Informisanje akcionara o sazivanju sednice Skupštine

1. jula 2026.

Informisanje akcionara o sazivanju sednice predstavlja zakonsku obavezu akcionarskog društva da uspostavi jednosmernu komunikaciju (od društva ka akcionarima) pre održavanja Skupštine.

  • Ovo obaveštavanje je apsolutni preduslov za efikasno vršenje brojnih prava koja akcionari ostvaruju pre i za vreme same sednice.
  • Da bi ostvarilo svoj cilj, informisanje mora ispunjavati tri kumulativna zahteva: mora biti blagovremeno, potpuno i izvedeno na pouzdan način.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Ratio legis: Informisanje služi tome da svakom akcionaru pruži dovoljno vremena da se pripremi za sednicu, prostudira dnevni red, odluči kako će glasati, kao i da eventualno stupi u kontakt sa drugim akcionarima radi zauzimanja zajedničkog stava (npr. glasanje protiv predloga uprave).
  • Uporednopravna napomena: U zavisnosti od prekogranične prirode akcionarstva i razvoja elektronskih komunikacija, u teoriji postoje različita zalaganja za produžavanje, odnosno skraćivanje rokova za informisanje. U pogledu načina informisanja, teorija prepoznaje „pull” metod (gde akcionar sam pristupa informacijama koje je društvo obznanilo) i „push” metod (gde društvo direktno dostavlja informaciju svakom akcionaru).

Pravila i uslovi informisanja Prema važećem Zakonu o privrednim društvima (ZPD), pravo na informisanje se ostvaruje kroz tri pomenuta principa:

  • 1. Blagovremeno informisanje (Zakonski rokovi) Zakon propisuje stroge minimalne rokove za sazivanje, kako bi se obezbedilo vreme za analizu.
    • Redovna sednica: Poziv se upućuje najkasnije 30 dana pre dana održavanja.
    • Vanredna sednica: Poziv se upućuje najkasnije 21 dan pre dana održavanja.
    • Izuzetak (Ponovljena sednica): Ukoliko se sednica ponavlja, primenjuje se kraći rok od najkasnije 10 dana pre dana predviđenog za njeno održavanje, jer je procedura već jednom sprovedena te nema potrebe za ponavljanjem dugog roka.
  • 2. Potpuno informisanje (Sadržina) Da bi doneli odluku o načinu glasanja i učešća (lično, preko punomoćnika ili elektronski), akcionari moraju raspolagati svim podacima.
    • Ovo pravo obuhvata obaveznu sadržinu samog poziva na sednicu, kao i obezbeđivanje svih pratećih materijala relevantnih za tačke dnevnog reda (npr. predlozi odluka, finansijski izveštaji, ugovori o raspolaganju imovinom velike vrednosti).
  • 3. Pouzdano informisanje (Načini dostavljanja poziva i materijala) ZPD prepoznaje više alternativnih i kumulativnih načina dostavljanja, a primena zavisi od vrste društva:
    • Dostavljanje poziva: Može se izvršiti individualno (slanjem preporučene pošiljke, odnosno elektronskom poštom ako je akcionar dao pisanu saglasnost) ili objavljivanjem na internet stranici samog društva.
    • Trenutak dostavljanja: Kod individualnog slanja, danom dostavljanja se iz praktičnih razloga smatra dan slanja (predaje pošti ili slanja mejla), čime se izbegavaju problemi sa dokazivanjem uručenja svakom pojedinačnom akcionaru.
    • Obavezne javne objave: Sva akcionarska društva (osim jednočlanih nejavnih) imperativno moraju objaviti poziv i na internet stranicama Agencije za privredne registre (APR) i Centralnog registra hartija od vrednosti. Javna akcionarska društva poziv obavezno objavljuju i na stranici regulisanog tržišta (berze) gde su uključene njihove akcije.
    • Dostupnost materijala: Prateći izveštaji i predlozi odluka se akcionarima stavljaju na raspolaganje objavljivanjem na internet stranici društva i omogućavanjem uvida u samom sedištu društva, dok se statutom mogu propisati i dodatni načini dostavljanja.

Nadležnosti Skupštine akcionarskog društva

1. jula 2026.

Nadležnosti Skupštine su taksativno definisane Zakonom o privrednim društvima (ZPD) i statutom samog društva.

  • Zbog njihove brojnosti i raznovrsnosti, nadležnosti se klasifikuju u šest osnovnih grupa: normativne, statusne, kadrovske, imovinske, finansijske i ostale odluke.

Imperativnost nadležnosti

  • Stroga podela nadležnosti: Zakonske nadležnosti Skupštine i ostalih organa su imperativne. Skupština ne sme da zadire u nadležnosti organa uprave, niti se pitanja iz nadležnosti Skupštine mogu prenositi na druge organe (osim kada je to zakonom izričito dozvoljeno).
  • Proširenje statutom: Statutom se nadležnost Skupštine može proširiti isključivo u dva slučaja:
    1. Ako zakon to izričito predviđa (npr. odobrenje poslova u kojima postoji lični interes).
    2. Ako za donošenje određene odluke zakon nije propisao nadležnost nijednog drugog organa.
  • Savetodavne odluke: Ukoliko sazivač na dnevni red stavi pitanje koje nije u zakonskoj nadležnosti Skupštine, eventualna odluka koju ona donese tretira se isključivo kao savetodavna odluka. Pravilo je jasno – nadležnost, a samim tim ni odgovornost, ne može se na ovaj način preneti sa uprave na Skupštinu.

Normativne nadležnosti

  • Skupština usvaja i menja statut, koji predstavlja najznačajniji akt akcionarskog društva. Izuzetak: Prvi (osnivački) statut donose sami osnivači.
  • Skupština obavezno usvaja i poslovnik o radu Skupštine.

Kadrovske, finansijske i imovinske nadležnosti

  • Kadrovske odluke: Skupština imenuje i razrešava ključna lica u društvu:
    1. Članove Odbora direktora (jednodomno upravljanje) ili članove Nadzornog odbora (dvodomno upravljanje).
    2. Revizora za finansijske izveštaje, kao i revizora za posebnu/vanrednu reviziju.
    3. Likvidacionog upravnika.
  • Finansijske odluke:
    • Usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja i izveštaja revizora, kao i izveštaja organa uprave.
    • Donošenje odluke o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka.
    • Donošenje odluke o politici naknada direktorima, kao i odobravanje naknada koje se isplaćuju u akcijama i drugim hartijama.
    • Ratio legis: Trend prepuštanja politike naknada Skupštini („Say on pay“) potiče iz nastojanja da se pojača vlasnička kontrola i reše agencijski problemi, kako bi se sprečilo da direktori sami sebi dodeljuju enormne bonuse bez pokrića u rezultatima.
  • Imovinske odluke: Donose se kada treba promeniti imovinu ili osnowni kapital:
    • Donošenje odluke o sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti.
    • Odluke o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala.
    • Odluke koje se tiču akcija: isključenje prava prečeg upisa, odobrenje za izdavanje odobrenih akcija, sticanje sopstvenih akcija, podela/spajanje akcija i poništaj akcija zbog neuplate uloga.
    • Davanje odobrenja za ugovore sa akcionarima nakon registracije društva (tzv. naknadno osnivanje).

Statusne nadležnosti

  • Skupština daje konačno odobrenje (saglasnost) na sve odluke kojima se suštinski menja statusno-pravni položaj društva:
    1. Odluke o statusnim promenama (spajanje, pripajanje, podela, izdvajanje).
    2. Odluka o promeni pravne forme društva.
    3. Zaključivanje ugovora o kontroli i upravljanju.
    4. Donošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije ili podnošenje predloga za pokretanje stečaja.

Pojam i sastav skupštine i vrste sednica

1. jula 2026.

Skupština je obavezan organ akcionarskog društva kroz koji akcionari ostvaruju svoja članska prava i kreiraju volju društva.

  • Za razliku od uprave, Skupština ne radi permanentno, već isključivo na sazvanim sednicama.
  • Nju karakteriše stalan organ sa nestalnim (promenljivim) sastavom – zbog slobodne prenosivosti akcija, sastav Skupštine se menja svakim prenosom svojine nad akcijama i niko ne može unapred da odredi njen fiksni sastav. Čine je svi akcionari, ali nemaju svi ista prava (npr. povlašćene akcije načelno ne daju pravo glasa).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Uporednopravna napomena (Hijerarhija organa): Tradicionalno se smatralo da je Skupština najviši organ jer imenuje ostale organe, ali moderno pravo napušta odnos nadređenosti i prelazi na princip horizontalne saradnje, gde je svaki organ najviši u okviru svojih isključivih nadležnosti.
  • Ratio legis (Formalizam): Sazivanje i rad Skupštine propraćeni su strogim formalizmom. Cilj ovih pravila nije usporavanje rada, već isključivo zaštita prava, a prevashodno zaštita manjinskih akcionara od samovolje uprave.

Organi društva (Upravljanje) Prema pozitivnom srpskom pravu, akcionarsko društvo svojim statutom bira jedan od dva sistema upravljanja:

  1. Jednodomno upravljanje: Organi su Skupština i jedan ili više direktora (odnosno Odbor direktora).
  2. Dvodomno upravljanje: Organi su Skupština, Nadzorni odbor i jedan ili više izvršnih direktora (odnosno Izvršni odbor).

Vrste sednica Skupštine Skupština donosi odluke isključivo na sednicama, koje se dele na sledeće vrste:

  • 1. Redovna (godišnja) sednica
    • Mora se održati obavezno jednom godišnje, i to najkasnije u roku od 6 meseci od završetka poslovne godine.
    • Primarno je saziva uprava (Odbor direktora / Nadzorni odbor).
    • Obavezan dnevni red: Usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja, izveštaja o poslovanju i izveštaja nadzornog odbora (kod dvodomnog sistema). Odluka o raspodeli dobiti (dividendi) je uobičajena, ali nije zakonski obavezna tačka.
    • Sudsko sazivanje: Ukoliko uprava ne sazove sednicu, bilo koji akcionar ili član uprave može tražiti od suda u vanparničnom postupku da naloži održavanje (sud mora odlučiti u hitnom roku od 8 dana).
  • 2. Vanredna sednica
    • Održava se između redovnih sednica po potrebi.
    • Saziva je uprava na svoju inicijativu ili na zahtev akcionara.
    • Cenzus za sazivanje: Zahtev mogu podneti akcionari koji poseduju najmanje 5% osnovnog kapitala (ili 5% klase akcija). Statutom se ovaj cenzus može samo sniziti, a nikako povećati. Akcionari moraju imati to svojstvo kontinuirano najmanje 3 meseca pre podnošenja zahteva.
    • I ovde postoji zaštita u vidu sudskog sazivanja ukoliko uprava ignoriše zahtev u roku od 8 dana.
  • 3. Obavezna sednica u slučaju značajnog gubitka
    • Materijalni uslov: Saziva se kada se u izveštajima utvrdi da je vrednost neto imovine pala ispod 50% osnovnog kapitala.
    • Ratio legis: Ovo je ex ante mera. Cilj nije puko konstatovanje stečaja (zaštita poverilaca), već rano upozoravanje akcionara da u kratkom roku preduzmu mere reorganizacije ili, kao krajnju meru, likvidaciju, kako bi se društvo spasilo propasti.
  • 4. Univerzalna sednica
    • Predstavlja specifičan oblik vanredne sednice koja se održava bez ikakvog formalnog sazivanja i poštovanja rokova za pozivanje.
    • Uslovi (kumulativno): Dozvoljena je isključivo u nejavnim akcionarskim društvima, na njoj moraju biti prisutni svi akcionari (100%) sa pravom glasa po tačkama dnevnog reda, i nijedan akcionar ne sme da se protivi takvom načinu održavanja.
  • 5. Posebna (specijalna) sednica
    • Ovo je sednica namenjena isključivo imaocima povlašćenih akcija kako bi glasali u okviru svoje klase (tzv. glasanje po klasama).
    • Može se sazvati ako to traže akcionari sa najmanje 10% glasova te klase i ukoliko to pravo nije izričito isključeno statutom.
  • 6. Ponovljena sednica
    • Nije posebna vrsta po prirodi, već je to redovna ili vanredna sednica koja je odložena isključivo zbog nedostatka kvoruma, a zatim sazvana sa apsolutno istim dnevnim redom.
    • Mora se održati u roku između 15. i 30. dana od neodržane sednice (ili 8 do 30 dana ako je to unapred najavljeno u prvom pozivu). Na njoj važe blaža pravila za kvorum i rokove pozivanja.

Prava i obaveze članova/akcionara (u kontekstu Skupštine)

  • Prava na Skupštini su isključivo neimovinskog karaktera.
  • Osnovna prava: Pravo učešća u raspravi i pravo glasa.
  • Pomoćna (dopunska) prava: Pravo na postavljanje pitanja, pravo na dopunu dnevnog reda i pravo na podnošenje tužbe za pobijanje usvojenih skupštinskih odluka.

Obaveza uplate uloga i ugovori sa osnivačima nakon osnivanja

1. jula 2026.

Obaveza uplate, odnosno unošenja uloga u društvo je osnovna i najvažnija obaveza svakog akcionara koji je originarni sticalac akcija (u postupku osnivanja ili povećanja kapitala).

  • Ova obaveza proizlazi isključivo iz članskog svojstva i strogo se odvaja od obaveza koje akcionar može imati prema društvu iz drugih obligacionih odnosa (npr. ugovor o prodaji).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Dozvoljeni ulozi: Osnovna karakteristika uloga je da mora biti podoban za ekonomsku (novčanu) procenu. Ulozi u novcu, stvarima i pravima su dozvoljeni.
  • Zabranjeni ulozi: U akcionarskom društvu apsolutno su zabranjeni ulozi u radu i uslugama.
    • Ratio legis: Zabrana uloga u radu garantuje da će upisani kapital zaista biti unet u društvo u obliku opipljive imovine kojom se mogu namiriti poverioci, mada postoje i savremena shvatanja da bi ovu zabranu trebalo ublažiti radi unosa know-how-a uz adekvatno obezbeđenje.
  • Zabrana oslobađanja od obaveze: Akcionari se ni pod kojim uslovima ne mogu osloboditi obaveze unošenja uloga (radi zaštite integriteta osnovnog kapitala kao fonda za poverioce). Jedini izuzetak kada je ovo oslobađanje dozvoljeno jeste zakoniti postupak smanjenja osnovnog kapitala.

Rokovi i cenzusi za uplatu Pravila o uplatama zavise od toga da li se društvo tek osniva ili povećava kapital, kao i da li je javno ili nejavno:

  • Trenutak uplate (Rokovi): Rok se određuje osnivačkim aktom ili odlukom o povećanju kapitala, a računa se od dana registracije tog akta.
    • Novčani ulozi kod osnivanja: Uplaćuju se pre registracije osnivanja.
    • Nenovčani ulozi kod osnivanja: Kod nejavnih društava unose se u roku ne dužem od 5 godina, dok se kod javnih unose odmah po okončanju roka za upis.
    • Povećanje kapitala: Redovni rok za uplatu je 2 godine za javna, odnosno 5 godina za nejavna društva. (Izuzetak: kod javne ponude uz prospekt uplaćuje se odmah).
  • Minimalni procenti (POZITIVNO PRAVO): Ako se ulozi ne unose u celosti odmah, zakon propisuje striktne minimume:
    • Prilikom osnivanja: Pre registracije se mora uplatiti/uneti najmanje 25% osnovnog kapitala. Pritom, uplaćeni novčani deo ne sme biti niži od zakonskog minimuma od 3.000.000 dinara.
    • Prilikom povećanja kapitala: Odmah po isteku roka za upis uplaćuje se najmanje 25% nominalne/računovodstvene vrednosti i celokupan iznos emisione premije (ako postoji).

Procena vrednosti nenovčanih uloga

  • Da bi se zaštitili poverioci i drugi akcionari od „naduvanih“ vrednosti, nenovčani ulozi se moraju proceniti.
  • Kod javnih društava procenu obavezno vrši ovlašćeni procesnitelj (sudski veštak, revizor ili stručno privredno društvo), dok kod nejavnih procenu mogu izvršiti i sami akcionari sporazumno.
  • Izveštaj o proceni se obavezno registruje i objavljuje.
  • Izuzeci od obavezne procene: Procena nije potrebna u 3 slučaja:
    1. Ako hartije/instrumenti imaju tržišnu cenu na berzi (prosek u zadnjih 6 meseci).
    2. Ako je vrednost utvrđena u revidiranim finansijskim izveštajima za prethodnu godinu (sa pozitivnim mišljenjem).
    3. Ako postoji nedavna nezavisna procena (ne starija od godinu dana).

Sankcije za neispunjenje Ako akcionar kasni ili ne unese ulog, snosi dve vrste sankcija:

  • Imovinske sankcije: Plaćanje zakonske zatezne kamate (za novčane uloge) ili ugovorne kazne (za nenovčane, ako je to predviđeno statutom).
  • Statusne sankcije (Isključenje): Da bi društvo isključilo akcionara, moraju se ispuniti tri koraka:
    1. Pisanom opomenom ostaviti mu naknadni rok (minimum 30 dana) uz upozorenje o isključenju.
    2. Objaviti poziv na internet stranici Agencije za privredne registre u trajanju od minimum 30 dana.
    3. Ako rok istekne, društvo donosi odluku o povlačenju i poništaju neplaćenih akcija bez naknade, čime akcionar gubi status. (Uz napomenu da kontrolni akcionari imaju i posebnu fiducijarnu dužnost lojalnosti prema društvu).

Ugovori sa osnivačima nakon osnivanja – „Naknadno osnivanje“

  • Uporedno pravo i Ratio legis: Ovaj institut potiče iz nemačkog prava (Nachgründung). Njegov cilj je sprečavanje izigravanja pravila o proceni nenovčanih uloga i zabrani diskontne emisije – odnosno sprečavanje situacije da osnivač uplati novac za akcije, a onda odmah nakon osnivanja taj novac izvuče tako što društvu proda neku svoju stvar po nerealno visokoj ceni.
  • Uslovi primene (Kumulativno): Zakon strogo reguliše ovakve ugovore ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    1. Ugovor je u pisanoj formi i njime društvo stiče stvari ili prava (pa i rad i usluge).
    2. Zaključuje se u roku od 2 godine od registracije društva.
    3. Zaključuje se isključivo sa osnivačem (čak i ako više nije akcionar).
    4. Vrednost naknade iznosi najmanje 1/10 (10%) osnovnog kapitala društva.
  • Nadležnost i dejstvo: Da bi ovakav ugovor uopšte stupio na snagu, imperativno je potrebno da predmet ugovora bude procenjen od strane nezavisnog procenitelja, kao i da Skupština akcionara da naknadno odobrenje strogo kvalifikovanom većinom (3/4 prisutnih akcionara).
  • Izuzeci: Ova pravila se ne primenjuju ako je ugovor zaključen u okviru redovnog poslovanja, u sudskom/upravnom postupku ili na berzi.

Pravo prečeg upisa akcija

1. jula 2026.

Pravo prečeg upisa je imovinsko pravo akcionara da, prilikom izdavanja, upišu nove akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo na zamenu ili sticanje akcija, pre nego što one budu ponuđene trećim licima.

  • Ostvarivanje ovog prava je isključivo u interesu akcionara i predstavlja njegovu mogućnost, a nikako obavezu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Originalno sticanje: Ovo pravo predstavlja način originernog sticanja prava svojine jer akcionar postaje prvi imalac hartije (stvara se novi članski odnos na primarnom tržištu), što ga suštinski razlikuje od prava preče kupovine koje podrazumeva derivativno sticanje na sekundarnom tržištu.
  • Ratio legis: Osnovni smisao i cilj ovog instituta je zaštita postojećih akcionara od razvodnjavanja njihovog učešća u osnovnom kapitalu. Ukoliko akcionar ne bi iskoristio ovo pravo, njegovo procentualno učešće u kapitalu bi palo, što direktno znači i manji broj glasova na Skupštini, manje učešće u dividendi i manji likvidacioni/stečajni višak.
  • Princip srazmernosti: Pravo se ostvaruje strogo proporcionalno – akcionar ima pravo da upiše onaj procenat novih akcija koji odgovara njegovom trenutnom procentualnom učešću u ukupnom broju akcija. Ako jedan akcionar ne iskoristi svoje pravo, to ne dovodi do povećanja prava ostalih akcionara.
  • Neraskidivost i prenosivost: Iako je samo pravo neraskidivo vezano za akciju i člansko svojstvo (princip nedeljivosti akcije), izričito je dozvoljeno prenošenje konkretnog prava prečeg upisa na drugo lice.
  • Oblast primene: Zakon izričito propisuje da se ovo pravo primenjuje isključivo kod povećanja osnovnog kapitala novim ulozima (novčanim ili nenovčanim). Ne primenjuje se kod uslovnog povećanja, povećanja iz neto imovine, niti kod statusnih promena. Važno je naglasiti i da se kod otuđenja već izdatih sopstvenih akcija društva primenjuje pravo preče kupovine, a ne prečeg upisa.

Osnivanje i akti

  • Zakon propisuje samo minimalna pravila za ostvarivanje ovog prava, dok se detaljan postupak prepušta statutu društva.
  • Statutom se može odstupiti od strogog pravila klase, na način da se neiskorišćeno pravo prvo nudi akcionarima klase koja se emituje, a tek na sekundarnom nivou i akcionarima drugih vrsta i klasa akcija.

Upravljanje i isključenje prava

  • Obaveštavanje: Organ uprave je dužan da akcionare obavesti o pravu prečeg upisa na isti način na koji se saziva sednica Skupštine. Obaveštenje mora da sadrži broj akcija, emisionu cenu, te rok i način korišćenja prava.
  • Isključenje prava: Pravo prečeg upisa nije apsolutno i može se potpuno ili delimično isključiti za određenu emisiju, ali se moraju kumulativno ispuniti sledeći formalnopravni uslovi:
    1. Nadležnost: Odluku o isključenju prava može doneti isključivo Skupština akcionara (ne može se unapred organičiti statutom) i to tročetvrtinskom (3/4) većinom glasova prisutnih akcionara odgovarajuće klase.
    2. Predlog uprave: Skupština donosi odluku isključivo na osnovu pisanog predloga Odbora direktora (odnosno Nadzornog odbora) koji mora sadržati razloge za isključenje i detaljno obrazloženje predložene emisione cene.
    3. Priroda ponude: Isključenje je zakonom dozvoljeno isključivo u slučajevima ponude kod koje nije obavezna objava prospekta (npr. kada se ponuda upućuje kvalifikovanim investitorima ili manjem broju od 100 lica).
    4. Odluka se obavezno registruje i čini sastavni deo odluke o povećanju kapitala.
    5. Napomena (Materijalni uslovi): Iako ZPD eksplicitno ne propisuje materijalne uslove za isključenje, oni su ugrađeni u obavezu uprave da obrazloži razloge isključenja, čime se dokazuje da je isključenje bilo nužno i u interesu društva.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Titular prava: Pravo pripada isključivo licima koja imaju svojstvo akcionara na dan donošenja odluke o povećanju kapitala.
  • Zakonska ograničenja prava: Pravo imaju samo oni akcionari čije su akcije u potpunosti uplaćene. Pored toga, primenjuje se pravilo klase – pravo imaju samo imaoci akcija one klase akcija koja se izdaje.
  • Ovo pravo rezervisano je isključivo za akcionare i nikako ga nemaju imaoci zamenljivih obveznica i varanata (jer oni tek predstavljaju potencijalne akcionare).
  • Predmet prava: Akcionari imaju pravo prečeg upisa kako za same akcije (obične i povlašćene), tako i za zamenljive obveznice i varante (pri čemu pravo prečeg upisa zamenljivih obveznica imaju samo akcionari običnih akcija).
  • Rok: Zakon štiti akcionare garantovanjem minimalnog roka od 30 dana za ostvarivanje (korišćenje) ovog prava, koji počinje da teče od dana slanja obaveštenja.

Pravo raspolaganja akcijama i pravima iz akcija

1. jula 2026.

Pravo raspolaganja akcijama prvenstveno podrazumeva ovlašćenje akcionara da prenese pravo svojine na akcijama na drugo lice, čime mu prestaje svojstvo akcionara u tom društvu.

  • Pored prenosa svojine, pod raspolaganjem se smatra i davanje akcija u zalogu, te se ista pravila primenjuju i na njihovo zalaganje.
  • Pravo raspolaganja pravima iz akcija predstavlja mogućnost da akcionar prenese na drugo lice samo pojedinačno pravo koje proizilazi iz akcije, dok on sam i dalje zadržava akciju i svojstvo akcionara.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Princip slobodne prenosivosti: Kompanijsko pravo polazi od pravila slobodne prenosivosti akcija, s obzirom na to da je to u redovnim okolnostima jedini način da akcionari istupe iz društva.
    • Kod javnih akcionarskih društava ovaj princip je apsolutan i neprikosnoven – svako ograničavanje je zabranjeno.
    • Kod nejavnih akcionarskih društava slobodna prenosivost se pretpostavlja, ali zakon ostavlja mogućnost društvu da od ovog principa odstupi.
  • Forma prenosa:
    • U nejavnim akcionarskim društvima prenos akcija se sprovodi ugovorom koji se obavezno zaključuje u pisanoj formi uz overu potpisa sticaoca i prenosioca.
    • U javnim akcionarskim društvima prenos se vrši isključivo po strogim pravilima tržišta kapitala.
    • Kada je reč o prenosu samih prava iz akcija, zakon ne propisuje nikakvu obaveznu formu.
  • Pravna dejstva ograničenja prenosa:
    • Stvarnopravno dejstvo: Ograničenje koje za posledicu ima apsolutnu nemogućnost punovažnog prenosa akcije ako uslovi nisu ispunjeni (npr. prenos bez tražene saglasnosti uprave biće nevažeći).
    • Obligacionopravno dejstvo: Ograničenje kod kojeg se prenos akcije uvek može valjano (punovažno) izvršiti, a jedina posledica po prenosioca koji prekrši dogovor jeste imovinska odgovornost za štetu.

Institut Vinkulacije

  • Vinkulacija akcija predstavlja zajednički naziv za sve načine ograničavanja prenosivosti akcija.
  • Ratio legis: Istorijski, vinkulacija se uvodila isključivo u porodičnim društvima kako bi se zatvaranjem društva sprečio ulazak trećih lica i zadržala vlasnička kontrola. Danas je ovaj institut evoluirao i veoma se često koristi i kao efikasan mehanizam zaštite od neprijateljskog preuzimanja.
  • Statutarna ograničenja u nejavnom društvu (POZITIVNO PRAVO): Nejavno društvo može vršiti vinkulaciju isključivo statutom, i to samo kroz dva izričito dozvoljena mehanizma:
    1. Ustanovljenjem prava preče kupovine u korist postojećih akcionara.
    2. Zahtevanjem prethodne saglasnosti društva za bilo kakav prenos.

Zabrane i Ugovori

  • Razdvajanje imovinskih i neimovinskih prava: Princip slobodne prenosivosti prava iz akcija odnosi se isključivo i samo na imovinska prava (poput prava na dividendu ili prava na likvidacioni/stečajni višak).
  • Zabrana prenosa neimovinskih prava: Akcionaru je izričito i apsolutno zabranjeno da prenosi svoja neimovinska (članska) prava – pravo glasa, pravo na informisanje i pravo učešća na Skupštini su neprenosiva.
    • Ratio legis: Zabrana prenosa prava glasa štiti društvo od toga da njime počnu da upravljaju lica koja nisu vlasnici kapitala i koja samim tim ne snose stvarni ekonomski rizik poslovanja tog društva.
  • Zakonska ograničenja raspolaganja akcijama: Iako su retka, srpski ZPD poznaje jedno izuzetno važno ograničenje u javnim akcionarskim društvima – apsolutno je zabranjen prenos i svako drugo raspolaganje delimično uplaćenim akcijama. Akcija se može prenositi i prodavati tek nakon što je ulog u potpunosti unet/uplaćen u društvo.
  • Ugovorna ograničenja (Samoograničavanje): Pored zvaničnih akata društva, svaki akcionar može slobodno zaključivati ugovore sa drugim akcionarima ili trećim licima kojima dobrovoljno ograničava svoje raspolaganje akcijama. Zbog pravila privrednog prava, ovakvi ugovori proizvode isključivo obligacionopravna dejstva, pa kršenje ovakvog ugovora utiče na naknadu štete, ali ne poništava prodaju akcije trećem licu. Kod prenosa prava iz akcija, nejavna društva imaju veću slobodu i mogu ih ograničavati i odlukom o izdavanju akcija, bez jasnih zakonskih ograničenja.

Pravo akcionara na dividendu

1. jula 2026.

Dividenda se definiše kroz tri aspekta: ona je osnovno imovinsko pravo akcionara (kompanijskopravni ugao), primarni prihod od akcije (ekonomski ugao) i isplata iz slobodnih sredstava društva (računovodstveni ugao).

  • Akcionarsko društvo nema zakonsku obavezu da isplaćuje dividendu – ono može slobodno odlučiti da ostvarenu dobit u celosti ili delimično reinvestira.
  • Pravna priroda prava: Nužno je razlikovati dva prava:
    1. Pravo na apstraktnu (buduću) dividendu: Pripada svakom akcionaru, neraskidivo je vezano za samu akciju i ne može se prinudno ostvariti samo zato što društvo ima novca.
    2. Pravo na konkretnu (deklarisanu) dividendu: Nastaje tek donošenjem valjane odluke o raspodeli. Tog trenutka se pravo odvaja od akcije, a akcionar prema društvu dobija status poverioca za konkretan iznos.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Vrste prema vremenu:
    1. Redovna (godišnja) dividenda: Isplaćuje se na osnovu odluke redovne Skupštine, nakon usvajanja godišnjih izveštaja.
    2. Privremena dividenda (Međudividenda): Isplaćuje se tokom poslovne godine (između dve Skupštine). U srpskom pravu je dozvoljena, osim ako je izričito zabranjena statutom.
  • Vrste prema načinu isplate: Redovno se isplaćuje u novcu. Pod posebnim uslovima može se isplatiti i u akcijama, dok je isplata u stvarima i pravima u našem pravu apsolutno zabranjena.
  • Materijalni uslovi za isplatu (Ograničenja): Da bi isplata bila zakonita, moraju postojati raspoloživa sredstva (dobit ili slobodne i nenamenske rezerve) uz obavezno poštovanje strogih testova plaćanja (test bilansa stanja i uspeha).
    • Pravilo prioriteta namirenja: Ostvarena dobit ne znači automatski isplatu dividende. Iz dobiti se prvo imperativno moraju pokriti raniji gubici, zatim se sredstva unose u zakonske rezerve, a potom u statutarne rezerve. Dividenda se isplaćuje isključivo iz onog što preostane.

Osnivanje i akti

  • Statut društva igra ključnu ulogu u definisanju dividende – on može zabraniti isplatu međudividendi, njime se određuju pravila za popunjavanje statutarnih rezervi (koje prethode dividendi), i on ima prioritet prilikom utvrđivanja „dana dividende“.

Organi društva (Upravljanje) Da bi isplata bila moguća, neophodan je ispunjen formalni uslov – odluka nadležnog organa (koja obavezno mora da sadrži ukupan iznos za isplatu i rok za isplatu).

  • Nadležnost Skupštine: Odlučivanje o isplati dividendi nalazi se u primarnoj nadležnosti Skupštine akcionara.
    • Uporednopravna napomena: Za razliku od anglosaksonskog prava gde su dividende u domenu uprave, kontinentalni sistem ovu ključnu odluku ostavlja vlasnicima (Skupštini), uz mogućnost delegacije.
  • Nadležnost uprave (Izuzetak): Odbor direktora (odnosno Nadzorni odbor) može doneti odluku o isplati međudividende, ali isključivo pod dva stroga uslova:
    1. Da postoji ovlašćujuća odluka Skupštine ili takvo ovlašćenje u statutu.
    2. Da je Skupština blagovremeno (u zakonskom roku od 6 meseci) usvojila godišnje finansijske izveštaje.
    3. Zabrana: Organ uprave ni u kom slučaju ne sme isplatiti međudividendu u akcijama.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Dan dividende (Titular prava): Budući da se akcijama svakodnevno trguje, pravo na isplatu ima samo lice koje je bilo akcionar na tačno određeni presek – dan dividende.
    • Kod javnih društava, odluka ne sme odrediti ovaj dan ranije od desetog dana pre sednice Skupštine (tzv. dan akcionara).
    • Ako se akcija proda nakon dana dividende, pravo na isplatu deklarišane dividende ostaje prodavcu (koji je evidentiran na taj dan), dok kupac dobija pravo samo na eventualne buduće dividende.
  • Princip srazmernosti: Pravo na dividendu ostvaruje se isključivo proporcionalno uplaćenom, odnosno unetom ulogu u društvo, a nikako srazmerno pukoj nominalnoj vrednosti akcije.
  • Princip jednakog tretmana: Unutar iste klase akcija ovaj princip je nepovrediv (svaki dogovor o favorizovanju u okviru klase je ništav). Odstupanja su dozvoljena samo između različitih klasa (gde povlašćene akcije daju prioritet pri isplati u odnosu na obične).
  • Specifičnost isplate u akcijama: Ako se dividenda isplaćuje u akcijama, za to je potrebna saglasnost akcionara te klase. Ako bi se dividenda isplaćivala u akcijama neke druge vrste ili klase, ZPD zahteva izuzetno strogu, duplu većinu: tročetvrtinsku (3/4) većinu klase kojoj se plaća i 3/4 većinu klase u čijim se akcijama plaća.

Ugovori o glasanju

1. jula 2026.

Ugovor o glasanju je sporazum kojim se akcionar obavezuje da će svoje pravo glasa na Skupštini vršiti na tačno određen način ili da ga uopšte neće vršiti.

  • Ugovorne strane: Zaključuje se između dva ili više lica, pri čemu najmanje jedno lice mora biti akcionar društva, dok druge ugovorne strane mogu biti drugi akcionari ili potpuno treća lica (neakcionari).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Obligacionopravna priroda: Ovi ugovori nemaju korporativno dejstvo prema samom akcionarskom društvu. Oni proizvode pravna dejstva isključivo inter partes (između lica koja su ga zaključila). U teoriji se smatra da je njihova pravna priroda ugovor o ortakluku.
  • Ratio legis (Ekonomska svrha): Osnovni cilj ovog ugovora je sticanje ili zadržavanje kontrole u društvu. On omogućava manjinskim akcionarima da udruživanjem glasova izaberu svoje članove uprave, dok u drugim slučajevima služi za „zatvaranje“ društva (npr. u okviru jedne porodice).
  • Zabrana raspolaganja pravom glasa: Vrlo je važno istaći da se ovim ugovorom ne prenosi pravo glasa sa akcije na drugo lice (čime se poštuje pravilo o neodvojivosti prava glasa od same akcije), već se akcionar samo obligaciono obavezuje kako će on lično glasati.
  • Vrste ugovora:
    1. Akcionarski ugovori o glasanju: Zaključuju ih isključivo akcionari međusobno i na njih se shodno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima (ZPD) o ugovorima akcionara.
    2. Mešoviti ugovori: Gde je bar jedna strana neakcionar. Oni su teorijski i praktično problematičniji jer treća lica nemaju fiducijarnu dužnost lojalnosti prema društvu, a sam dogovor može doći u koliziju sa principom nedeljivosti akcije.

Predmet ugovora

  • Obaveza glasanja se može odnositi na:
    1. Tačno određenu odluku Skupštine (npr. isključivo za izbor članova Odbora direktora).
    2. Određenu vrstu odluka (npr. samo za mere odbrane od neprijateljskog preuzimanja).
    3. Sve odluke koje Skupština donosi.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Mehanizmi usaglašavanja: Da bi postigli jedinstven stav na Skupštini, ugovarači unapred definišu mehanizam (npr. pravilo jednoglasnosti, glasanje po uputstvu većine iz ugovora, glasanje po instrukcijama trećeg lica ili posrednika).
  • Slučajevi ništavosti (POZITIVNO PRAVO): ZPD strogo štiti nezavisnost Skupštine i propisuje dva slučaja u kojima su ovi ugovori apsolutno ništavi:
    1. Kada se akcionar ugovorom obaveže da će glasati po predlozima ili uputstvima samog društva ili člana uprave.
    2. Kada se akcionar obaveže da će glasati na određeni način u zamenu za pogodnosti ili usluge koje mu odobri društvo ili član uprave.
    3. Ratio legis: Ove zabrane sprečavaju upravu da „kupi“ glasove i uzurpira nadležnosti Skupštine, čime se štiti osnovna podela vlasti u akcionarskom društvu.
  • Posledice povrede ugovora (Veoma važno za ispit):
    • Ukoliko akcionar na sednici Skupštine prekrši ugovor i glasa suprotno dogovoru, taj njegov glas je potpuno punovažan, a doneta skupštinska odluka je zakonita i ne može se pobijati!
    • Sankcija za akcionara je isključivo obligacionopravna – on odgovara za naknadu štete drugoj ugovornoj strani. S obzirom na to da je visinu takve štete izuzetno teško dokazati na sudu, u praksi se problem rešava tako što strane u samom ugovoru o glasanju unapred predvide ugovornu kaznu za slučaj kršenja dogovora.

Pravo glasa akcionara

1. jula 2026.

U pravu akcionarskih društava, prava se primarno dele na neimovinska (pravo učešća, pravo glasa i pravo na informisanje) i imovinska prava (dividenda, raspolaganje akcijama, preče pravo upisa i likvidacioni višak).

  • Kada se govori o opštim pravima, primarno se misli na prava imalaca običnih akcija, dok se povlašćene akcije posmatraju kao izuzetak.
  • Pravo glasa je najznačajnije neimovinsko (člansko) pravo kojim akcionar na sednici Skupštine učestvuje u stvaranju volje akcionarskog društva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Akti i Opcije: Ovo pravo ostvaruje se jednostranom izjavom volje u tri pravca: glasom „za“, „protiv“ ili statusom „uzdržan“ (koji je u praktičnom pogledu pravno izjednačen sa glasom „protiv“). Bitno je napomenuti da načelno ne postoji obaveza glasanja.
  • Distinkcija prava: Pravo glasa se striktno razlikuje od prava učešća u radu Skupštine (koje podrazumeva prisustvo i pravo na diskusiju pre samog glasanja). Ova prava su povezana, ali se mogu odvojiti (npr. kada se glasa pisanim putem bez prisustva, ili kada je pravo glasa isključeno, a pravo prisustva i rasprave ostaje).
  • Princip nedeljivosti akcije: Pravo glasa je apsolutno vezano za akcionara (odnosno njegovog punomoćnika) i ne može se ostvarivati odvojeno od akcije, te ga ne mogu imati neakcionari (poput imalaca varanata, zamenljivih obveznica, plodouživalaca ili založnih poverilaca).
  • Princip srazmernosti (Proporcionalnosti): Srazmera u kojoj akcionar učestvuje u osnovnom kapitalu (riziku) mora da odgovara njegovim glasačkim pravima.
    • Uporednopravna napomena: Za razliku od Srbije gde sve akcije daju pravo glasa, u inostranstvu postoje i „neglasačke akcije“, a disproporcija između uloga i moći odlučivanja (npr. zlatne i pluralne akcije) često se eliminiše tokom postupka preuzimanja primenom tzv. pravila probijanja.
  • Princip jedinstvenog vršenja prava: Akcionar je po važećem pravu dužan da po konkretnom pitanju glasa na isti način sa svim glasovima (akcijama) kojima raspolaže. Od ovoga postoje samo dva izuzetka: pravilo o kumulativnom glasanju i situacija kada punomoćnik zastupa veći broj lica.
  • Način glasanja: Osnovno dispozitivno pravilo je javno glasanje, dok se tajno glasanje glasačkim listićima može propisati statutom, poslovnikom o radu Skupštine ili privremenom odlukom same Skupštine za konkretno pitanje.

Organi društva (Upravljanje)

  • Mesto ostvarivanja prava glasa je isključivo Skupština akcionara, gde se donose najvažnije korporativne odluke.

Prava i obaveze članova/akcionara (Isključenje prava glasa) Zakon propisuje institut isključenja prava glasa na konkretnoj sednici kako bi zaštitio interese društva od akcionara koji se nalaze u sukobu interesa.

  • Ratio legis: Ovaj institut zasnovan je na pravilu da niko ne može biti sudija u sopstvenoj stvari (nemo iudex in causa sua), pa se akcionaru onemogućava da rukovođen ličnim interesom glasa na štetu korporativnog interesa. Ovo ograničenje pogađa akcionara kao ličnost, a ne samu akciju.
  • Zakoniti razlozi (POZITIVNO PRAVO): Pravo glasa se po sili zakona isključuje ukoliko Skupština odlučuje o jednoj od tri strogo određene situacije:
    1. Oslobađanju ili smanjenju obaveza koje taj akcionar ima prema društvu.
    2. Pokretanju ili odustajanju od spora (parnice) protiv tog akcionara.
    3. Odobravanju poslova u kojima taj akcionar ima lični interes. Ovaj spisak se ne sme ekstenzivno tumačiti (npr. ne brani se akcionaru da glasa za sebe kada se bira uprava).
  • Zabrana zaobilaženja: Akcionar koji je pod zabranom ne može dati punomoćje trećem licu i na taj način posredno izigrati zakon.
  • Pravila za kvorum i sankcije:
    • Prilikom utvrđivanja postojanja kvoruma za odlučivanje, glasovi lica pod zabranom se apsolutno ignorišu, ali ono i dalje prisustvuje i zadržava pravo rasprave.
    • Ukoliko Skupština ipak dopusti glasanje suprotno ovom pravilu, doneta odluka je rušljiva. Međutim, zakon predviđa izuzetak – tužba za pobijanje se neće usvojiti ukoliko se dokaže da bi se zakonski kvorum i većina svakako ostvarili i bez spornih glasova ovog akcionara.

Pojam akcionara i načelo jednakog tretmana

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Akcionar (Zakoniti imalac akcije): Prema Zakonu o privrednim društvima (ZPD), akcionarem se u odnosu na društvo i treća lica smatra isključivo ono lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti. Dan upisa u registar imperativno se smatra danom sticanja akcije.
  • Načelo jednakog tretmana: Jedan od najvažnijih fundamentalnih principa kompanijskog prava koji nalaže da se svi akcionari pod jednakim okolnostima moraju tretirati na jednak način.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Formalna naspram materijalne legitimacije: U kompanijskom pravu apsolutni prioritet ima formalna legitimacija (upis u registar) bez obaveze društva da preispituje ko je suštinski vlasnik (materijalna legitimacija).
  • Relativan karakter načela jednakosti: Načelo jednakog tretmana nema apsolutan karakter. Frazom „pod jednakim okolnostima“ zakonodavac je ograničio njegovu primenu isključivo na akcionare u okviru iste klase akcija (npr. srazmerno pravo na dividendu, pravo preče kupovine). Ipak, određena prava (npr. pravo na informisanje) ne zavise od klase akcija, pa je za njih ovaj princip apsolutan.
  • Ratio legis i uporednopravna napomena: Osnovna svrha načela je sprečavanje diskriminacije od strane organa samog društva. U praksi Evropskog suda pravde (slučaj Audiolux) potvrđeno je da ovo načelo uređuje interne odnose u društvu, te se ono po pravilu ne može primenjivati na privatne obligacione odnose (sa ugovaračima) i odnose između većinskog i manjinskog akcionara, osim kada je to izričito zakonom propisano.

Upravljanje i povreda načela

  • Organi društva su ti koji su ograničeni načelom jednakog tretmana i ne smeju preduzimati diskriminatorne radnje prema akcionarima.
  • Opravdan razlog (Test dopuštenosti): Radnja kojom organ društva narušava jednak tretman biće nezakonita osim ako ne postoji saglasnost akcionara i ukoliko društvo ne dokaže opravdan razlog (interes društva).
  • Da bi opravdan razlog postojao, on imperativno mora da prođe tri kumulativna uslova:
    1. Pogodnost (prikladnost): Mera mora biti sposobna da ostvari interes društva.
    2. Neophodnost (potrebnost): Ne sme postojati nikakva druga, blaža mera kojom bi se isti cilj ostvario bez povrede jednakosti.
    3. Srazmernost (primerenost): Korist za društvo mora biti veća od štete koja nastaje povredom načela jednakosti.
  • Teret dokazivanja ovih uslova uvek leži isključivo na akcionarskom društvu.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Zbirni i kastodi računi: Budući da ZPD priznaje isključivo stanje u Centralnom registru, kada akcionari deponuju akcije, u registru se vodi isključivo depozitar (banka/broker). Samim tim, depozitar se u odnosu na društvo pravno tretira kao akcionar (poseduje akcije u svoje ime, a za tuđi račun), dok je identitet pravog akcionara vidljiv samo u internoj evidenciji depozitara.
  • Zamenljive obveznice i varanti: Načelo jednakog tretmana se isključivo primenjuje na akcionare i izričito se ne odnosi na imaoce zamenljivih obveznica i varanata.
  • Sankcije za povredu načela: Ukoliko je povreda jednakosti nastupila donošenjem nezakonite odluke Skupštine, oštećeni akcionar ima pravo da podnese tužbu kojom traži da se ta odluka proglasi pobojnom, a kod najtežih povreda (npr. izuzimanje od prava na besplatne akcije) odluka može biti apsolutno ništava. Takođe, akcionar može zahtevati direktno omogućavanje jednakog tretmana (npr. isto vreme za diskusiju na sednici).
  • S obzirom na to da je pravo ustanovljeno u njihovom interesu, akcionari se mogu dobrovoljno odreći primene ovog principa (npr. izričitim glasanjem za konkretnu odluku na Skupštini).

Pružanje finansijske podrške za sticanje svojih akcija

1. jula 2026.

Finansijska podrška obuhvata svaku pravnu radnju akcionarskog društva učinjenu direktno ili indirektno u korist lica koje namerava da stekne ili je već steklo njegove akcije, a u cilju omogućavanja sticanja ili oslobođenja od preuzetih obaveza povodom tog sticanja.

  • Direktna podrška postoji kada u pravnom poslu učestvuju isključivo davalac (društvo) i primalac (sticalac akcija), dok kod indirektne (posredne) podrške postoji jedno ili više posrednih lica između njih.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Apsolutna zabrana (POZITIVNO PRAVO): Srpski Zakon o privrednim društvima izričito zabranjuje pružanje finansijske podrške i ovu imperativnu zabranu proteže na sva društva kapitala. Zabrana važi podjednako bez obzira da li se akcije stiču na primarnom tržištu (inicijalna javna ponuda) ili na sekundarnom tržištu.
  • Ratio legis: Najznačajniji ciljevi ove stroge zabrane su zaštita i održavanje osnovnog kapitala društva, sprečavanje neadekvatne upotrebe (zloupotrebe) imovine od strane većinskih akcionara, kao i onemogućavanje stvaranja lažnog tržišta za akcije tog društva.
  • Uporednopravna napomena: Ovaj institut izvorno potiče iz prava Velike Britanije i Druge direktive EU, mada se danas u teoriji sve češće javljaju argumenti za njeno ukidanje, jer zabrana često obuhvata i pravne poslove koji bi faktički bili veoma profitabilni i korisni za samo društvo (npr. obezbeđen kredit sa visokom kamatom).
  • Vreme pružanja: U odnosu na momenat sticanja, podrška može biti:
    1. Prethodna (ex ante): Radnje učinjene pre ili tokom samog sticanja akcija, kako bi se ono uopšte omogućilo.
    2. Naknadna (ex post): Radnje učinjene nakon sticanja, koje primaocu omogućavaju zadržavanje ranije stečenih akcija (npr. oslobađanje od preuzete obaveze).
  • Oblici (Načini) pružanja podrške: ZPD zabranu formuliše kroz:
    • Tipične slučajeve: Davanje poklona, pružanje obezbeđenja, prodaja ispod ili kupovina iznad tržišne vrednosti, davanje kredita (zajma) i plaćanje avansa.
    • Rezidualne slučajeve: Svi ostali neimenovani oblici finansiranja koji ispunjavaju opšte elemente ovog instituta.
  • Određenost lica: Da bi zabrana bila primenljiva, finansijska podrška mora biti usmerena prema određenom, unapred poznatom licu koje ima za cilj sticanje ili zadržavanje akcija.

Sankcije i posledice kršenja Zakonodavac propisuje dve veoma stroge sankcije ukoliko društvo postupi protivno zabrani:

  • Krivičnopravna sankcija: Ovakvo postupanje sankcionisano je kao privredni prestup, i to kako za samo privredno društvo, tako i za odgovorna lica unutar društva (upravu).
  • Građanskopravna sankcija (Pravna sudbina posla): Sam pravni posao kojim je društvo pružilo finansijsku podršku (tzv. kauzalni posao, npr. ugovor o kreditu) apsolutno je ništav. Međutim, od suštinske je važnosti da znate da samo sticanje akcija ostaje punovažno – ništavost kauzalnog posla se ne proteže na validnost stečenih akcija.

Sticanje sopstvenih akcija

1. jula 2026.

Sopstvene akcije su akcije društva čiji je imalac samo to društvo (društvo je vlasnik sopstvenih akcija).

  • Zakon ovaj pojam proširuje, pa se sopstvenim akcijama smatraju i: 1) akcije koje za račun društva stekne treće lice u svoje ime, i 2) akcije kontrolnog društva koje stekne njegovo kontrolisano društvo.
  • Pravna priroda: Sopstvene akcije ne predstavljaju nikakvu posebnu vrstu ili klasu akcija, već su to redovno izdate akcije koje se, zbog činjenice da ih poseduje samo društvo, nalaze u posebnom pravnom režimu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Ratio legis: Iako se sticanje sopstvenih akcija tradicionalno zabranjivalo zbog vređanja principa održavanja osnovnog kapitala, danas je ono liberalizovano (pod uticajem anglosaksonskog prava) jer služi kao koristan alat za raspolaganje viškom novca, povećanje tržišne cene akcija, odbranu od neprijateljskog preuzimanja i promenu vlasničke strukture.
  • Načini sticanja (Zabrane i Dozvole):
    1. Originarno sticanje (Zabranjeno!): Društvu je apsolutno zabranjeno da upisuje sopstvene akcije na primarnom tržištu (prilikom osnivanja ili povećanja kapitala).
      • Sankcija: Upis uprkos zabrani ne dovodi do ništavosti, već rađa građanskopravnu (ličnu) odgovornost osnivača ili članova uprave da oni lično uplate/unesu te uloge, osim ako dokažu da nisu znali za kršenje zabrane (odsustvo krivice).
    2. Derivativno sticanje (Uslovno dozvoljeno): Ovo podrazumeva kupovinu već izdatih akcija na sekundarnom tržištu od postojećih akcionara i to je jedini dozvoljeni način.

Organi društva (Upravljanje i Uslovi sticanja) Da bi društvo legalno steklo sopstvene akcije derivatnim putem, moraju biti ispunjena četiri stroga zakonska uslova:

  1. Odluka nadležnog organa: Redovno je donosi Skupština i to kao ovlašćujuću odluku koja određuje okvir (maksimalan broj akcija, rok ne duži od 2 godine, minimalnu/maksimalnu cenu i način raspolaganja). Konkretno sprovođenje sticanja vrši organ uprave (Odbor direktora / Izvršni odbor).
    • Izuzeci (Nadležnost uprave): Uprava može sama, bez Skupštine, doneti odluku o sticanju samo u 2 slučaja: a) Radi sprečavanja veće i neposredne štete za javno društvo (uz obavezu podnošenja izveštaja na prvoj narednoj Skupštini). b) Radi raspodele zaposlenima / nagrađivanja uprave, ali samo ako je to izričito predviđeno statutom i ako društvo ima posebne rezerve za to (limitirano na 5% klase godišnje).
  2. Maksimalan procenat: Sopstvene akcije ne smeju preći 10% osnovnog kapitala kod javnih, odnosno 20% kod nejavnih akcionarskih društava.
  3. Unošenje uloga: Društvo sme da stekne isključivo u potpunosti uplaćene akcije.
  4. Ograničenje plaćanja (Test bilansa stanja): Sticanje se sme finansirati isključivo iz slobodne dobiti, te isplata akcionarima ne sme smanjiti neto imovinu društva ispod propisanog limita.

Napomena: Kod samog postupka sticanja (otkupa), Odbor direktora imperativno mora poštovati princip jednakog tretmana (ponuda se upućuje svima) i princip srazmernosti (ako ponuda premaši potražnju).

Pravni režim i posledice sticanja Dok se akcije nalaze u vlasništvu društva, nastupaju sledeće pravne posledice:

  • Suspenzija prava glasa: Pravo glasa iz ovih akcija se privremeno obustavlja kako bi se sprečila uprava da glasa za svoje predloge.
  • Oduzimanje ekonomskih koristi: Sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu, čime se društvo ekonomski podstiče da ih što pre otuđi.
  • Pravo preče kupovine: Kada društvo odluči da otuđi (proda) sopstvene akcije, postojeći akcionari imaju pravo preče kupovine, pre nego što se one ponude trećim licima.

Raspolaganje i Poništaj Društvo ne može trajno zadržati sopstvene akcije. Zakon propisuje striktne rokove za njihovo otuđenje ili poništaj:

  • Nezakonito stečene akcije: Moraju se otuđiti ili poništiti u roku od 1 godine.
  • Višak preko dozvoljenog procenta (10% ili 20%): Mora se otuđiti u roku od 3 godine.
  • Automatski poništaj: Ukoliko društvo ne otuđi akcije u ovim rokovima, organ uprave je dužan da ih automatski poništi i po tom osnovu smanji osновни kapital, bez čekanja na odluku Skupštine.
  • Zamenljive obveznice i Zabrana zaloge:
    • Ako društvo stekne sopstvene zamenljive obveznice ili varante, uprava je dužna da ih odmah poništi (čime se smanjuje uslovni kapital).
    • Društvu je apsolutno zabranjeno da neposredno ili posredno uzima u zalogu sopstvene akcije kao sredstvo obezbeđenja.

Zaštita poverilaca i pojednostavljeno smanjenje osnovnog kapitala

1. jula 2026.

Redovno smanjenje osnovnog kapitala se može sprovesti isključivo pod uslovom da su prethodno adekvatno zaštićeni interesi poverilaca društva.

Pojednostavljeno smanjenje predstavlja specifičan postupak računovodstvenog smanjenja kapitala koji se sprovodi bez obaveze zaštite poverilaca, isključivo radi ostvarivanja zakonom strogo predviđenih ciljeva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Uporednopravna napomena: Dok se u uporednom pravu modeli zaštite kreću od obavezne saglasnosti poverilaca do prava na osporavanje, pozitivno srpsko pravo je usvojilo isključivo pravo poverilaca na obezbeđenje potraživanja.
  • Minimalna granica smanjenja (POZITIVNO PRAVO): Smanjenje po bilo kom osnovu ne sme dovesti do pada osnovnog kapitala ispod zakonskog minimuma od 3.000.000 dinara. Odluka kojom se ovo pravilo prekrši je apsolutno ništava.
    • Izuzetak: Pad ispod ove granice je dozvoljen samo u specifičnoj situaciji kada društvo donese odluku o istovremenom smanjenju i povećanju kapitala, pod uslovom da konačni (rezultujući) iznos bude makar jednak zakonskom minimumu.
  • Vrste pojednostavljenog smanjenja: S obzirom na to da ove operacije ne dovode do faktičkog prelivanja imovine (isplata) iz društva ka akcionarima, poverioci nisu ugroženi i sprovode se u dva slučaja:
    1. Radi pokrića gubitaka: Računovodstveno se smanjuju gubici u aktivi, a za isti iznos se smanjuje kapital u pasivi. Ovo je dozvoljeno tek ako društvo nema neraspoređenu dobit i druge rezerve iz kojih bi to pokrilo, a iznos smanjenja je strogo limitiran iznosom iskazanog gubitka.
    2. Pretvaranjem u rezerve: Deo kapitala se smanjuje i pretvara u namenske rezerve. Te rezerve smeju služiti samo za pokriće budućih gubitaka ili za povećanje kapitala iz neto imovine. Povećanje je limitirano – formirane rezerve ne smeju biti veće od 10% umanjenog kapitala društva.

Postupak zaštite poverilaca

  • Informisanje poverilaca: Društvo i država informišu poverioce na dva načina:
    1. Javno: Agencija za privredne registre (APR) objavljuje odluku u neprekidnom trajanju od 3 meseca od dana registracije.
    2. Individualno: Društvo je dužno da pisanim putem, u roku od 30 dana, obavesti sve poznate tzv. velike poverioce (čija potraživanja iznose najmanje 2.000.000 dinara).
  • Uslovi za sticanje prava na zaštitu: Poverilac stiče pravo na obezbeđenje ako podnese pisani zahtev u prekluzivnom roku od 3 meseca od registracije odluke. Pravo na zaštitu imaju sva potraživanja (i dospela i nedospela), pod uslovom da su nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke.
  • Ko NEMA pravo na obezbeđenje: Poverioci prvog i drugog stečajnog isplatnog reda, kao i poverioci čija su potraživanja već obezbeđena (npr. hipotekom).
  • Ostvarivanje zaštite i Tužba: Društvo je dužno da u roku od 2 meseca po isteku roka za prijavu izmiri ili obezbedi potraživanje. Ako to ne učini, poverilac ima rok od mesec dana da podnese tužbu sudu, pri čemu u parnici mora dokazati da je isplata njegovog potraživanja objektivno ugrožena ovim smanjenjem kapitala.
  • Sankcije za nepoštovanje: Društvu je imperativno zabranjeno da vrši bilo kakve isplate akcionarima dok se ne obezbede poverioci koji su podneli blagovremeni zahtev, a kršenje ove odredbe predstavlja privredni prestup. (Zabrana plaćanja akcionarima važi i kod pojednostavljenog smanjenja).

Postupak registracije

  • Nakon ispunjenja obaveza prema poveriocima (ili kod pojednostavljenog smanjenja), podnosi se zahtev za upis Centralnom registru,.
  • Nakon toga se podnosi registraciona prijava Agenciji za privredne registre (APR),. Zvanično se smatra da je kapital smanjen tek danom registracije u APR-u (upis ima konstitutivno dejstvo),.

Upravljanje i Odgovornost

  • Kada se Centralnom registru podnosi zahtev za upis smanjenja kod redovnog postupka, obavezan dokument je pisana izjava predsednika Odbora direktora (odnosno Nadzornog odbora) kojom garantuje da su poverioci adekvatno zaštićeni ili namireni, odnosno da nisu podneli tužbe.
  • Ukoliko se ispostavi da je ova izjava bila netačna, svi članovi Odbora direktora (ili Nadzornog odbora) snose solidarnu imovinsku odgovornost prema poveriocima društva za svu štetu koja im je nanesena takvim smanjenjem kapitala.

Povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva novim ulozima

1. jula 2026.

Povećanje osnovnog kapitala je strogo formalan postupak finansiranja akcionarskog društva sopstvenim kapitalom (bez zaduživanja).

  • Srpsko pravo prepoznaje četiri vrste povećanja kapitala: 1) novim ulozima, 2) uslovno povećanje, 3) iz neto imovine i 4) usled statusnih promena.
  • Povećanje novim ulozima je redovan način gde društvo izdaje (emituje) nove akcije javnim ili privatnim putem, a za uzvrat dobija imovinu od lica koja su te akcije upisala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Efektivno povećanje: Za razliku od nekih drugih oblika, povećanje novim ulozima dovodi do stvarnog (efektivnog) uvećanja imovine društva, jer u društvo ulazi nova vrednost.
  • Tehnika sprovođenja: Ovo povećanje sprovodi se isključivo izdavanjem novih akcija, a nikada pukim povećanjem nominalne vrednosti već postojećih akcija (što je rezervisano samo za zatvorene emisije iz sopstvenih sredstava).
  • Pravna priroda upisa: Ispunjavanje upisnice od strane ulagača predstavlja ponudu društvu. Ugovor o upisu akcija ima dvostruku prirodu (korporativnu i obligacionu), ali samim zaključenjem ugovora lice još uvek ne postaje akcionar.
  • Ratio legis: Ovakav vid finansiranja je ekonomski najpoželjniji za društvo jer ono dobija neophodna sredstva za poslovanje koja nije u obavezi da vrati ulagačima (za razliku od bankarskih kredita).

Organi društva (Upravljanje)

  • Skupština akcionara ima isključivu nadležnost za donošenje odluke o povećanju osnovnog kapitala. Ovo je imperativno pravilo i ne može se menjati statutom, jer o sudbini kapitala moraju odlučivati isključivo vlasnici.
  • Izuzetak (Odobreni kapital): Jedini slučaj kada odluku o povećanju kapitala donosi organ uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) jeste kada društvo ima već formiran odobreni kapital, te uprava donosi odluku o emisiji tih, unapred odobrenih akcija.

Zakonska ograničenja za emisiju Da bi se osnovni kapital legalno povećao novim ulozima, ZPD propisuje tri stroga ograničenja:

  1. Uplata ranijih uloga: Odluka se može doneti tek nakon što su apsolutno svi ulozi za ranije izdate akcije u celosti uplaćeni/uneti.
    • Izuzeci od ovog pravila: Dozvoljeno je povećanje i bez prethodne uplate starih uloga isključivo u dva slučaja: kod statusnih promena i ukoliko se novo povećanje vrši isključivo nenovčanim ulozima (stvarima ili pravima) koji se odmah u celosti unose u društvo.
  2. Ograničenje emisione cene: Nova emisiona cena akcija mora biti jednaka ili veća od najveće od dve vrednosti: nominalne i tržišne vrednosti akcija.
  3. Pravo prečeg upisa: Postojeći akcionari imaju apsolutni prioritet da upišu nove akcije srazmerno svom učešću, kako bi se sprečilo razvodnjavanje njihove glasačke i imovinske moći.

Postupak registracije i Upis

  • Sadržina Odluke: Odluka Skupštine mora sadržati ključne elemente emisije, a najvažniji je prag uspešnosti. To je minimalni procenat ili broj akcija koji se mora upisati da bi se emisija uopšte smatrala uspelom.
  • Neuspela emisija: Ukoliko se prag uspešnosti ne dosegne, emisija propada, a društvo je dužno da u roku od 15 dana vrati uplaćene uloge svim upisnicima.
  • Uspela emisija (Registracija): Ukoliko je emisija uspešna, nove akcije i njihovi imaoci prvo se upisuju u Centralni registar hartija od vrednosti. Nakon toga, u roku od 8 dana, povećanje kapitala se registruje u Agenciji za privredne registre (APR).
  • Konstitutivnost: Upis u APR ima konstitutivno dejstvo – upisnik tek tog trenutka pravno stiče svojstvo akcionara, a kapital se smatra zvanično povećanim.
  • Rok za registraciju odluke: Sama odluka o povećanju kapitala mora se registrovati u roku od 6 meseci od donošenja. Ukoliko se ovaj rok propusti, odluka postaje apsolutno ništava i ne može se naknadno konvalidirati! Nakon sprovedenog postupka, društvo je dužno da izmeni svoj Statut kako bi uskladilo podatak o novoj visini kapitala.

Redovno smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog društva

1. jula 2026.

Smanjenje osnovnog kapitala je zakonom strogo uređen postupak umanjenja vrednosti osnovnog kapitala.

  • Osnovno pravilo jeste da je smanjenje osnovnog kapitala zabranjeno, osim ukoliko se ne sprovede pod uslovima i u postupku koji je izričito propisan zakonom.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Ratio legis: S obzirom na to da smanjenje najčešće vodi iznošenju imovine iz društva (čime se narušava princip održavanja osnovnog kapitala), ova regulativa ima dva ključna cilja: zaštitu poverilaca (kroz namirenje ili obezbeđenje njihovih potraživanja pre samog smanjenja) i zaštitu akcionara (kroz nadležnost Skupštine i jednak tretman).
  • Vrste (postupci) smanjenja:
    1. Redovan postupak: Ovo je opšte pravilo. Za njega nije neophodno postojanje zakonom određenog cilja, primenjuju se stroga pravila o zaštiti poverilaca i on najčešće podrazumeva isplatu (iznošenje vrednosti) akcionarima.
    2. Pojednostavljen postupak: Ovo je izuzetak (na koji se supsidijarno primenjuju redovna pravila). Vodi se samo radi zakonom utvrđenog cilja, ne zahteva posebnu zaštitu poverilaca jer faktički nema iznošenja vrednosti iz društva.
  • Tehnike smanjenja: Zakon propisuje tri moguće tehnike:
    1. Smanjivanje nominalne (računovodstvene) vrednosti akcija.
    2. Poništaj sopstvenih akcija društva.
    3. Povlačenje i poništaj akcija koje su u posedu akcionara.

Odluka i postupak registracije

  • Sadržina odluke: Svaka odluka o smanjenju mora obavezno da sadrži: cilj, obim, vrstu, način i tehniku smanjenja. Kod redovnog smanjenja, odluka mora obuhvatiti i izričit poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja.
  • Rok za registraciju (POZITIVNO PRAVO): Odluka o smanjenju se mora registrovati u strogo propisanom roku od 3 meseca od dana njenog donošenja. Propuštanje ovog roka dovodi do apsolutne ništavosti odluke, a naknadna registracija se ne može konvalidirati (osnažiti).

Organi društva (Upravljanje)

  • Skupština akcionara ima isključivu i redovnu nadležnost za donošenje ove odluke.
  • Kvorum i većina: Odluka se donosi izuzetno strogom, kvalifikovanom relativnom većinom (tročetvrtinska – 3/4 – većina glasova prisutnih akcionara). Dodatno, ova većina se mora ostvariti u okviru svake klase akcija koja ima pravo glasa po tom pitanju (tzv. glasanje po klasama).
  • Izuzetak (Nadležnost uprave): Odbor direktora ili Nadzorni odbor može izuzetno doneti odluku o smanjenju samo u jednom slučaju – ako se smanjenje sprovodi isključivo poništajem sopstvenih akcija društva. To pravo uprava ima ako joj je Skupština već dala to ovlašćenje prilikom sticanja tih akcija, ili ako društvo nije uspelo da otuđi sopstvene akcije u zakonski propisanom roku.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Princip jednakog tretmana: Prilikom smanjenja imperativno se mora poštovati princip jednakog tretmana akcionara iste klase.
    • To se u praksi obezbeđuje isključivo srazmernim povlačenjem/poništenjem akcija ili srazmernim umanjenjem njihove nominalne vrednosti za sve akcionare te klase. Odluka koja prekrši ovo pravilo je ništava.
  • Zaštita kod povlačenja i poništaja akcija akcionara: Pošto je ovo najdrastičnija tehnika, ona je u praksi najređa i može se sprovesti samo pod dva stroga uslova:
    1. Ako je ta mogućnost već bila unapred predviđena statutom (pre nego što su te akcije uopšte upisane).
    2. Ako se obezbedi izričita saglasnost svakog akcionara čije se akcije poništavaju, kao i saglasnost trećih lica koja imaju upisana prava na tim akcijama u Centralnom registru.