Povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva iz neto imovine društva

1. jula 2026.

Povećanje iz neto imovine je vrsta povećanja osnovnog kapitala kod koga se neraspoređena dobit i rezerve pretvaraju u osновни капитал društva.

  • Za ovo povećanje mogu se koristiti samo rezerve koje imaju tu specifičnu namenu, ali i sve druge rezerve kojima društvo može slobodno da raspolaže (kao što su npr. kapitalne rezerve).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Nominalno povećanje: Kod ove vrste povećanja faktički nema unošenja nove imovine u društvo. Zbog toga se u teoriji naziva nominalnim povećanjem ili računovodstvenom operacijom kojom se vrši restrukturiranje isključivo unutar pasive (jedan deo pasive se preliva u drugi). Ukupna aktiva i ukupni sopstveni kapital društva ostaju apsolutno nepromenjeni.
  • Materijalni uslov (Zabrana gubitka): Društvo ni u kom slučaju ne sme iskazati gubitak u finansijskim izveštajima na osnovu kojih donosi odluku o povećanju. Ukoliko gubitak postoji, on se prvo mora pokriti, a tek tada se kapital sme povećati iz neraspoređene dobiti i rezervi koje preostanu nakon tog pokrića.
  • Uslov revizije: Ako je društvo zakonski obavezno da vrši reviziju, odluka o povećanju mora se doneti isključivo na osnovu finansijskog izveštaja koji prati pozitivno mišljenje revizora.

Organi društva (Upravljanje)

  • Odluku o povećanju osnovnog kapitala iz neto imovine donosi Skupština akcionara.
  • Ukoliko bi Skupština donela odluku kojom krši imperativna pravila o pravima akcionara na sticanje besplatnih akcija, takva odluka bi bila apsolutno ništava.

Postupak registracije

  • Rok za odluku: Odluka se može doneti na osnovu finansijskih izveštaja za prethodnu godinu, ali pod strogim uslovom da se ta odluka registruje u roku od 6 meseci od dana usvajanja izveštaja u Skupštini.
  • Centralni registar: U roku od 5 radnih dana od registracije odluke, društvo podnosi zahtev Centralnom registru za upis novih akcija i njihovih imalaca (ili za upis povećanja nominalne vrednosti postojećih akcija), uz obaveznu pisanu izjavu zakonskog zastupnika da su ispunjeni svi uslovi za povećanje.
  • Javna akcionarska društva moraju istovremeno obavestiti i Komisiju za hartije od vrednosti.
  • Konstitutivnost upisa: U roku od 8 dana od upisa u Centralni registar, podnosi se zahtev Agenciji za privredne registre (APR). Pravno se smatra da je kapital povećan tek danom registracije u APR-u (upis ima konstitutivno dejstvo).

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Pravo na „besplatne akcije“: Povećanjem iz neto imovine, postojeći akcionari stiču nove akcije isključivo srazmerno svom uplaćenom (unetom) ulogu u odnosu na ukupni uplaćeni osновни kapital društva. Ovo pravo nastaje automatizmom, po sili zakona, bez obzira na njihovu volju.
    • Ratio legis: Neraspoređena dobit i rezerve ekonomski već pripadaju akcionarima, jer bi Skupština svakako mogla da donese odluku da im taj novac podeli kroz dividende, pa je logično da se upravo njima dodele i akcije nastale iz tih sredstava.
  • Sopstvene akcije i zamenljive obveznice: Pravo na sticanje srazmernog dela akcija pripada i samom društvu (po osnovu sopstvenih akcija), a u istoj srazmeri uvećavaju se i prava imalaca zamenljivih obveznica (čime se srazmerno povećava uslovni kapital).
  • Pravo na dividendu: Redovno pravilo je da besplatne akcije daju pravo na dividendu za celu poslovnu godinu u kojoj je doneta odluka o povećanju. Odlukom o povećanju je moguće odstupiti od ovoga kroz:
    1. Sužavanje prava: Da besplatne akcije ne daju pravo na dividendu za celu godinu.
    2. Proširenje prava: Da učestvuju u raspodeli dividendi i za prethodnu poslovnu godinu, ako je odluka o povećanju kapitala doneta pre odluke o raspodeli dobiti za tu prethodnu godinu.

Uslovno povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva

1. jula 2026.

Uslovno povećanje osnovnog kapitala je specifična vrsta povećanja koja se sprovodi isključivo kako bi se omogućilo imaocima određenih hartija ili prava da ostvare svoje pravo na zamenu za akcije ili pravo na sticanje akcija.

  • Za razliku od redovnog povećanja novim ulozima, kapital se ovde povećava samo u onoj meri u kojoj je to zaista potrebno (odnosno u meri u kojoj lica iskoriste svoja prava).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Strogo namenski karakter (Zabranjeni ciljevi): Zakon propisuje apsolutni numerus clausus (zatvorenu listu) ciljeva. Odluka se sme doneti isključivo radi ostvarivanja prava:
    1. Imalaca zamenljivih obveznica na preobražaj u obične akcije.
    2. Imalaca varanata na kupovinu akcija.
    3. Zaposlenih, članova uprave ili povezanih lica na kupovinu akcija (tzv. statutarna prava). Odluka doneta radi bilo kog drugog cilja je apsolutno zabranjena.
  • Ratio legis: Ovaj mehanizam se koristi kako bi društvo moglo da ispuni svoje već preuzete obligacione obaveze prema investitorima (izdati varanti i obveznice) ili da realizuje menadžersko i radničko akcionarstvo, a da pritom unapred pripremi odgovarajući pravni okvir za izdavanje novih akcija.
  • Kvantitativna ograničenja (POZITIVNO PRAVO): Zakon ograničava obim uslovnog povećanja:
    • Opšte pravilo: Iznos povećanja ne sme preći 50% postojećeg osnovnog kapitala društva.
    • Izuzetak: Ako se povećanje vrši radi ostvarivanja prava zaposlenih i članova uprave, taj iznos je drastično ograničen i ne sme preći 3% osnovnog kapitala.
  • Mehanizam stvarnog povećanja: U trenutku donošenja odluke ne dolazi do stvarnog povećanja kapitala. Da li će i u kom obimu doći do povećanja, zavisi isključivo od volje imaoca prava. Stvarno povećanje nastupa na dva načina:
    1. Bez upisa akcija i uplate uloga: Karakteristično za zamenljive obveznice. Imalac samo dostavlja pisanu izjavu o pretravaranju obveznice u akciju, što po zakonu zamenjuje klasični upis i uplatu.
    2. Sa upisom i uplatom uloga: Karakteristično za varante, zaposlene i članove uprave, koji svoja prava ostvaruju po redovnim pravilima (akcije im se mogu izdati tek nakon što u celosti uplate ulog).

Organi društva (Upravljanje)

  • Odluku o uslovnom povećanju donosi isključivo Skupština akcionarskog društva.
  • Iako se samo povećanje naziva „uslovnim“, skupštinska odluka mora biti bezuslovna i sadržati zakonski minimum elemenata (iznos, namena, krajnji rok, kategorije lica).
  • Sankcija ništavosti: Ukoliko Skupština donese odluku koja nije u skladu sa zakonom propisanim ciljem ili ukoliko prekrši kvantitativna ograničenja od 50% (odnosno 3%), takva odluka pogođena je sankcijom ništavosti.

Postupak registracije

  • Nakon što je rok za upis i realizaciju prava istekao, i pod uslovom da je povećanje uspelo, društvo prvo vrši upis novoemitovanih akcija i njihovih imalaca u Centralni registar hartija od vrednosti (u roku od 5 radnih dana).
  • Nakon toga, društvo ima obavezu da u roku od 8 dana registruje povećanje u Agenciji za privredne registre (APR).
  • Konstitutivnost: Upis u APR ima strogo konstitutivni karakter – smatra se da je osnovni kapital pravno i zvanično povećan tek danom upisa u registar privrednih subjekata.

Prava i obaveze članova/akcionara (i investitora)

  • Gubitak prava prečeg upisa: Budući da su nove akcije iz uslovnog povećanja striktno namenski rezervisane isključivo za pomenute kategorije lica (imaoce obveznica, varanata ili zaposlene), postojeći akcionari kod ove vrste povećanja nemaju pravo prečeg upisa.
  • Obaveze pri zameni obveznica: Ako društvo izdaje akcije u zamenu za obveznice, a iznos za koji su obveznice bile izdate je manji od iznosa osnovnog kapitala koji te akcije predstavljaju, ta razlika u vrednosti se obavezno mora pokriti. Ona se pokriva ili iz namenskih rezervi društva ili dodatnom novčanom uplatom od strane samih imalaca zamenljivih obveznica.

Princip održavanja osnovnog kapitala i ograničenje plaćanja akcionarima

1. jula 2026.

Princip održavanja osnovnog kapitala garantuje da će ugovoreni ulozi zaista biti uneti u društvo i da će se već formirani kapital sačuvati tokom svakodnevnog poslovanja.

  • Užem smislu, ovaj princip se manifestuje kroz ograničenje plaćanja akcionarima, koje predstavlja skup strogih materijalnih uslova (testova) koji moraju biti ispunjeni pre nego što društvo iz svoje imovine izvrši bilo kakvu isplatu svojim članovima.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Uporednopravna napomena: Ovaj princip je jedan od fundamentalnih postulata u kontinentalno-evropskim pravnim sistemima.
  • Ratio legis: Poverioci stupaju u poslovne odnose sa društvom verujući da će ono svoj kapital koristiti za obavljanje delatnosti, a ne da će ga izvlačiti i vraćati akcionarima. Zbog toga, osnovni cilj ovog instituta jeste obezbeđenje da se plaćanja akcionarima vrše isključivo iz ostvarene dobiti, čime se štiti prioritet poverilaca nad akcionarima.
  • Mehanizmi zaštite: Zakon postavlja dve grupe zaštitnih pravila:
    1. Pravila o formiranju kapitala: Zabrana uloga u radu i uslugama, obavezna procena nenovčanih uloga, zabrana povraćaja uloga, zabrana diskontnih emisija, kao i zabrana oslobađanja od obaveze unosa uloga.
    2. Pravila o održavanju kapitala: Ograničenja plaćanja, stroga pravila o sticanju sopstvenih akcija, zabrana finansijske podrške za sticanje svojih akcija i dužnost uprave da sazove Skupštinu ukoliko dođe do značajnog gubitka kapitala.
  • Domen primene (POZITIVNO PRAVO): Pravila o ograničenju plaćanja primenjuju se isključivo na ona davanja (bilo novčana ili nenovčana) koja akcionar dobija po osnovu svog članstva u društvu (npr. dividenda, isplata nesaglasnim akcionarima).
    • Izuzetak: Ovaj institut se ne primenjuje na plaćanja po drugim, komercijalnim osnovama (npr. kada društvo plaća akcionaru cenu za robu koju je ovaj isporučio društvu kao dobavljač).

Materijalna ograničenja – Testovi isplate Da bi društvo legalno moglo da izvrši isplatu akcionarima po osnovu članstva, moraju kumulativno biti ispunjena dva testa:

  • 1. Test bilansa stanja: Prema ovom testu, isplata je dozvoljena isključivo ako je vrednost neto imovine društva (nakon planirane isplate) veća od iznosa uplaćenog osnovnog kapitala koji je uvećan za rezerve koje se ne mogu deliti (zakonske i statutarne namenske rezerve).
  • 2. Test bilansa uspeha: Prema ovom testu, maksimalni iznos koji se sme podeliti akcionarima je strogo definisan. On predstavlja zbir neraspoređene dobiti (iz prethodne i ranijih godina) i slobodnih rezervi, od kojeg se moraju oduzeti nepokriveni gubici iz prethodnih godina i sredstva koja se obavezno moraju uneti u zakonske i statutarne rezerve.

Odgovornost za nedozvoljene isplate Ukoliko društvo izvrši isplatu suprotno navedenim testovima, povlače se sledeće posledice:

  • Građanskopravna odgovornost: Akcionar ima strogu obavezu povraćaja primljenog iznosa, ali samo pod uslovom da se dokaže da je znao ili je morao znati da je isplata koja mu je izvršena bila nezakonita.
  • Procesna pravila: Pravo na tužbu za povraćaj zastareva u roku od 5 godina od dana isplate. Tužbu može podneti samo društvo, ili akcionari koji poseduju najmanje 5% osnovnog kapitala putem podnošenja derivatne tužbe (u svoje ime, a za račun društva).
  • Kaznena odgovornost: Postupanje protivno ovim odredbama sankcionisano je kao privredni prestup za samo akcionarsko društvo i za odgovorno lice u njemu.

Podele kapitala akcionarskog društva

1. jula 2026.

Pojam kapitala u pravu akcionarskih društava je višeznačan. Pored osnovnog i neto kapitala, za kompanijsko pravo su praktično i teorijski relevantne tri osnovne podele kapitala:

  1. Nominirani i nenominirani kapital.
  2. Izdati i neizdati (odobreni) kapital.
  3. Upisan, uplaćen i neuplaćen kapital.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Nominirani i nenominirani kapital (Računovodstvena podela sopstvenog kapitala u pasivi):
    • Nominirani kapital: On je podeljen na akcije i u potpunosti se izjednačava sa pojmom osnovnog kapitala.
    • Nenominirani kapital: Nije podeljen na akcije (npr. neraspoređena dobit i sve vrste rezervi). Akcionarsko društvo ne mora nužno da ima ovaj kapital, ali ako ga ima, on direktno utiče na tržišnu vrednost akcija.
  • Izdati i neizdati (odobreni) kapital:
    • Izdati kapital: Predstavlja zbir nominalnih (računovodstvenih) vrednosti faktički izdatih (emitovanih) akcija i nema razlike između njega i osnovnog kapitala.
    • Neizdati kapital (Odobreni kapital): Čine ga akcije čije je izdavanje samo odobreno, ali još uvek nisu izdate. Za razliku od osnovnog kapitala, akcionarska društva ne moraju imati odobreni kapital.
  • Upisan, uplaćen i neuplaćen kapital:
    • Upisan kapital: Predstavlja akcije koje su dobile svog imaoca (upisnika).
    • Uplaćen kapital: Iznos uloga koji su akcionari faktički u celosti uneli u društvo (potpuno uplaćene akcije).
    • Neuplaćen kapital: Nastaje kada akcionari ne unesu uloge u celosti i predstavlja razliku između upisanog i uplaćenog kapitala. Ovi podaci se obavezno registruju i objavljuju radi zaštite i informisanja trećih lica.

Osnivanje i akti

  • Institut odobrenog kapitala se konstituiše i utvrđuje isključivo statutom akcionarskog društva, i to prvim statutom (prilikom osnivanja) ili njegovim naknadnim izmenama.

Organi društva (Upravljanje) Ovaj deo je ključan jer se tiče odobrenog kapitala i odstupanja od redovnih pravila korporativnog upravljanja:

  • Delegacija nadležnosti: Statutom ili odlukom Skupštine može se dati ovlašćenje organima uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) da sami izdaju odobrene akcije u određenom roku.
  • Rok: To ovlašćenje uprave ne može trajati duže od 5 godina, ali se odlukom Skupštine ili izmenom statuta može produžavati neograničen broj puta (pri čemu nijedno produženje ne sme biti duže od 5 godina).
  • Ratio legis: Formiranje odobrenog kapitala pojeftinjuje i ubrzava postupak povećanja kapitala prenošenjem odluke sa Skupštine na upravu. Uprava ovo ovlašćenje može koristiti i kao efikasnu meru odbrane od neprijateljskog preuzimanja. Ovo je ujedno i jedini izuzetak od imperativnog principa da o emisiji akcija u srpskom pravu odlučuje isključivo Skupština.
  • Zakonska ograničenja uprave (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje striktna ograničenja za izdavanje odobrenih akcija:
    1. Broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine (50%) broja izdatih običnih akcija.
    2. Ove akcije se mogu izdati isključivo radi povećanja osnovnog kapitala novim ulozima ili za ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Pravo prečeg upisa (kupovine): Kod izdavanja odobrenog kapitala, postojeći akcionari zadržavaju pravo prečeg upisa tih akcija. Ovo pravo se može ograničiti ili isključiti isključivo strogom odlukom Skupštine donetom tročetvrtinskom većinom (3/4) glasova prisutnih akcionara te klase.
  • Obaveze kod neuplaćenog kapitala: Akcionari koji imaju delimično uplaćene akcije imaju strogu obavezu unošenja ostatka uloga. Zakon izričito zabranjuje oprost ovog duga, a u slučaju kašnjenja akcionar je dužan da naknadi štetu i može biti isključen iz društva.
  • Princip srazmernosti: Sve dok svoj ulog ne unesu u celosti, akcionari svoja prava ostvaruju isključivo srazmerno unetom (uplaćenom) ulogu.

Pojam i značaj minimalnog osnovnog kapitala

1. jula 2026.

Osnovni kapital je tradicionalno jedan od najznačajnijih pojmova kompanijskog prava.

  • Prema važećem Zakonu o privrednim društvima (ZPD), on se definiše isključivo kao novčana vrednost upisanih uloga akcionara u društvo, koja je registrovana.
  • Distinkcija: Zakon pravi jasnu razliku između osnovnog kapitala i neto imovine (kapitala) društva, pri čemu se neto imovina definiše kao razlika između vrednosti ukupne imovine i obaveza društva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Princip fiksnog kapitala: Za razliku od imovine društva koja je promenljiva kategorija i stalno oscilira u zavisnosti od uspešnosti poslovanja (aktiva), osnovni kapital je fiksna i unapred precizno određena vrednost (pasiva).
  • Zakonski minimum (POZITIVNO PRAVO): ZPD propisuje strogi cenzus – minimalni osnovni kapital za svako akcionarsko društvo iznosi 3.000.000 dinara. Drugim (posebnim) zakonima može se predvideti samo viši, ali ne i niži iznos za specifične delatnosti.
  • Sloboda ugovaranja i premija: Osnivači nemaju ograničenje u pogledu maksimalne vrednosti i mogu odrediti kapital veći od zakonskog minimuma. Ulozi moraju biti najmanje jednaki nominalnoj vrednosti akcija, ali mogu biti i veći, što se naziva premija. Ipak, praksa i dalje najčešće osnove kapitala računa kao ukupnu nominalnu vrednost svih akcija društva.
  • Značaj i Ratio legis: Postojanje minimalnog osnovnog kapitala posmatra se kao „cena koja mora da se plati za ulazak u svet ograničene odgovornosti“ i kao signal ozbiljnosti kojim se odvraćaju neozbiljni investitori. Njegova glavna uloga je zaštita poverilaca, jer figurira kao generalno obezbeđenje poverilaca da će društvo izmiriti svoje obaveze.
  • Teorijska kritika: Iako je cilj zaštita poverilaca, ona je u velikoj meri prividna. Budući da je kapital samo računovodstvena kategorija u pasivi, može se dogoditi da je on nominalno visok, a da društvo u stvarnosti nema vrednu imovinu iz koje bi se poverioci mogli namiriti.

Osnivanje i akti

  • Vrednost osnovnog kapitala se obavezno i precizno utvrđuje konstitutivnim aktima – osnivačkim aktom i statutom društva.
  • Ova vrednost je podatak koji se obavezno upisuje (registruje) u Registar privrednih subjekata.
  • Pravilo uplate pre registracije: Ukoliko su osnivači predvideli viši iznos od minimalnog zakonskog (npr. 10.000.000 dinara), onaj zakonski minimum od 3.000.000 dinara predstavlja najniži novčani iznos koji se pod obavezno mora uneti na ime uloga pre samog osnivanja (registracije) društva.

Prospekt za javnu emisiju

1. jula 2026.

Prospekt je najznačajniji pravni dokument koji sačinjava izdavalac kada namerava da uputi javnu ponudu za upis serijskih hartija od vrednosti.

  • U njemu se nalaze sve relevantne informacije o izdavaocu i samim hartijama koje omogućavaju prosečnom, razumnom ulagaču da donese odluku o upisu (tj. da tačno oceni isplativost i rizičnost kupovine).
  • Ratio legis: Obaveza izdavanja prospekta štiti neuke investitore, ublažava informacionu asimetriju i doprinosi opštoj efikasnosti tržišta kapitala sprečavanjem izdavaoca da prikriva kompromitujuće činjenice.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Pravila o prospektu su jedinstvena, što znači da se on sačinjava ne samo za javnu emisiju (emisioni prospekt), već obavezno i prilikom uključivanja hartija na organizovano tržište (berzanski prospekt).

Zakon i praksa razlikuju nekoliko modela i vrsta prospekta:

  • Sadržina i Rezime: Informacije moraju biti tačne, potpune, dosledne i razumljive. Obavezan deo svakog prospekta je rezime (koji nije odvojeni dokument, već sažeti uvod sa ključnim informacijama).
  • Jedinstveni i Podeljeni prospekt: Prospekt može biti sačinjen kao jedan dokument ili može biti podeljen na tri dela (dokument o registraciji, dokument o hartijama od vrednosti i skraćeni prospekt).
  • Osnovni prospekt: Izdaje se isključivo kod određenih (dužničkih) hartija od vrednosti. Njegova specifičnost je u tome što ne mora odmah sadržati konačne uslove ponude, čime izdavaocu omogućava sprovođenje više odvojenih emisija u određenom periodu na bazi istog dokumenta.

Postupak objava i Izuzeci

  • Faze izdavanja: Da bi se hartije ponudile, izdavalac mora proći tri koraka – 1) sačiniti prospekt, 2) dobiti odobrenje od Komisije za hartije od vrednosti i 3) objaviti prospekt u novinama, štampanom obliku ili na sajtu izdavaoca/organizatora tržišta.
  • Odobrenje: Komisija donosi rešenje u roku od 10 radnih dana (odnosno 20 radnih dana ako se hartije nude prvi put ili na neorganizovanom tržištu), a ukoliko rok protekne u ćutanju, zakonska je pretpostavka da prospekt nije odobren. Odobren prospekt važi 12 meseci.
  • Dodatak prospektu: Ukoliko se tokom ponude uoče nove bitne činjenice, greške ili nepreciznosti, izdavalac je dužan da hitno podnese na odobrenje dodatak prospektu (uz kraći rok za odobrenje od 7 dana).
  • IZUZECI (Kada prospekt NIJE obavezan): Zakon propisuje striktne situacije gde objava nije potrebna. Najvažnije su:
    1. Kada se ponuda upućuje applies isključivo kvalifikovanim investitorima.
    2. Kada je upućena licima u Srbiji čiji je broj manji od 100.
    3. Kada prag ulaganja po investitoru prelazi 50.000 evra ili kada je nominalna vrednost jedne hartije veća od 50.000 evra.
    4. Kada je ukupna vrednost ponude mala (ispod 100.000 evra za period od 12 meseci).
    5. Specifične korporativne radnje: razmena akcija iste klase, isplata dividendi u akcijama, nagrađivanje članova uprave i zaposlenih, ili ponude u postupcima statusnih promena i obaveznog preuzimanja društva.

Odgovornost za prospekt

  • Karakter odgovornosti: Odgovornost za mane prospekta je vanugovorna (objektivna) – ne ispituje se krivica štetnika, ali mora postojati uzročna veza između mane prospekta i nastale štete.
  • Mane prospekta: Da bi aktivirao odgovornost, prospekt mora biti ili neistinit (netačan u bitnim elementima), nepotpun (nedostaju bitne informacije) ili obmanjujući (formalno tačan, ali vizuelno ili jezički napisan tako da stvara pogrešan utisak o isplativosti).
  • Subjekti odgovornosti: Za štetu solidarno odgovaraju samo društvo (izdavalac), članovi uprave, lica koja sprovode emisiju (pokrovitelj/agent), nezavisni revizori (isključivo za finansijske delove) i svako lice čija potpisana izjava garantuje istinitost u prospektu.
  • Napomena: Komisija za hartije od vrednosti nikada ne odgovara za tačnost sadržine prospekta, već isključivo kontroliše njegovu formalnu potpunost.

Prava i obaveze članova/akcionara (i investitora)

  • U slučaju pretrpljene štete usled mana prospekta, ulagač ima jasno zakonsko pravo na naknadu štete.
  • Ukoliko izdavalac objavi dodatak prospektu zbog bitnih izmena, zakon izričito štiti investitore koji su hartije već upisali pre tog dodatka – oni imaju bezuslovno pravo da odustanu od kupovine, a rok za odustanak ne sme biti kraći od dva dana od dana objavljivanja dodatka.

Pojam i vrste emisija serijskih hartija od vrednosti i preuzimanje emisije

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Emisija (izdavanje) serijskih hartija od vrednosti je složen, zakonom uređen postupak upisivanja hartija na primarnom tržištu.
  • Razlika u pogledu izdavaoca: Izdavalac akcija može biti isključivo akcionarsko društvo, dok izdavalac ostalih serijskih hartija od vrednosti može biti bilo koje domaće ili strano pravno lice.

Vrste emisije i Javna ponuda

  • Zakon i praksa poznaju brojne podele emisija:
    • Prema vremenu: osnivačka (za buduće društvo) i naknadna (nakon osnivanja).
    • Prema naknadi: teretne (pravilo) i besteretne/besplatne (npr. kod povećanja osnovnog kapitala iz neto imovine).
    • Prema prirodi uloga: novčane, nenovčane i mešovite.
    • Prema organizaciji: neposredne (izdavalac ih sam sprovodi) i posredne (uz učešće preuzimaoca).
  • Pravno najznačajnija podela (Javna vs. Privatna emisija):
    • Javna emisija: Sprovodi se upućivanjem javne ponude. Može biti neograničena (upućena celokupnoj javnosti) ili ograničena (upućena unapred određenom krugu lica).
    • Ratio legis: Javne emisije su detaljnije i strožije uređene od privatnih zbog zaštite od većih rizika po ulagače i privredni sistem u celini.
    • Privatna (nejavna) emisija: Definiše se rezidualno – to je svaka emisija kod koje se hartije ne nude javno.
  • Pravna priroda javne ponude:
    • Iako se naziva ponudom, ona u pravnom smislu nije ponuda, već predstavlja poziv na ponudu.
    • Zainteresovani ulagači (upisnici) su ti koji zapravo čine ponudu izdavaocu. Zbog toga, u slučaju upisa većeg broja hartija od onog koji je ponuđen (preupis), izdavalac nema obavezu da prihvati sve ponude i ima pravo da odbije višak.

Preuzimanje emisije Ukoliko izdavalac ne želi samostalno da organizuje emisiju, on na primarnom tržištu angažuje stručno lice – preuzimaoca (pokrovitelja) emisije. Izdavalac na ovaj način prebacuje rizik neuspeha emisije na preuzimaoca, dok ulagači dobijaju veću sigurnost jer i preuzimalac odgovara za eventualne nedostatke prospekta.

Pravilo funkcionisanja (Razlika između pokrovitelja i agenta): U našem pravu i pokrovitelj i agent moraju biti isključivo investiciona društva, ali se suštinski razlikuju po obimu obaveza:

  • Pokrovitelj emisije: Ima obavezu rezultata – on garantuje uspeh javne ponude. To znači da ima izričitu obavezu da otkupi sve neprodate hartije od vrednosti ukoliko se emisija ne upiše u celosti. Bitno je naglasiti da pokrovitelj ni tada nema status ulagača, jer hartije ne kupuje radi investiranja već radi preprodaje.
  • Agent emisije: Ima samo obavezu sredstva. On obavlja poslove u vezi sa ponudom kao posrednik ili zastupnik, ali nema obavezu otkupa neuplacenih (neprodatih) hartija od vrednosti.

Modaliteti pokroviteljstva

  • Potpuno pokroviteljstvo: Pokrovitelj preuzima obavezu da otkupi celu emisiju (pa je preprodaje) ILI se obavezuje da otkupi apsolutno sve hartije koje ostanu neprodate na kraju roka za upis.
  • Delimično pokroviteljstvo: Pokrovitelj se obavezuje da otkupi samo jedan deo neprodatih hartija do isteka roka.
  • Zajedničko pokroviteljstvo: Kod velikih emisija uobičajeno je učešće više pokrovitelja (tzv. sindikat). Prema srpskom pravu (model glavnog organizatora), sva investiciona društva međusobnim ugovorom biraju glavnog pokrovitelja koji potpisuje ugovor sa izdavaocem, dok svi pokrovitelji solidarno odgovaraju izdavaocu.

Finansijski derivati

1. jula 2026.

Finansijski derivati predstavljaju specifičnu vrstu finansijskih instrumenata.

  • Na ispitu obavezno naglasite ključnu negativnu definiciju: iako mogu biti standardizovani i predstavljati predmet berzanske trgovine, finansijski derivati nisu serijske hartije od vrednosti.
  • To su ugovori, po svojoj prirodi ročni poslovi (izvršavaju se u određenom trenutku ili periodu u budućnosti), čija vrednost direktno proizilazi (izvodi se) iz vrednosti neke vezane imovine (eng. underlying asset), poput robe, akcija, obveznica, valuta ili kamatnih stopa.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Ratio legis (Ekonomska svrha): Osnovni smisao zaključenja ovih deivativnih (izvedenih) pravnih poslova jeste iskorišćavanje ili zaštita od promene vrednosti vezane imovine tokom trajanja ugovora.
  • Način ispunjenja obaveze: Trgovina finansijskim derivatima je jeftinija i jednostavnija od trgovine samom imovinom iz razloga što ugovorne strane najčešće i ne moraju posedovati vezanu imovinu. Obaveza iz derivata se punovažno može izvršiti pukom isplatom razlike u ceni (npr. plaća se samo razlika između ugovorene i aktuelne tržišne cene).
  • Zakon i praksa prepoznaju četiri najznačajnije vrste derivata: fjučersi, forvardi, opcije i svopovi.

Vrste derivata i mehanizmi S obzirom na to da se ovde ne radi o formi privrednog društva, prava i obaveze posmatramo kroz položaj ugovornih strana kod svake pojedinačne vrste derivata:

  • 1. Fjučersi i Forvardi
    • Oba instrumenta su ročni poslovi gde se strane obavezuju da izvrše kupoprodaju određene imovine po unapred utvrđenoj ceni, tačno određenog dana u budućnosti.
    • Fjučersi su standardizovani i prenosivi ugovori kojima se redovno trguje na berzi. Koriste se dominantno u špekulativne svrhe (strana očekuje profit zbog povoljnog kretanja cene).
    • Forvardi su nestandardizovani i neprenosivi ugovori (zaključuju se van berze). Njihova primarna svrha je zaštitna funkcija (hedžing) – omogućavaju stranama da fiksiranjem cene unapred eliminišu rizik nepovoljnog rasta ili pada cena na tržištu.
  • 2. Opcije
    • Opcijski sporazum daje sticaocu (imaocu) pravo, ali nikada i obavezu, da u određenom roku od druge strane kupi ili joj proda određenu stvar/pravo po ugovorenoj ceni. Za ovo pravo, imalac drugoj strani plaća premiju.
    • Vrste prema pravu: Kupovne opcije (sticalac ima pravo da kupi) i Prodajne opcije (sticalac ima pravo da proda).
    • Vrste prema vremenu izvršenja: Evropski tip opcije (pravo se može iskoristiti isključivo i samo na dan isteka roka) i Američki tip opcije (pravo se može iskoristiti bilo kog dana do isteka roka). Uporednopravna napomena: Ovi nazivi se ne odnose na teritorijalnu primenu, već isključivo na tehniku i momenat izvršenja opcije.
    • Da li će imalac iskoristiti svoje pravo iz opcije zavisi isključivo od toga da li opcija u momentu dospeća „ima vrednost“ (npr. tržišna cena je veća od ugovorene cene po kojoj on ima pravo da kupi predmet).
  • 3. Svopovi
    • Svopovi su ugovori kojima dve strane dogovaraju razmenu novčanih tokova u budućnosti, u tačno definisanim terminima.
    • Glavna karakteristika mehanizma je da jedna strana po pravilu plaća fiksan novčani iznos, dok je obaveza druge strane varijabilna (zavisi od promenljivih parametara).
    • Najčešći u praksi su kamatni svopovi (društvo „A“ plaća fiksnu kamatu od 5%, a društvo „B“ za isti iznos plaća varijabilnu LIBOR kamatu) i valutni svopovi (razmena različitih valuta uz obavezu povratne kupovine).

Varanti i depozitne potvrde

1. jula 2026.

Ovo ispitno pitanje podeljeno je u dve zasebne celine, s obzirom na to da se radi o različitim vrstama hartija od vrednosti.

I DEO: VARANTI

Varanti (engl. stock warrants) su korporativne, prenosive i dematerijalizovane serijske hartije od vrednosti koje glase na ime.

  • Oni svom imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija (određene vrste i klase), po unapred određenoj ceni, određenog dana ili u određenom periodu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Sadržina svakog varanta mora precizno da definiše tri elementa:
    1. Broj, vrstu i klasu akcija na koje se odnosi. Varant se može odnositi i na sticanje povlašćenih akcija (što je bitna razlika u odnosu na zamenljive obveznice koje se menjaju isključivo za obične akcije).
    2. Cenu po kojoj se akcije stiču.
    3. Vremenski okvir sticanja (koji je vrlo fleksibilan i utiče na atraktivnost hartije).
  • Razlika u odnosu na zamenljive obveznice: Imalac varanta nema status poverioca sa pravom na glavnicu i kamatu. Kupovinom varanta kupuje se samo pravo na sticanje akcija. U trenutku kada želi da iskoristi to pravo, imalac varanta tek tada mora da plati ulog (cenu) za akcije. S druge strane, kod zamenljivih obveznica investitor je cenu za akcije već platio samom kupovinom obveznice (dug se pretvara u ulog).

Organi društva (Upravljanje)

  • Budući da varanti imaju ogroman uticaj na kapital društva, na njih se primenjuju ista pravila kao kod zamenljivih obveznica: odluku o njihovom izdavanju donosi isključivo Skupština.
  • Izdavanje varanata ograničeno je raspoloživim brojem odobrenih, a neizdatih akcija, a ulog za njihovo sticanje može biti isključivo novčani.

II DEO: DEPOZITNE POTVRDE

Depozitne potvrde su prenosive serijske hartije od vrednosti koje simbolički predstavljaju inostrane hartije od vrednosti i prava koja iz njih proizilaze.

  • One predstavljaju finansijski instrument koji omogućava domaćim ulagačima da posredno investiraju u strane hartije od vrednosti na svom, domaćem tržištu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Istorijat i Ratio legis: Ovaj instrument nastao je u SAD kako bi se domaćim investitorima omogućilo ulaganje u strane kompanije bez prolaska kroz skupe i komplikovane prekogranične procedure. One olakšavaju trgovinu, smanjuju troškove ulagačima, dok stranim izdavaocima omogućavaju pristup novom tržištu kapitala i pozitivno utiču na cenu njihovih hartija.
  • Mehanizam funkcionisanja: Inostrane hartije faktički čuva domaći depozitar (u svoje ime, a za račun imaoca potvrda). Iako su ekonomski neraskidivo vezane za stranu hartiju, depozitne potvrde su u pravnom smislu potpuno odvojene i nezavisne.
  • POZITIVNO PRAVO (Zakon o tržištu kapitala – ZTK): Zakon ih svrstava u prenosive hartije od vrednosti i sadrži jedno specifično (iako teorijski kritikovano) pravilo – imalac depozitne potvrde smatra se akcionarom u odnosu na akcije koje te depozitne potvrde predstavljaju.
  • Vrste: U zavisnosti od učešća stranog izdavaoca, dele se na:
    1. Nesponzorisane: Izdaju se i funkcionišu bez ikakvog učešća stranog izdavaoca.
    2. Sponzorisane: Strani izdavalac aktivno učestvuje u njihovom izdavanju i sa domaćim depozitarom zaključuje poseban ugovor kojim uređuju međusobna prava i obaveze.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Imalac depozitne potvrde ne može direktno ostvarivati prava iz inostranih hartija (npr. direktno tražiti dividendu od strane kompanije).
  • Sva prava ostvaruju se isključivo preko domaćeg depozitara. Na primer, ako strana kompanija isplati dividendu, domaći depozitar je prima, menja u domaću valutu i isplaćuje imaocima depozitnih potvrda srazmerno njihovom učešću.

Posebne vrste obveznica

1. jula 2026.

Kompanijsko pravo posebno prepoznaje dve specifične vrste obveznica, čija je pravna sudbina u našem sistemu potpuno različita:

  • Participativne obveznice: To su obveznice koje bi svojim imaocima davale pravo da, pored kamate, učestvuju i u raspodeli dobiti društva izdavaoca. U važećem srpskom pravu one su apsolutno zabranjene! Razlog za to je strogo poštovanje korporativnih pravila – pravo na dobit (dividendu) je ekskluzivno pravo isključivo akcionara, a ne poverilaca.
  • Zamenljive obveznice (convertible bonds): To su posebne dužničke hartije od vrednosti koje svojim imaocima daju pravo (opciju) na zamenu u akcije izdavaoca.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Odsustvo hibridne pravne prirode: Imalac zamenljive obveznice nema nikakav hibridni status. Sve do momenta dok ne iskoristi svoje pravo na zamenu, on je isključivo poverilac društva (sa pravom na kamatu). Onog trenutka kada iskoristi pravo na zamenu, njemu prestaje svojstvo poverioca i on postaje akcionar društva. Korišćenje prava na zamenu je isključiva mogućnost, a nikako obaveza poverioca.
  • Dvostruka (uvećana) vrednost: Zamenljiva obveznica ima dvostruku vrednost – vrednost same dužničke hartije plus vrednost opcije pretvaranja u akcije, te je stoga uvek vrednija od obične obveznice.
  • Ratio legis (Ekonomska priroda): Izdavanje ovakvih hartija nudi investitorima „najbolje od oba sveta“. U početku dobijaju sigurnost kroz fiksnu naknadu (kamatu), a ako društvo posluje uspešno, mogu učestvovati u većoj vrednosti kompanije tako što će obveznice pretvoriti u akcije. Cena te sigurnosti koju investitori plaćaju jeste niža kamatna stopa u poređenju sa onom koju bi dobili kod običnih obveznica.
  • Mehanizam zamene: Transformacija iz obveznice u akciju vrši se prostom izjavom imaoca. Zakon propisuje da ta izjava automatski zamenjuje standardne procedure upisa i uplate akcija. Praktično, investitor ne plaća cenu za akcije u trenutku zamene, jer je ta cena već plaćena inicijalnom kupovinom obveznice.

Zakonska ograničenja emisije prema ZPD S obzirom na to da su imaoci ovih obveznica „mogući akcionari“, Zakon o privrednim društvima postavlja četiri stroga imperativna ograničenja za njihovo izdavanje, koja se na ispitu moraju navesti:

  1. Dozvoljena je zamena isključivo za obične akcije. Zabranjeno je izdavanje obveznica zamenljivih u povlašćene akcije.
    • Uporednopravna napomena: Naše pravo zahteva da se zamena vrši isključivo u akcije samog izdavaoca, dok pojedini strani sistemi dozvoljavaju zamenu i u akcije drugog društva unutar iste grupe kompanija.
  2. Maksimalan broj zamenljivih obveznica striktno je ograničen brojem odobrenih, a neizdatih običnih akcija društva.
  3. Zamenljive obveznice se smeju upisivati (plaćati) isključivo putem novčanih uloga.
  4. Minimalna emisiona vrednost zamenljivih obveznica ne sme biti niža od nominalne i tržišne vrednosti akcija za koje će se menjati.

Organi društva (Upravljanje)

  • Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica isključivo donosi Skupština akcionarskog društva.
  • S obzirom na to da obveznice predstavljaju potencijalne akcije koje će uticati na kapital društva, logično je da ovu odluku donosi organ vlasnika.
  • Skupština svojom odlukom obavezno utvrđuje tačne uslove za zamenu u obične akcije, kao i početnu emisionu vrednost obveznica.

Prava i obaveze članova/akcionara (i poverilaca) Pored samog preobražajnog prava na zamenu, zakonodavac štiti investitore (buduće akcionare) nizom korporativnih prava koja se tiču kapitala:

  • Postojeći akcionari imaju pravo prečeg upisa prilikom izdavanja novih zamenljivih obveznica, kako bi mogli da zaštite svoj udeo od razvodnjavanja.
  • Zakon posebno uređuje prava ovih lica u specifičnim situacijama: kada društvo stiče sopstvene zamenljive obveznice, kada dolazi do povećanja osnovnog kapitala iz neto imovine, kao i pružanje zaštite poveriocima u slučaju statusnih promena ili promene pravne forme društva.

Razlike akcija i obveznica

1. jula 2026.

Zajedničke karakteristike Da bismo razumeli razlike, moramo poći od toga šta im je zajedničko. I akcije i obveznice predstavljaju modalitete korporativnog finansiranja. Takođe, dele osnovne pravne atribute – obe spadaju u kategoriju serijskih hartija od vrednosti, uvek se izdaju na ime, prenosive su i dematerijalizovane (postoje samo u elektronskoj formi).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Karakter hartije: Obveznice su dužničke (obligacionopravne) hartije od vrednosti, dok su akcije korporativne hartije.
  • Izdavalac (Emitent): Akcije može da emituje isključivo akcionarsko društvo, dok izdavalac obveznica može biti svako pravno lice.
  • Obezbeđenje i rizik: Obveznice se mogu izdati kao obezbeđene (garantovane), čime imaocima daju konkretno sredstvo obezbeđenja, poput hipoteke. Sa druge strane, akcije su po svojoj prirodi rizičan kapital – prinosi iz akcija se akcionaru nikada ne mogu garantovati.
  • Nominalna i emisiona vrednost: Zakon za akcije propisuje minimalnu nominalnu vrednost i strogo zabranjuje diskontne emisije (izdavanje ispod nominalne vrednosti). Nasuprot tome, obveznice nemaju propisanu minimalnu nominalnu vrednost i dozvoljeno ih je izdavati ispod nominalne i tržišne vrednosti.
  • Zamenljivost (Konverzija): Obveznice se mogu emitovati kao zamenljive u akcije (ako poverilac želi da postane akcionar). Suprotno tome, akcije se nikada ne mogu pretvarati u obveznice niti druge serijske hartije od vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara i poverilaca Status investitora diktira njegova zakonska prava prema društvu:

  • Pravni status lica: Imalac obveznice ima status poverioca prema akcionarskom društvu, dok je imalac akcije član (akcionar) društva.
  • Neimovinska (upravljačka) prava: Poverilac (imalac obveznice) po pravilu nema nikakva neimovinska prava prema društvu (nema pravo učešća na Skupštini niti pravo glasa). Ova upravljačka prava su imamentna isključivo akcionarima (iako pojedine klase povlašćenih akcija mogu nositi umanjena neimovinska prava).
  • Imovinska prava (Prihodi):
    • Prihod od obveznice je kamata. Potraživanje poverioca je uvek fiksno (po iznosu i roku dospeća), tako da uprava društva unapred tačno zna kada i koliko mora da isplati.
    • Prihod od akcije je dividenda. Ovaj prinos je uvek varijabilan – isplata nije zagarantovana već zavisi od toga da li je društvo te godine poslovalo sa dobitkom i da li je doneta odluka o isplati dividende.

Položaj u slučaju stečaja Razlika u pravnoj prirodi najočiglednija je u postupku stečaja, gde imaoci obveznica imaju jasan prioritet u namirenju u odnosu na akcionare.

  • Imaoci obezbeđenih obveznica svrstavaju se u razlučne poverioce (imaju pravo prvenstvenog namirenja iz predmeta obezbeđenja).
  • Imaoci neobezbeđenih obveznica su stečajni poverioci čija potraživanja redovno spadaju u treći isplatni red.
  • Akcionari ne spadaju ni u stečajne ni u razlučne poverioce, već se smatraju rezidualnim poveriocima – oni ne dobijaju ništa, osim onog što eventualno preostane u stečajnoj masi tek nakon što se svi poverioci društva (uključujući imaoce obveznica) u celosti namire.

Pojam i karakteristike obveznica

1. jula 2026.

Obveznice (engl. bond) su dužničke, prenosive i dematerijalizovane serijske hartije od vrednosti na ime.

  • One svom imaocu daju pravo da od izdavaoca (najčešće akcionarskog društva), o dospelosti, zahteva isplatu glavnice sa pripadajućom kamatom.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Pravna priroda obveznica izgrađena je na nekoliko imperativnih karakteristika koje morate znati:

  • Serijske hartije od vrednosti: Budući da se izdaju u serijama i predstavljaju predmet trgovine na organizovanom tržištu kapitala, na njihovo izdavanje i promet primenjuje se Zakon o tržištu kapitala.
  • Dematerijalizacija: Obveznice se u srpskom pravu izdaju isključivo u elektronskoj formi, kao elektronski zapisi u informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti.
  • Isključivo na ime: Obveznice moraju da glase na ime svog imaoca. Izdavanje obveznica po naredbi ili na donosioca je u Srbiji izričito zabranjeno.
  • Obligacionopravna i novčana priroda: Za razliku od akcija koje inkorporiraju korporativna (članska) prava, obveznica u sebi sadrži isključivo određeno novčano potraživanje prema izdavaocu.
    • Uporednopravna napomena: Ekonomska svrha obveznica je eksterno finansiranje društava; iako u kontinentalnoj Evropi finansiranje od strane banaka i dalje dominira, tržište obveznica dobija sve veći značaj.
  • Slobodna prenosivost: Imalac obveznice ne mora da čeka rok njenog dospeća kako bi naplatio potraživanje, već je zbog svojstva prenosivosti može slobodno prodati na organizovanom tržištu.
  • Rok dospeća: Potraživanje iz obveznice dospeva po isteku određenog roka. Iako se obveznice u praksi najčešće izdaju kao dugoročne hartije od vrednosti (sa rokom dospeća preko godinu dana), pozitivno pravo ne postavlja ograničenja, pa one mogu biti kratkoročne, srednjoročne ili dugoročne.

Finansijski mehanizmi Novčano potraživanje imaoca obveznice prema društvu (izdavaocu) sastoji se iz dva nezavisna dela: glavnice i kamate. Prava se razlikuju u zavisnosti od vrste obveznice.

  • Glavnica i kamata:
    • Glavnica predstavlja uloženi iznos novca (koji je imalac platio izdavaocu) i najčešće se izjednačava sa nominalnom vrednošću obveznice.
    • Kamata predstavlja zaradu imaoca. Ona je po pravilu fiksna, ali može biti i promenljiva.
    • Ratio legis: Promenljiva kamatna stopa razvila se iz potrebe da se imaoci obveznica finansijski zaštite od rizika inflacije.
  • Vrste obveznica prema načinu obračuna kamate:
    1. Kamatne obveznice: Kupuju se po njihovoj nominalnoj vrednosti (koja predstavlja glavnicu). Od trenutka kupovine do dana dospeća na taj iznos teče kamata. O dospelosti, imalac ima pravo da zahteva isplatu nominalne vrednosti obveznice zajedno sa dodatnom, pripadajućom kamatom.
    2. Diskontne (odbitne) obveznice: Kupuju se sa popustom, što znači da je iznos glavnice (cena koju kupac plaća) niži od nominalne vrednosti obveznice. U momentu dospeća, imalac ima pravo da zahteva isplatu pune nominalne vrednosti. Kod ovih obveznica, kamata se ne obračunava odvojeno, već je integrisana u nominalnu vrednost (razlika između nižeg plaćenog iznosa pri kupovini i punog iznosa isplaćenog o dospelosti predstavlja kamatu).

Akcije sa više vlasnika, podela i spajanje akcija

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Suvlasništvo na akciji: Zakon dozvoljava situaciju u kojoj više lica zajednički ima svojstvo vlasnika na jednoj istoj akciji (suvlasnici akcije). Suvlasništvo može nastati u momentu osnivanja ili naknadno (nasleđivanjem, ugovorom).
  • Podela akcija: Način reorganizacije osnovnog kapitala kojim se povećava broj akcija, tako što se svaka akcija jedne klase deli na dve ili više akcija iste klase.
  • Spajanje akcija: Postupak suprotan podeli, u kojem se dve ili više akcija spajaju u jednu akciju u okviru iste klase, čime se smanjuje ukupan broj akcija.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Princip nedeljivosti akcije: Kod suvlasništva, pluralitet lica ne dovodi do pluraliteta članstva – iz jedne akcije uvek proizilazi isključivo jedan članski odnos prema društvu i suvlasnici se tretiraju kao jedan akcionar.
  • Odnos suvlasnika i društva: Zakon o privrednim društvima (ZPD) reguliše isključivo eksterni odnos (suvlasnika prema društvu) kako bi zaštitio društvo od otežanog funkcionisanja, dok interni odnos između samih suvlasnika rešavaju opšta pravila imovinskog prava.
  • Status kapitala pri reorganizaciji: Prilikom donošenja odluke o podeli akcija dolazi do smanjenja nominalne (ili računovodstvene) vrednosti pojedinačne akcije, dok se pri spajanju ona povećava. Ključno je zapamtiti da se i podela i spajanje vrše bez promene ukupne vrednosti osnovnog kapitala društva.
  • Ratio legis: Podela akcija se u praksi vrši radi povećanja likvidnosti na tržištu (jeftinije akcije su dostupnije malim investitorima), dok je osnovni motiv za spajanje akcija sprečavanje delistiranja (isključenja) sa berze usled velikog pada vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Prava i obaveze suvlasnika:
    • Zajednički punomoćnik: Neimovinska prava (poput prava glasa) suvlasnici smeju da ostvaruju isključivo preko zajedničkog punomoćnika, čiji se identitet mora prijaviti društvu i upisati u Centralni registar hartija od vrednosti. On se određuje sporazumom svih suvlasnika uz overu potpisa.
    • Zabrana glasanja: Sve dok se zajednički punomoćnik ne upiše u Centralni registar, akcija na kojoj postoji suvlasništvo ne daje pravo glasa i apsolutno se ne računa u kvorum Skupštine. Imovinska prava (dividenda) mogu se vršiti preko punomoćnika ili zajednički.
    • Ukoliko punomoćnik nije imenovan, društvo zakonski može punovažno da preduzima pravne radnje samo prema jednom suvlasniku sa pravnim dejstvom prema svima.
    • Solidarna odgovornost: Za sve obaveze koje proizilaze iz same akcije (npr. obaveza uplate neuplaćenog uloga), svi suvlasnici odgovaraju društvu solidarno, pri čemu onaj ko obavezu ispuni ima pravo srazmernog regresa od ostalih.
  • Prava akcionara usled podele i spajanja (Delovi akcije):
    • Ukoliko matematički rezultat podele ili spajanja dovede do toga da akcionar ne dobije ceo broj akcija (npr. sleduje mu 2,5 akcije), on ima dva zakonska prava u odnosu na taj ostatak:
      1. Pravo na dokup nedostajućeg dela do jedne cele akcije.
      2. Pravo na isplatu od strane društva za taj preostali deo.
    • Oba prava prekludiraju u kratkom roku i moraju se ostvariti podnošenjem zahteva društvu u roku od 30 dana od donošenja odluke.
    • Izuzetak: Ako korišćenjem ovih prava dođe do minimalnog povećanja ili smanjenja osnovnog kapitala koje ne prelazi 1%, ne sprovodi se složeni postupak promene osnovnog kapitala, već se samo obavlja registracija.
    • Zaštita poverilaca: Ako društvo ima izdate zamenljive finansijske instrumente, odluka o podeli/spajanju ih ne sme oštetiti, a u suprotnom oni stiču pravo da tužbom traže poništaj odluke u roku od 30 dana.

Vrednost akcija

1. jula 2026.

Akcije u srpskom pravu mogu imati različite vrste vrednosti u zavisnosti od pravnog konteksta – od trenutka osnivanja, preko prometa na tržištu hartija od vrednosti, do procene u statusnim sporovima i bilansima.

  • Uporednopravna napomena: Za razliku od nekih stranih sistema, srpsko pravo ne poznaje tzv. prave akcije bez nominalne vrednosti (gde bi akcija predstavljala isključivo procenat vrednosti društva), već svaka akcija mora imati svoju unapred određenu vrednost.

Zakon razlikuje pet različitih vrednosti akcija:

  • 1. Nominalna (odnosno računovodstvena) vrednost
    • Ovo je vrednost izražena na samoj akciji ili se dobija deljenjem računovodstvene vrednosti osnovnog kapitala sa brojem izdatih akcija.
    • Sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost.
    • ZPD minimum: Nominalna vrednost obične akcije ne može biti niža od 100 dinara, dok povlašćene akcije ne smeju imati nižu nominalnu vrednost od običnih akcija tog istog društva.
  • 2. Tržišna vrednost
    • Zakon je definiše kao ponderisanu prosečnu cenu ostvarenu na organizovanom tržištu u periodu od šest meseci pre donošenja odluke kojom se vrednost utvrđuje.
    • Uslovi: Da bi se ova vrednost legalno priznala, promet na berzi u tih 6 meseci mora biti bar 0,5% od ukupnog broja akcija te klase, a trgovina se morala odvijati više od 1/3 trgovačkih dana u svakom mesecu. Tržišnu vrednost nemaju nejavna AD.
    • Ratio legis: Strogi uslovi i uzimanje proseka uvedeni su radi sprečavanja manipulacija i namernog „pumpanja“ cena na plitkom i nerazvijenom domaćem tržištu.
  • 3. Procenjena vrednost
    • Dobija se primenom metoda proцене kapitala (najčešće metod diskontovanih novčanih tokova, usmeren na procenu budućih dividendi).
    • Primenjuje se samo kada zakon to izričito nalaže, ili u situacijama kada se tržišna vrednost ne može utvrditi (npr. izdavanje nove klase akcija, kod nejavnih društava ili kada se ne ispune zakonski uslovi obima prometa na berzi).
  • 4. Emisiona vrednost
    • To je vrednost po kojoj se akcije prodaju na primarnom tržištu prilikom izdavanja.
    • Imperativno pravilo ZPD-a: Apsolutno su zabranjene diskontne emisije! Emisiona vrednost ne sme nikada biti niža od nominalne (odnosno računovodstvene) vrednosti. Dozvoljene su samo paritetne i premijske emisije.
    • Kao dodatno pravilo, emisiona cena ne može biti niža ni od tržišne vrednosti, osim u slučaju javne ponude kojom se društvo „otvara“ (postaje javno).
  • 5. Knjigovodstvena vrednost
    • Ovo je računovodstvena kategorija koja se utvrđuje tako što se vrednost neto imovine (ukupna imovina minus ukupne obaveze društva) podeli sa ukupnim brojem akcija.

Organi društva (Upravljanje)

  • Odluku o izdavanju novih akcija, pa samim tim i utvrđivanje emisione vrednosti, po pravilu donosi Skupština akcionara.
  • Izuzetno, Skupština može odlukom utvrditi samo raspon cene, a ovlastiti organ uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) da utvrdi tačnu i konkretnu emisionu cenu u okviru tog raspona.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Pravo preče kupovine: Prilikom novih emisija, društvo može ponuditi postojećim akcionarima koji koriste pravo prečeg upisa akcija popust od najviše 10% na emisionu cenu. Međutim, ni ovaj popust ne sme oboriti cenu ispod nominalne vrednosti.
  • Prava nesaglasnih akcionara: Kada akcionari koriste svoje pravo da napuste društvo, za određivanje iznosa naknade koja im se isplaćuje, po pravilu se koristi procenjena vrednost.

Specifične kategorije akcija

1. jula 2026.

Pored standardne podele na obične i povlašćene, praksa je razvila i specifične kategorije akcija koje svojim imaocima daju posebna prava ili obaveze. S obzirom na to da one često odstupaju od osnovnih načela korporativnog upravljanja, domaće zakonodavstvo mnoge od njih restriktivno uređuje ili potpuno zabranjuje.

Uporedno vs. Pozitivno pravo Uporednopravna napomena: Strana zakonodavstva poznaju niz akcija kojima se menja odnos kapitala i glasačke moći, međutim, zbog imperativnosti principa „jedna akcija – jedan glas“ i zaštite akcionara, u srpskom pravu su izričito zabranjene sledeće kategorije:

  • Pluralne akcije (daju više glasova nego što je srazmerno učešću u kapitalu).
  • Akcije za imenovanje uprave (pravo da imalac samostalno bira direktore).
  • Neglasačke akcije (obične akcije bez prava glasa).
  • Akcije za lojalnost (obične akcije koje daju dodatne glasove dugogodišnjim akcionarima).
  • Zlatne akcije: Izdaju se u postupku privatizacije i daju državi privilegovana prava (veto, kontrola). Ratio legis: Zadržavanje državnog uticaja u delatnostima od opšteg interesa. Prema ZPD-u one su posredno zabranjene, ali ih drugi (lex specialis) zakoni mogu dozvoliti u svom domenu.

Specifične akcije u POZITIVNOM PRAVU ZPD prepoznaje i reguliše sledeće specifične kategorije akcija na koje morate obratiti posebnu pažnju na ispitu:

  • Otkupljive akcije
    • To su akcije koje daju društvu pravo (i obavezu akcionaru) da ih otkupi, ili daju akcionaru pravo da zahteva od društva da ih kupi.
    • POZITIVNO PRAVO: U Srbiji se isključivo povlašćene akcije mogu izdati kao otkupljive.
    • Uslovi za otkup: Da bi društvo otkupilo ove akcije, one moraju biti u celosti uplaćene, isplata se vrši isključivo iz namenskih rezervi, a moraju se poštovati i stroga pravila o ograničenju plaćanja akcionarima.
  • Garancijske akcije
    • To su akcije koje se daju članovima uprave kao specifičan vid naknade.
    • Ratio legis: Podsticanje razvoja menadžerskog akcionarstva – menadžeri se stimulišu da rade na dugoročnom rastu vrednosti društva jer time direktno utiču na sopstvenu zaradu.
    • Karakteriše ih privremena zabrana prenosa (najčešće 3 do 5 godina), čime se uprava vezuje za dugoročne interese kompanije, a sticanje može zavisiti i od posebnih uslova (npr. ostvareni poslovni učinak).
  • Delimično uplaćene akcije
    • Ovo su obične akcije kod kojih akcionar još uvek nije u celosti izmirio svoju obavezu uplate/unosa uloga.
    • Pravilo srazmernosti: Prava iz ovih akcija (npr. dividenda, glas) ostvaruju se isključivo srazmerno uplaćenom ulogu (ako statut ne kaže drugačije).
    • Zakonska ograničenja prava: Akcionari ne mogu da koriste pravo preče kupovine (upisa) dok ne uplate ulog u celosti. Dodatno, ako je u pitanju javno akcionarsko društvo, strogo im je zabranjeno da ostaruju pravo glasa i da raspolažu akcijama pre konačne uplate.

Organi društva (Upravljanje)

  • Odobrene (neizdate) akcije: Ovo je kategorija akcija koje je Skupština društva već odobrila (vezano za institut odobrenog kapitala), ali koje još uvek nisu faktički izdate (emitovane) trećim licima. Uprava naknadno donosi odluku o njihovom izdavanju u skladu sa ovlašćenjima.