideji odricanja i davanja (animus donandi).
    ◦ Primeri: Poklon, posluga, beskamatni zajam, otpuštanje duga.

2. ODNOS SA PODELOM NA JEDNOSTRANO I DVOSTRANO OBAVEZNE
Pazi, ove podele se ne poklapaju u potpunosti! (Ovo je česta „zamka“ na ispitu).
• Dvostrano-obavezni su najčešće teretni: (npr. prodaja), ali mogu biti i dobročini (npr. posluga ili beskamatni zajam).
    ◦ Objašnjenje: Kod beskamatnog zajma, obaveze imaju i zajmodavac (da da novac) i zajmoprimac (da vrati novac), ali korist ima samo zajmoprimac jer ne plaća kamatu (naknadu za korišćenje).
• Jednostrano-obavezni su po pravilu dobročini: (npr. poklon).
    ◦ Izuzetak: Mogu biti teretni, kao što je realni zajam sa kamatom (jedna strana duguje vraćanje + kamatu, a ugovor nastaje tek predajom novca pa druga strana nema obavezu predaje u trenutku nastanka).

3. ZNAČAJ PODELE (RAZLIKE U PRAVNOM REŽIMU)
Ovo je ključni deo odgovora. Pravila se razlikuju u sledećim segmentima:
A) Odgovornost za nedostatke
• Teretni: Postoji odgovornost prenosioca za pravne i materijalne nedostatke stvari (zaštita ekvivalentnosti).
• Dobročini: Po pravilu nema odgovornosti za nedostatke (jer nema naknade).
B) Tumačenje ugovora (nejasne odredbe)
• Teretni: Tumače se u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.
• Dobročini: Tumače se u smislu koji je manje težak za dužnika (blaže tumačenje).
C) Raskid ugovora
• Teretni: Raskidaju se prvenstveno zbog neispunjenja obaveze, radi zaštite načela jednake vrednosti davanja.
• Dobročini: Mogu se raskinuti iz specifičnih razloga vezanih za ličnost ili moral: zbog teške nezahvalnosti ili zbog osiromašenja davaoca (materijalna oskudica).
D) Pobijanje dužnikovih pravnih radnji (Actio Pauliana)
• Teretni: Poverilac mora da dokaže da je treće lice (saugovornik dužnika) bilo nesavesno (znalo za štetu).
• Dobročini: Nesavesnost trećeg lica se pretpostavlja (ne mora se dokazivati), pa se lakše pobijaju.
E) Mane volje (Zabluda i pobude)
• Teretni: Pobude (motivi) obično ne utiču na punovažnost, osim ako su nedopuštene i druga strana je za to znala.
• Dobročini: Zabluda o pobudi je bitna (npr. zabluda o ličnosti ili razlogu davanja). Ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku, ugovor je bez dejstva čak i ako je druga strana savesna.
F) Forma
• Teretni: Obično su neformalni (lakši promet).
• Dobročini: Često su formalni (pismena forma, realna forma ili javna isprava) radi zaštite poklonodavca od lakomislenog obvezivanja.

4. PRAVNA PRIRODA I PROMET
• Intuitu personae: Dobročini ugovori se najčešće zaključuju s obzirom na ličnost saugovornika (rođaci, prijatelji), dok su teretni ugovori obično bezlični i masovni.
• Raspolaganje: Podela važi i za ugovore raspolaganja (npr. otpuštanje duga je uvek dobročino raspolaganje).

Jednostrano i dvostrano obavezni ugovori

15. januara 2026.

1. POJAM I KRITERIJUM PODELE
Podela se vrši prema tome da li obaveze iz ugovora nastaju za jednu ili za obe ugovorne strane.
• Pravna priroda nastanka: Svaki ugovor je dvostrani pravni posao (jer zahteva saglasnost volja dva subjekta). Međutim, prema dejstvima, oni se dele na:
    ◦ Jednostrano-obavezne: Ugovori koji stvaraju obavezu samo za jednog ugovornika, dok druga strana ne duguje ništa,.
    ◦ Dvostrano-obavezne (Sinalagmatične): Ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze za oba ugovornika. Svaka strana je istovremeno i dužnik i poverilac.
        ▪ Terminologija ZOO: Zakonodavac koristi izraz „dvostrani ugovori“ da označi ovu vrstu.
        ▪ Sinonimi: Uzajamni, recipročni, sinalagmatični ugovori.

2. BITNI ELEMENTI I TEMELJ (Ratio legis)
Kod dvostranih ugovora, ključni princip je načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja (princip ekvivalentnosti).
• Kauza (Osnov): Osnov obvezivanja jedne strane je izvršenje obaveze druge strane. Strana pristaje da bude dužnik samo da bi zauzvrat dobila korist od ispunjenja obaveze saugovornika.
• Interes: Poverilac kod ovih ugovora ima specifičan „interes ispunjenja“ – on pristaje da duguje da bi pribavio korist.

3. DEJSTVA I SPECIFIČNI PRAVNI INSTITUTI (Najvažniji deo ispita!)
Zbog načela jednake vrednosti, za dvostrane ugovore važe posebni pravni mehanizmi zaštite koji se ne primenjuju na jednostrano obavezne ugovore.
Taksativno nabrojani instituti zaštite ekvivalentnosti:
• Prigovor neispunjenja ugovora: Strane su dužne da obaveze ispune istovremeno (osim ako nije drugačije ugovoreno). Jedna strana može odbiti ispunjenje dok druga ne ispuni svoje.
• Odgovornost za nedostatke: Kad je ugovor teretan, postoji odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja.
• Raskid zbog neispunjenja: Ako jedna strana ne ispuni obavezu, druga može raskinuti ugovor prostom izjavom ili tražiti ispunjenje.
• Promenjene okolnosti (Rebus sic stantibus): Mogućnost sudske revizije ili raskida ako okolnosti otežaju ispunjenje ili svrhu ugovora.
• Prekomerno oštećenje (Laesio enormis): Rušljivost ugovora zbog nesrazmere u davanjima.
• Zelenaški ugovor: Ništavost ugovora ako se koristi nevolja druge strane.
• Nemogućnost ispunjenja: Prestanak ugovora usled nemogućnosti za koju niko nije odgovoran.
• Nepravični opšti uslovi: Sud može odbiti primenu strogih uslova jedne strane radi zaštite jednakosti.

4. PROBLEM „DVOSTRANO NESAVRŠENIH“ UGOVORA (Teorija vs. Pozitivno pravo)
U teoriji se pominju „nepravi dvostrano-obavezni ugovori“ – oni koji nastaju kao jednostrani, ali se kasnije pojavi obaveza i za drugu stranu.
• Primer: Besplatna ostava. Ostavoprimac jedini ima obavezu (da čuva i vrati stvar). Ali, ako pretrpi štetu ili troškove, ostavodavac mora da ih naknadi.
• Stav prava (Važno!): Ovi ugovori ostaju jednostrano-obavezni.
    ◦ Obrazloženje: Naknadna obaveza (npr. naknada troškova) ne nastaje iz ugovora, već na osnovu zakona povodom ugovora. Da bi ugovor bio dvostran, obaveze moraju proisticati iz same saglasnosti volja u trenutku nastanka.

5. PRIMERI
• Dvostrano obavezni: Prodaja, razmena (trampa), zakup, ugovor o delu.
• Jednostrano obavezni: Poklon, jemstvo.

Ugovori obvezivanja i ugovori raspolaganja

15. januara 2026.

1. KRITERIJUM PODELE
Podela je izvršena prema pravnom dejstvu ugovora i načinu na koji se ostvaruje svrha (cilj) ugovora.

2. UGOVORI OBVEZIVANJA (Obligacioni ugovori u užem smislu)
• Pojam: To su pravni poslovi čije je neposredno pravno dejstvo nastanak obaveza za jednu ili obe ugovorne strane.
• Ostvarenje cilja (Posrednost): Svrha ugovora se ne ostvaruje odmah zaključivanjem, već posredno — tek kasnijim izvršenjem obaveza (činidbi) koje su iz ugovora nastale.
    ◦ Objašnjenje: Kada potpišeš ugovor o prodaji, još uvek nisi postao vlasnik; cilj se ostvaruje tek kada prodavac izvrši svoju obavezu (preda stvar).
• Primeri:
    ◦ Prodaja.
    ◦ Zakup.

3. UGOVORI RASPOLAGANJA (Dispozitivni ugovori)
• Pojam: To su pravni poslovi kod kojih ne postoji „međukorak“ izvršenja. Oni neposredno ostvaruju svoju svrhu samim momentom nastanka (zaključenja).
• Bitna karakteristika: Iz njih ne nastaju obaveze čijim bi se ispunjenjem tek postizao cilj. Sam posao je istovremeno i izvršenje.
• Primeri dvostranih poslova raspolaganja (Ugovori):
    ◦ Ustupanje potraživanja (Cesija).
    ◦ Preuzimanje duga.
    ◦ Otpuštanje duga: Dejstvo je momentalno gašenje obaveze. Nijedna strana se ne obavezuje ni na kakvu novu činidbu.
    ◦ Ugovorna kompenzacija.
    ◦ Novacija (Prenov): Ugovor sam neposredno ukida staru i stvara novu obavezu; do ove promene dolazi samim ugovorom, a ne nekom naknadnom radnjom.
• Jednostrani poslovi raspolaganja (Kontekst): Derelikcija (napuštanje stvari).

4. REZIME RAZLIKE (Ključno za ispit)
• Kod obvezivanja: Kreira se dužnost da se nešto učini (nastaje obligacija). Cilj se postiže radnjom ispunjenja.
• Kod raspolaganja: Menja se pravna realnost odmah (pravo se prenosi, gasi ili menja). Cilj se postiže samim pravnim poslom.

Formalni i neformalni ugovori

15. januara 2026.

1. POJAM I DEFINICIJA
Podela se vrši prema tome da li je za punovažnost ugovora neophodno da volja bude izražena u tačno određenoj formi.
• Neformalni (Konsensualni) ugovori: Ugovori za čiju punovažnost nije propisana niti ugovorena posebna forma.
    ◦ Pravilo: Zaključuju se prostom saglasnošću volja (solo consensu).
    ◦ Napomena: Ovo ne znači da ugovor nema nikakvu formu (jer se volja uvek mora nekako manifestovati), već da stranke imaju slobodu izbora forme (usmeno, pismeno, mejlom, telefonom).
• Formalni ugovori: Ugovori kod kojih je određena forma uslov za punovažnost (konstitutivni element). Forma je unapred određen, vidljiv način ispoljavanja volje.

2. IZVORI FORME (VRSTE)
Zahtev za formom može proizaći iz dva izvora:
• Zakonska forma (Opšta norma): Zakon imperativno propisuje formu.
    ◦ Primeri u našem pravu: Prodaja nepokretnosti, ugovor o građenju, ugovor o kreditu, licenca, alotman.
• Ugovorna forma (Pojedinačna norma): Strane se sporazumeju da je forma uslov punovažnosti (iako zakon to ne traži).

3. PRAVNA PRIRODA I SANKCIJA
• Konstitutivna forma: Kod formalnih ugovora, forma je forma ad solemnitatem (bitna forma).
• Sankcija: Ako formalni ugovor nije zaključen u propisanoj formi, on je apsolutno ništav.

4. SPECIFIČNI OBLICI I REALNI UGOVORI
• Jednostrano formalni ugovori: Zahtev forme se odnosi samo na izjavu jedne strane (npr. kod jemstva pismenu izjavu mora dati jemac).
• Realni ugovori kao formalni: Iako postoji teorijski spor, preovlađuje stav da je predaja stvari (kod realnih ugovora) zapravo posebna realna forma. Pošto je predaja uslov nastanka ugovora, realni ugovori spadaju u grupu formalnih ugovora.

5. KONVALIDACIJA (IZUZETAK OD NIŠTAVOSTI)
Iako je nedostatak forme načelno razlog za ništavost, ZOO dozvoljava konvalidaciju (osnaženje) ništavog ugovora pod kumulativnim uslovima:
1. Da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu.
2. Da se radi o nedostatku pismene forme (ne može kod strožih formi ako zakon ne dozvoli).
3. Da to nije u suprotnosti sa ciljem zbog koga je forma propisana.

6. NAČELO PARALELIZMA FORMI
Ovo načelo označava vezanost forme pratećih poslova za formu glavnog ugovora. Ono se ne pretpostavlja, već mora biti propisano. Gde se primenjuje (zahteva se ista forma kao za glavni ugovor):
• Ponuda i prihvat.
• Predugovor.
• Sporazum o ugovornoj kazni.
• Pristanak na ustupanje ugovora.
• Izmene i dopune ugovora (npr. raskid ili izmena javnobeležničkog zapisa traži istu formu).
Izuzetak (Punomoćje): Kod punomoćja za zaključenje formalnog ugovora važi pravilo „blaže forme“ u jednom slučaju:
• Ako se za glavni ugovor traži javnobeležnički zapis (solemnizacija/potvrda), za punomoćje je dovoljna samo overa potpisa (ne mora forma zapisa).

Imenovani i neimenovani ugovori

15. januara 2026.

1. POJAM I DEFINICIJA
Osnovna podela ugovora vrši se prema tome da li je određeni ugovor posebno uređen zakonom (da li ima svoju „zakonsku vrstu“).
• Imenovani ugovori: Dvostrani pravni poslovi koji su zbog svoje učestalosti i važnosti u pravnom prometu posebno uređeni zakonom. Zakon određuje njihovo ime i minimalnu sadržinu.
    ◦ Primeri: Prodaja, zakup, zajam (klasični); Osiguranje, lizing, građenje (moderni).
• Neimenovani ugovori: Ugovori koji nemaju posebno zakonsko uređenje niti zakonsku vrstu. Nastaju kao proizvod slobode ugovaranja (autonomije volje), jer u našem pravu ne postoji numerus clausus (zatvoren broj) ugovora.

2. BITNI ELEMENTI I PRAVNI REŽIM (Ključna razlika)
Ovo je suština pitanja – kakve su pravne posledice ove podele?
A) Imenovani ugovori (Veća pravna sigurnost):
• Bitni elementi: Zakon propisuje objektivno bitne elemente (minimalni obim saglasnosti neophodan da ugovor nastane).
    ◦ Primer: Kod prodaje se zna da su to stvar i cena.
• Pravna praznina: Ako strane ne urede neka sporedna pitanja (npr. mesto ispunjenja), primenjuju se dispozitivna zakonska pravila koja služe kao „sigurnosna mreža“.
• Imperativna pravila: Postoje norme koje strane ne mogu isključiti.
B) Neimenovani ugovori (Manja pravna sigurnost):
• Bitni elementi: Nema zakonski određenih bitnih elemenata. Strane moraju same definisati sve bitno. Ako nastane spor da li je ugovor uopšte nastao (da li ima saglasnosti), sud ne može da pogleda u zakon, već utvrđuje volju na osnovu pregovora, prakse između strana ili običaja.
• Pravna praznina: Nemaju „sigurnosnu mrežu“ dispozitivnih pravila specifičnih za tu vrstu ugovora. Zato ih strane moraju detaljnije regulisati.
• Primena prava: Na njih se primenjuju:
    ◦ Opšta pravila o ugovorima iz ZOO (npr. pravila za teretne ugovore, pravila o novčanim obavezama).
    ◦ Ugovorne odredbe koje su strane same definisale.

3. PRAVNA PRIRODA I EVOLUCIJA
• Nastanak: Ugovori obično prvo nastaju u praksi kao neimenovani, dobiju ime u prometu, a tek kasnije ih zakonodavac „pozakoni“ (imenuje).
    ◦ Ratio legis: Zakonodavac reaguje na potrebe prometa kada neki ugovor postane masovan.
    ◦ Primer: Finansijski lizing je u Srbiji bio neimenovan ugovor do donošenja posebnog zakona 2003. godine.

4. SPECIFIČNOSTI U SRPSKOM PRAVU (Važno za ispit!)
U našem pravu postoji „siva zona“ kod određenih klasičnih ugovora.
• Problem Poklona i Posluge: Zbog istorijskih razloga (podela nadležnosti federacije i republika u vreme donošenja ZOO), ugovor o poklonu i ugovor o posluzi nisu celovito uređeni u ZOO.
    ◦ Da li su to imenovani ugovori?
        ▪ Ako se gleda strogo formalno (da li imaju celovit zakon) – nisu.
        ▪ Ako se gleda suštinski (imaju ime, ustaljenu praksu, fragmentarne propise u drugim zakonima) – smatraju se imenovanim. Sudska praksa ih tretira kao poznate pravne institute.
• Nepravi ugovor o doživotnom izdržavanju: Važan primer neimenovanog ugovora u sudskoj praksi, gde se prenos svojine ne odlaže do smrti primaoca izdržavanja.

5. MEŠOVITI UGOVORI
Poseban vid neimenovanih ugovora koji sadrže elemente više različitih imenovanih ugovora.
• Tipovi:
    1. Zakonski uređeni mešoviti ugovori: Iako su sastavljeni od elemenata drugih, zakon ih je uredio kao posebnu vrstu (npr. ugovor o organizovanju putovanja) – tretiraju se kao imenovani.
    2. Neuređeni mešoviti ugovori: Nemaju zakon.
• Rešavanje sporova (Teorije): Kako sud sudi kod neuređenih mešovitih ugovora?
    ◦ Teorija apsorpcije: Primenjuje pravila onog ugovora čiji elementi preovlađuju.
    ◦ Teorija kombinacije: Kombinuje pravila različitih ugovora za različite delove.
    ◦ Opšti pristup: Primena opštih pravila ugovornog prava.

Pojam ugovora

15. januara 2026.

1. POJAM I DEFINICIJA
Prema pozitivnom pravu, ugovor se definiše kao dvostrani pravni posao, odnosno kao saglasnost uzajamno izjavljenih volja usmerena na proizvodnju određenog pravnog dejstva.
• Cilj ugovora: Nameravano dejstvo može biti nastanak, promena, prenos ili prestanak obligacije.

2. BITNI ELEMENTI I USLOVI ZA NASTANAK
Da bi ugovor nastao i proizveo pravna dejstva, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:
• Saglasnost volja (Consensus): Neophodna je saglasnost izjavljenih (manifestovanih) volja. Unutrašnja volja (misao) bez izjave nema pravno dejstvo.
    ◦ Napomena: Ćutanje se u našem pravu ne smatra pristankom, osim izuzetno (po zakonu ili prethodnom dogovoru).
• Obim saglasnosti: Strane se moraju saglasiti o bitnim elementima ugovora (minimalna sadržina neophodna za određenu vrstu ugovora).
• Kvalitet izjave volje: Izjave moraju biti:
    ◦ Uzajamne: Upućene jedna drugoj (ponuda i prihvat).
    ◦ Podudarne: Sadržinski se moraju poklapati (ono što jedan nudi, drugi prihvata).
    ◦ Animus contrahendi: Izjava mora biti data u nameri da se zaključi ugovor.
• Forma (samo kod formalnih ugovora): Kod formalnih ugovora, pored saglasnosti, neophodno je da volja bude „zaodenuta“ u zakonom ili ugovorom predviđenu formu.

3. PRAVNA PRIRODA I MESTO U ZOO
• Dvostrani pravni posao: Ugovor nastaje susretom volja dve strane. Razlikuje se od jednostranih pravnih poslova (npr. testament, javno obećanje nagrade) za čiji nastanak je dovoljna izjava volje samo jednog lica.
• Sistem ZOO (Ratio legis): Naš Zakon o obligacionim odnosima (po uzoru na francusko pravo) postavlja ugovor kao centralni institut.
    ◦ Ne postoji opšti deo o „pravnom poslu“ (kao u nemačkom BGB-u), već su pravila vezana za ugovor.
    ◦ Shodna primena: Zakon propisuje da se odredbe o ugovorima shodno primenjuju i na ostale (jednostrane) pravne poslove.
• Unitarna koncepcija: U savremenom pravu i ZOO, ugovor se posmatra kao strukturno jedinstvo, a ne kao zbir dva nezavisna obećanja (analitička koncepcija). Zbog ovoga je u našem pravu moguće ustupanje ugovora (prenos celokupne ugovorne pozicije na treće lice), a ne samo pojedinačnih prava i obaveza.

4. STRANE UGOVORNICE
Neophodno je praviti terminološku razliku:
• Ugovorna strana: To je pravna pozicija ili uloga u ugovoru (npr. strana kupca, strana prodavca).
• Ugovornik: To je konkretni pravni subjekt (lice).
• Pravilo: Na jednoj strani može biti više lica (npr. dva lica zajedno kupuju stan – oni su dva subjekta na jednoj ugovornoj strani). Ugovor je po pravilu dvostran (dve strane), ali može biti i višestran.

5. DEJSTVA UGOVORA
Iako se ugovor primarno definiše kao izvor obligacija, njegova dejstva u našem pravu su šira:
• Stvaranje obligacije: Najčešće dejstvo (nastanak duga i potraživanja).
• Modifikacija i gašenje: Ugovorom se postojeća obligacija može izmeniti (novacija), preneti (cesija, preuzimanje duga) ili ugasiti (otpuštanje duga).
• Dvostrana obaveznost: Ugovori su po pravilu dvostrano obavezni (svaka strana je i dužnik i poverilac), ali mogu biti i jednostrano obavezni (jedna strana duguje, druga samo potražuje, npr. poklon).

6. NAČELA
• Sloboda ugovaranja: Strane slobodno uređuju odnose, biraju saugovornike i sadržinu, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja.
• Konsensualizam: Ugovor nastaje prostom saglasnošću volja (solo consensu), forma je izuzetak.

7. ZNAČAJ PODELE (VRSTE) UGOVORA
Iako postoje brojne teorijske podele, za pravo su relevantne samo one klasifikacije koje imaju pravne posledice (različit pravni režim).
• Opšta pravila: Važe za sve ugovore (npr. pravila o ponudi, manama volje).
• Posebna pravila: Važe samo za određene tipove:
    ◦ Imenovani ugovori: Zakon za njih propisuje posebne obaveze (npr. kod zakupa).
    ◦ Kategorije ugovora: Posebna pravila za teretne ugovore, formalne ugovore ili intuitu personae ugovore.