Način rada i donošenje odluka organa uprave akcionarskog društva

1. jula 2026.

Zakonska pravila o načinu rada i donošenju odluka su minimalistička i uređena su na potpuno jedinstven način za dva organa: Odbor direktora (u jednodomnom sistemu) i Nadzorni odbor (u dvodomnom sistemu). Nasuprot njima, rad Izvršnog odbora (u dvodomnom sistemu) uređen je specifičnim pravilima jer ovaj organ prvenstveno funkcioniše operativno.

Interni akti

  • Poslovnik o radu: Kako je zakon ostavio veliku slobodu, preporučuje se donošenje Poslovnika o radu koji usvaja sam odbor i koji mora biti u saglasnosti sa zakonom i statutom.
  • Za nejavna društva donošenje Poslovnika nije obavezno, ali javna akcionarska društva imaju imperativnu zakonsku obavezu da donesu Poslovnik o radu već na prvoj sednici odbora.

Odbor direktora i Nadzorni odbor

  • Održavanje sednica: Odluke se imperativno donose na sednicama. Javna akcionarska društva moraju održati minimalno 4 sednice godišnje, dok za nejavna društva ne postoji zakonski minimum (dovoljna je i 1 sednica godišnje).
  • Sazivanje:
    • Primarni sazivač: Sednice zakazuje predsednik odbora.
    • Sekundarni sazivač: Svaki član odbora može pisanim putem predložiti sazivanje. Ukoliko predsednik ignoriše zahtev i ne održi sednicu u roku od 30 dana, podnosilac predloga stiče zakonsko pravo da je samostalno sazove.
  • Obaveštavanje direktora: Mora biti blagovremeno, potpuno i pođuzdano.
    • Rokovi i forma: Pisani poziv sa dnevnim redom i materijalima dostavlja se individualno svakom direktoru najmanje 8 dana pre sednice (statut i poslovnik mogu ovaj rok menjati). Direktori mogu i jednoglasno odlučiti da odstupe od rokova.
    • Sankcija: Ukoliko se prekrše pravila obaveštavanja, donete odluke trpe sankciju nepunovažnosti (osim ako se svi direktori ne saglase da je odluka valjana).
  • Način učešća i glasanja:
    • Zakon dozvoljava sednice putem audio-vizuelne komunikacije (telefon, video link), pod uslovom da se nijedan direktor tome pismeno ne protivi.
    • Odsutni direktori imaju pravo da glasaju pisanim putem i oni se u tom slučaju uračunavaju u kvorum.
  • Prisustvo trećih lica: Na poziv predsednika, sednici mogu prisustvovati stručna lica i članovi specijalizovanih komisija. Kada se raspravlja o finansijskim izveštajima društva, prisustvo revizora na sednici je apsolutno obavezno.

Kvorum, odlučivanje i zapisnik

  • Kvorum (POZITIVNO PRAVO): Zakonski minimum za punovažan rad sednice je apsolutna većina (većina od ukupnog broja direktora).
  • Većina za odlučivanje: Odluke se usvajaju relativnom većinom (većina glasova prisutnih direktora). Statutom i poslovnikom se ovi cenzusi mogu pooštravati (povećavati), ali se nikada ne smeju smanjivati.
  • Zlatni glas: Ukoliko dođe do jednake podele glasova na sednici (blokade), zakon predviđa da odlučuje glas predsednika odbora (ukoliko statutom ili poslovnikom nije propisano suprotno).
  • Zapisnik: Vođenje zapisnika sa zakonom propisanom minimalnom sadržinom je obavezno. Potpisuje ga predsednik i dostavlja ostalima u roku od 8 dana. Važno je naglasiti na ispitu da povreda pravila o vođenju i dostavljanju zapisnika ne utiče na punovažnost donetih odluka.

Specifičnosti Izvršnog odbora

  • Za razliku od prethodna dva odbora, Izvršni odbor po pravilu odlučuje van sednica.
  • Tek u situaciji kada između izvršnih direktora ne postoji saglasnost oko nekog operativnog pitanja, generalni direktor ima opciju da sazove formalnu sednicu.
  • Na takvoj sednici odluke se donose apsolutnom većinom svih izvršnih direktora, a slučaju blokade (jednake podele), odlučujući je glas generalnog direktora.

Nadležnosti organa uprave akcionarskog društva

1. jula 2026.

Zakonom su definisane ukupne nadležnosti organa uprave koje su u svojoj suštini identične i za jednodomni i za dvodomni sistem.

  • Osnovna razlika leži u distribuciji moći: dok su u jednodomnom sistemu sve ove nadležnosti koncentrisane u Odboru direktora, u dvodomnom sistemu one su striktno podeljene između dva organa – Nadzornog odbora i izvršnih direktora.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Zabrana delegacije: Između organa uprave apsolutno je zabranjena delegacija nadležnosti. To znači da se pitanja iz isključive nadležnosti Odbora direktora (odnosno Nadzornog odbora) ne smeju preneti na izvršne direktore.
  • Delegacija Skupštini: Zakon dozvoljava prenošenje određenih nadležnosti uprave u korist Skupštine, ali isključivo na osnovu odluke samog organa uprave, i pod uslovom da statutom to nije zabranjeno.

Jednodomni sistem uprave Sve odluke Odbora direktora klasifikuju se u pet zakonskih grupa:

  1. Upravljačke odluke: Utvrđivanje poslovne strategije i ciljeva, donošenje računovodstvene politike i politike upravljanja rizicima.
  2. Nadzorne odluke: Vršenje unutrašnjeg nadzora i odgovornost za tačnost poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja.
  3. Poslovne nadležnosti: Izdavanje odobrenih akcija, utvrđivanje emisione i tržišne cene akcija, donošenje odluka o sticanju sopstvenih akcija i raspodeli međudividendi, davanje i opoziv prokure.
  4. Odluke vezane za Skupštinu: Sazivanje sednica, utvrđivanje predloga dnevnog reda i izršavanje usvojenih odluka.
  5. Ostale nadležnosti definisane zakonom i statutom.

Unutar samog Odbora direktora, funkcije su strogo podeljene:

  • Izvršni direktori: Imaju dva krucijalna ovlašćenja – pošlovođenje (vođenje poslova) i zakonsko zastupanje društva. Prema trećim licima, radnja preduzeta prema samo jednom ovlašćenom izvršnom direktoru smatra se radnjom prema celom društvu.
  • Generalni direktor: Prvi među izvršnim direktorima, zadužen za koordinaciju njihovog rada i organizovanje celokupnog poslovanja društva.
  • Neizvršni direktori: Nadziru rad izvršnih direktora, predlažu strategiju i daju odobrenja na pravne poslove ukoliko se pojavi lični interes izvršnog direktora.

Dvodomni sistem uprave

  • Uporednopravna napomena: Za razliku od klasičnog uporednog prava gde je nadzorni organ rezervisan isključivo za kontrolu, srpski zakonodavac je Nadzornom odboru poverio i brojne nadležnosti koje duboko zadiru u operativno rukovođenje.
  • Nadzorni odbor: Pored klasičnog nadzora (imenovanja/razrešenja izvršnih direktora, unutrašnje kontrole, sazivanja skupštine), on donosi i poslovne odluke poput utvrđivanja finansijskih izveštaja, utvrđivanja cene akcija, sticanja sopstvenih akcija i podele međudividendi.
  • Mehanizam prethodne saglasnosti (POZITIVNO PRAVO): Zakon dodatno jača Nadzorni odbor obavezujući izvršne direktore da imperativno pribave njegovu saglasnost za 4 vrste poslova (koji se statutom mogu proširiti ili suziti):
    1. Sticanje, otuđenje i opterećenje udela i akcija u drugim licima.
    2. Raspolaganje nepokretnostima.
    3. Uzimanje kredita i zajmova, te davanje jemstava i garancija za treća lica.
    4. Druge poslove određene zakonom.
  • Ratio legis (Dejstvo saglasnosti): Ograničenje u vidu saglasnosti ima isključivo interno dejstvo. Radnja koju izvršni direktor preduzme prema trećem licu bez ove saglasnosti je apsolutno punovažna i obavezuje društvo (cilj ovoga je zaštita pravne sigurnosti prometa). Izvršni direktori u tom slučaju samo odgovaraju društvu za prekršaj radne/fiducijarne obaveze.
  • Ukoliko Nadzorni odbor odbije da dâ saglasnost, izvršnim direktorima je zabranjeno da se obrate Skupštini sa zahtevom da im ona to odobri.
  • Izvršni i Generalni direktor: U pogledu nadležnosti ovih lica, u dvodomnom sistemu primenjuju se potpuno ista pravila kao i u jednodomnom sistemu.

Predsednik odbora, generalni direktor i pravni odnos direktora i društva

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Predsednik organa uprave (Odbora direktora u jednodomnom, odnosno Nadzornog odbora u dvodomnom sistemu) predstavlja prvog (čelnog) čoveka među članovima organa upravljanja ili nadzora.
  • Generalni direktor predstavlja prvog među izvršnim direktorima i lice koje je prvenstveno ovlašćeno za zastupanje društva.
  • Važno je naglasiti da prema pozitivnom srpskom pravu ne postoji zakonska obaveza imenovanja generalnog direktora, već je to isključivo pravo (opcija) akcionarskog društva.

Pravni odnos direktora i društva Da bi jedno lice uopšte steklo status direktora, neophodno je da se kumulativno donesu dva pravna akta:

  1. Odluka o imenovanju: Donosi je nadležni organ (Skupština ili Nadzorni odbor). To je korporativni (statusni) akt koji predstavlja jednostranu ponudu društva za zaključenje ugovora.
  2. Ugovor sa društvom: Zaključuje se prihvatanjem pomenute ponude od strane izabranog lica, čime se regulišu međusobna prava i obaveze.

Vrsta ugovora i radnopravni status (POZITIVNO PRAVO):

  • Neizvršni direktori i članovi Nadzornog odbora imperativno ne smeju biti lica zaposlena u društvu.
    • Ratio legis: Ovakva koncepcija služi jačanju njihovih kontrolnih ovlašćenja i osiguranju nezavisnosti od izvršnog rukovodstva. Sa njima se zaključuje isključivo menadžerski ugovor.
  • Izvršni direktori sa društvom mogu zaključiti ugovor o radu (čime ulaze u radni odnos) ili poseban menadžerski ugovor (kojim ostaju van radnog odnosa).
    • Menadžerski ugovor: Predstavlja neimenovan, neformalan, dvostranoobavezan, teretan, komutativan i intuitu personae ugovor obligacionog prava.
    • Ratio legis: Iako srpsko pravo dozvoljava ugovor o radu za izvršne direktore, moderna svetska praksa ga izbegava. Radno pravo je za direktore suštinski neprirodno jer je kod njih nemoguće primeniti osnovni postulat radnog prava – princip pravne subordinacije (podređenosti), a nepotrebna im je i većina zaštitnih radnopravnih instituta.

Izbor, nadležnosti i kumulacija funkcija

  • Predsednik odbora:
    • Izbor: Bira ga sâm odbor (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) između svojih članova i može ga razrešiti u bilo koje vreme, bez ikakvog navođenja razloga.
    • Nadležnosti: Saziva i predsedava sednicama, predlaže dnevni red i odgovara za vođenje zapisnika. U javnim akcionarskim društvima on obavezno zastupa društvo u odnosima sa izvršnim direktorima i služi kao spona za protok informacija.
  • Generalni direktor:
    • Izbor: Imenuje ga Odbor direktora ili Nadzorni odbor.
    • Nadležnosti: Organizuje celokupno poslovanje, koordinira radom ostalih izvršnih direktora, a ukoliko postoji Izvršni odbor, on predlaže dnevni red i predsedava njegovim sednicama.

Kumulacija naspram razdvajanja funkcija (Da li isto lice može biti predsednik i generalni direktor?) Zakon o privrednim društvima pravi jasnu razliku zavisno od sistema uprave i vrste društva:

  • Dvodomni sistem: Postoji apsolutna personalna odvojenost; predsednik Nadzornog odbora i generalni direktor nikada ne mogu biti isto lice.
  • Jednodomni sistem:
    • Javna akcionarska društva: Primenjuje se princip obaveznog razdvajanja. Zakon nalaže da predsednik Odbora direktora imperativno mora biti jedan od neizvršnih direktora, što znači da on ne može biti generalni direktor.
    • Nejavna akcionarska društva: Zakon ostavlja punu slobodu osnivačima (autonomija volje). Društva mogu razdvojiti ove funkcije, ali je izričito dozvoljeno i da se one kumuliraju u jednom licu (isti čovek može biti i predsednik odbora i generalni direktor).

Glasanje za samog sebe

  • Zbog već objašnjene pravne odvojenosti korporativne odluke o imenovanju i samog ugovora, važi izuzetno bitno pravilo: ukoliko je akcionar predložen za člana uprave, njemu je dozvoljeno da na Skupštini glasa za sopstveni izbor.
  • Ratio legis: Institut isključenja prava glasa zbog sukoba interesa se ovde ne primenjuje jer se pukim izglasavanjem (imenovanjem) još uvek ne zasnivaju konkretna subjektivna prava (nema ugovora), već se tek stvara osnova (ponuda) za njihovo kasnije zasnivanje.

Izvršni, neizvršni i nezavisni direktori

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Izvršni direktori: Članovi Odbora direktora koji su istovremeno i članovi Izvršnog odbora (ili su pojedinačno angažovani na tim funkcijama), zaduženi za svakodnevno operativno upravljanje i rukovođenje poslovima društva.
  • Neizvršni direktori: Definišu se isključivo negativno – to su članovi Odbora direktora koji ne obavljaju svakodnevne operativne poslove društva (nisu članovi Izvršnog odbora).
  • Nezavisni direktori: Predstavljaju posebnu potkategoriju neizvršnih direktora (u jednodomnom sistemu) ili članova Nadzornog odbora (u dvodomnom sistemu). To su lica koja su potpuno nepristrasna jer nemaju sukob interesa, odnosno nezavisna su od samog društva, izvršnih direktora, kontrolnog akcionara i povezanih lica.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Ratio legis: Izvršni direktori su najmoćnija lica u društvu, iz čega proizilazi i visok rizik od zloupotreba. Uvođenje neizvršnih i nezavisnih direktora ima za cilj zaštitu društva kroz uspostavljanje objektivnog nadzora nad radom izvršnog rukovodstva.
  • Uporednopravna napomena: Iako je koncept nezavisnih direktora nastao u okviru anglosaksonskog jednodomnog sistema kako bi se rešio problem manjka kontrole, on se danas globalno primenjuje i u državama kontinentalnog prava u okviru dvodomnog sistema.

Sistemske razlike i Nadležnosti

  • Dvodomni sistem (Princip nespojivosti): Zbog stroge odvojenosti organa, u ovom sistemu su apsolutno svi članovi Nadzornog odbora po sili zakona (per se) neizvršni direktori, dok su svi članovi Upravnog/Izvršnog odbora izvršni direktori.
  • Jednodomni sistem: Odbor direktora je mešovit organ. Zakon propisuje da, ukoliko nejavno društvo ima manje od tri direktora, svaki od njih se po sili zakona smatra izvršnim direktorom.
  • Nadležnosti neizvršnih direktora (POZITIVNO PRAVO): Zakon o privrednim društvima (ZPD) izuzetno jača poziciju neizvršnih direktora, poveravajući im isključivo četiri ključne nadležnosti:
    1. Vršenje nadzora nad radom izvršnih direktora.
    2. Predlaganje poslovne strategije društva.
    3. Nadzor nad izvršavanjem poslovne strategije.
    4. Odlučivanje o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes izvršnog direktora.
  • Broj i sastav (Javna vs. Nejavna društva):
    • Javna akcionarska društva: Imperativno moraju imati neizvršne direktore, pri čemu broj neizvršnih mora biti veći od broja izvršnih direktora. Pored toga, javna društva zakonski moraju imati najmanje jednog nezavisnog direktora (tzv. „nezavisni odbori“ u teoriji podrazumevaju čak 50% nezavisnih članova).
    • Nejavna društva: Zakon ostavlja potpunu slobodu (autonomiju) osnivačima da statutom odrede postojanje i odnos ovih direktora.

Kriterijumi nezavisnosti po ZPD-u Zakonska definicija nezavisnosti je stroga i postavlja taksativno nabrojane negativne uslove (smetnje). Smatra se da lice NIJE NEZAVISNO ukoliko je to lice (ili sa njim povezano lice) u periodu od prethodne 2 godine:

  1. Bilo izvršni direktor ili zaposleno u tom društvu ili u povezanom društvu.
  2. Bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala, ili zaposleno/angažovano u drugom društvu koje od ovog društva ostvaruje više od 20% godišnjeg prihoda.
  3. Primilo uplate od društva (ili potražuje iznose) koji prevazilaze 20% njegovih ukupnih godišnjih prihoda.
  4. Bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala u povezanom društvu.
  5. Bilo angažovano kao revizor finansijskih izveštaja tog društva.

Popunjavanje upražnjenih mesta, mandat direktora, klasifikovana uprava i kumulativno glasanje

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Kumulativno glasanje (proporcionalno glasanje) je alternativni način glasanja gde akcionar ukupan broj glasova kojima raspolaže množi sa brojem članova uprave koji se biraju, te tako dobijeni broj glasova može slobodno da raspodeli na jednog, nekoliko ili na sve kandidate.
  • Kooptacija predstavlja pravo preostalih (izabranih) direktora da sami popune upražnjena mesta u upravi (nastala usled smrti, ostavke i sl.) imenovanjem lica koja će vršiti tu dužnost do konačne odluke Skupštine.
  • Klasifikovana uprava (rotirajuća uprava) je model u kome se ne biraju svi članovi uprave istovremeno, već su podeljeni u grupe (najčešće tri) kojima mandati ističu u različitim godinama.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Ratio legis (Kumulativno glasanje): Ovaj institut predstavlja izuzetno značajan instrument za zaštitu manjinskih akcionara. Njegov cilj je da, i pored postojanja većinskog akcionara, znatno uveća šanse manjini da izabere jednog ili više svojih predstavnika u organ uprave (nagomilavanjem svih svojih glasova na jednog kandidata).
  • Trajanje mandata (POZITIVNO PRAVO): Direktori se uvek biraju na određeni period. Prema važećem pravu, maksimalna dužina mandata ne može biti duža od 4 godine. Ukoliko dužina nije izričito određena, zakon postavlja pretpostavku da mandat traje tačno četiri godine, uz napomenu da je broj mandata (reizbornost) neograničen.
  • Unitarna naspram klasifikovane uprave: Srpsko pravo implicitno dozvoljava uvođenje klasifikovane uprave, s obzirom na to da zakon ne zabranjuje da različitim direktorima mandat traje različito vreme.

Uloga Statuta

  • Dozvoljenost kumulativnog glasanja: Režim zavisi od vrste akcionarskog društva:
    • Kod nejavnih društava, kumulativno glasanje je apsolutno zabranjeno.
    • Kod javnih društava, primenjuje se direktno glasanje kao pravilo, ali se statutom izričito može uvesti kumulativno glasanje kao opcija.
  • Statut i kooptacija: Statutom se takođe može ukinuti ili dodatno ograničiti pravo direktora na vršenje kooptacije, a njime se utvrđuje i tačna dužina trajanja mandata direktora.

Upravljanje i Ograničenja

  • Predmet kumulativnog glasanja: Ovaj način glasanja se primenjuje ISKLJUČIVO onda kada Skupština bira kolegijalne organe uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) i imperativno zahteva da se svi članovi organa biraju istovremeno, a ne pojedinačno za svako mesto.
  • Pravila i ograničenja kooptacije (POZITIVNO PRAVO): Pravo na kooptaciju je strogo limitirano:
    1. Direktoru imenovanom kooptacijom mandat imperativno prestaje na prvoj narednoj sednici Skupštine.
    2. Njegovi uslovi angažovanja ne smeju biti povoljniji od uslova lica koje menja.
    3. Broj kooptiranih direktora maksimalno ne sme biti veći od dva.
  • Zabrana kooptacije i obavezno sazivanje Skupštine: Pravo preostalih direktora da kooptiraju nove članove se apsolutno gubi ukoliko ukupan broj direktora padne ispod polovine broja propisanog statutom, ili ukoliko ih nema dovoljno za donošenje odluka i zastupanje. Tada su preostali direktori dužni da bez odlaganja (najkasnije u roku od 8 dana) sazovu sednicu Skupštine radi imenovanja nedostatnih članova.

Rizici glasanja

  • Kod kumulativnog glasanja akcionar ima potpunu slobodu. Ukoliko se bira 5 članova, a akcionar ima 18 akcija, on raspolaže sa 90 glasova koje može dati samo jednom kandidatu (i tako ga obezbediti), ili ih može raštrkati na više kandidata.
  • Praktični problemi: Prilikom primene ovog mehanizma lako može doći do neželjenih rezultata i pravljenja grešaka u usled raštrkavanja (rasipanja) glasova, a zbog neiskustva akcionara ili njihove želje da izaberu nerealno veliki broj članova uprave.

Uslovi za imenovanje direktora, broj direktora i predlaganje kandidata

1. jula 2026.

Uslovi za imenovanje direktora predstavljaju pravila koja jedno lice mora kumulativno da ispuni kako bi postalo član Odbora direktora, Nadzornog odbora ili izvršni direktor.

  • Dele se na pozitivne (svojstva koja lice mora da poseduje, npr. odgovarajuća stručna sprema) i negativne (uslovi koji su formulisani kao zabrane i koji dodatno sužavaju krug podobnih lica).
  • U zavisnosti od toga gde su propisani, uslovi mogu biti zakonski (predstavljaju imperativni minimum) i interni/korporativni (koje propisuje samo društvo i koji mogu biti isključivo stroži od zakonskih).

Gubitak uslova tokom mandata

  • Opšta posledica (Neoboriva pretpostavka): Ukoliko direktor tokom trajanja mandata prestane da ispunjava zakonske ili interne uslove za imenovanje, zakon propisuje neoborivu pretpostavku da mu mandat automatski prestaje onog dana kada je prestao da ispunjava uslove.
  • Posebna posledica (Nezavisni direktori): Ukoliko nezavisni direktor izgubi svojstvo nezavisnosti, on ne gubi automatski funkciju u potpunosti. Njemu prestaje svojstvo nezavisnog direktora, ali on nastavlja da obavlja dužnost kao neizvršni direktor (ili izvršni), pod uslovom da ispunjava uslove za to mesto.

Zakonski uslovi i broj direktora

  • Pozitivni zakonski uslovi (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje samo jedan opšti pozitivan uslov – direktor mora imati potpunu poslovnu sposobnost.
  • Negativni zakonski uslovi (Zabrane): Zakon propisuje stroge zabrane, te direktor akcionarskog društva ne može biti lice:
    1. Koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava.
    2. Koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede (zabrana traje 5 godina od pravnosnažnosti presude, ne računajući vreme provedeno u zatvoru).
    3. Kome je izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost tog društva (dok zabrana traje).
  • Specifične zabrane za Nadzorni odbor: Pored navedenih opštih zabrana, član Nadzornog odbora u dvodomnom sistemu imperativno ne sme biti: 1) zaposlen u tom društvu; 2) izvršni direktor tog društva; 3) prokurista tog društva.
  • Broj direktora:
    • Jednodomni sistem: Društvo ima potpunu autonomiju i može imati jednog ili više direktora (parno ili neparno). Izuzetak: Javna akcionarska društva imperativno moraju imati Odbor direktora od najmanje tri člana.
    • Dvodomni sistem: Zakon propisuje stroga ograničenja – Nadzorni odbor imperativno mora imati najmanje 3 člana i taj broj mora biti neparan. Broj izvršnih direktora, s druge strane, određuje se slobodno.

Predlaganje kandidata i glasanje

  • Članove Odbora direktora / Nadzornog odbora uvek imenuje Skupština akcionara.
  • Aktivna legitimacija za predlaganje:
    • U nejavnim društvima: Kandidate predlažu Odbor direktora (odnosno Nadzorni odbor), Komisija za imenovanje i akcionari koji ispunjavaju cenzus za predlaganje dnevnog reda.
    • U javnim društvima (Važan izuzetak): Zakon oduzima pravo upravi da predlaže sopstvene članove – Odbor direktora/Nadzorni odbor nema aktivnu legitimaciju! Kandidate mogu predložiti isključivo Komisija za imenovanje i akcionari.
    • Izvršni direktori u dvodomnom sistemu: Njih ne bira Skupština, već ih predlaže Komisija za imenovanje (ili svaki član Nadzornog odbora samostalno, ukoliko komisija ne postoji).
  • Način glasanja (Direktno glasanje):
    • Ovo je standardno pravilo glasanja. Akcionar množi broj svojih akcija sa brojem članova odbora koji se biraju, ali dobijene glasove imperativno mora ravnomerno raspodeliti na svoje kandidate (nema pravo na neravnomernu raspodelu).
    • Posledica: U sistemu direktnog glasanja, većinski akcionar (koji ima preko 50% glasova) usled ravnomerne raspodele uvek pobeđuje i matematički je u mogućnosti da samostalno izabere apsolutno sve članove uprave, dok manjinski akcionari ostaju bez svog predstavnika u odboru.

Dvodomni sistem uprave

1. jula 2026.

Dvodomni sistem uprave je model korporativnog upravljanja koji karakteriše striktno organizaciono i personalno razdvajanje funkcije vođenja poslova društva od funkcije nadzora nad tim vođenjem.

  • Za razliku od jeдноdomnog sistema (gde postoji horizontalno razdvajanje unutar istog organa), dvodomni sistem uspostavlja vertikalno razdvajanje funkcija upravljanja i kontrole kroz dva potpuno odvojena organa.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Sloboda izbora (POZITIVNO PRAVO): Zakon o privrednim društvima (ZPD) izričito propisuje da akcionarska društva u Srbiji imaju slobodu izbora (pravo opcije) da li će primenjivati jednodomni ili dvodomni sistem upravljanja.
  • Ratio legis i Uporednopravna napomena: Nastanak dvodomnog sistema vezuje se za potrebu obezbeđivanja nezavisne kontrole nad direktorima, dok pravo izbora između sistema potiče iz prava EU (Uredba o Evropskoj kompaniji) na osnovu premise da sami akcionari najbolje znaju koji model najviše odgovara njihovim interesima.
  • Prednosti i mane: Osnovna prednost je velika nepristrasnost i nezavisnost lica koja vrše nadzor. Glavna mana je to što je kontrola reaktivnog tipa (ex post), praćena informacionom asimetrijom, jer organ koji upravlja izvorno raspolaže svim informacijama o poslovanju, dok su članovi nadzornog organa udaljeni od svakodnevnog poslovanja.

Osnivanje i akti

  • Izbor sistema upravljanja vrše osnivači pre registracije, a odabrani model se imperativno utvrđuje statutom akcionarskog društva.
  • Društvo ima pravo da naknadno promeni sistem upravljanja kroz postupak izmene statuta.

Organi društva (Upravljanje) Ukoliko je akcionarsko društvo izabralo dvodomni sistem, njegovi organi su: Skupština, Nadzorni odbor i jedan ili više izvršnih direktora.

  • Izvršni odbor: Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni obavezno čine organ koji se naziva Izvršni odbor, pri čemu je postojanje ovog odbora obavezno kod javnih akcionarskih društava. Oni vode poslove, izršavaju odluke Skupštine i zakonski su zastupnici društva.
  • Lanac izbora i odgovornosti: Postoji stroga hijerarhija u imenovanju. Skupština akcionara bira isključivo članove Nadzornog odbora (koji njoj odgovaraju za rad). S druge strane, Skupština ne bira izršne direktore – njih imenuje Nadzorni odbor, te izvršni direktori za svoj rad odgovaraju Nadzornom odboru.
  • Zabrana delegacije i instrukcija: Između dva odbora zakonom je ustanovljena stroga podela nadležnosti. Apsolutno je zabranjeno delegiranje nadležnosti sa Izvršnog odbora na Nadzorni odbor i obrnuto. Takođe, Nadzorni odbor ne sme davati obavezujuće instrukcije Izvršnom odboru u pogledu vođenja poslova.
  • Personalno razgraničenje (Inkompatibilnost): Članovi Nadzornog odbora imperativno ne smeju u isto vreme biti i izvršni direktori u tom društvu.
  • Ojačana uloga Nadzornog odbora u Srbiji: Srpsko pravo značajno odstupa od „čistog“ dvodomnog modela (u kom Nadzorni odbor ne može da smeni upravu bez opravdanog razloga) tako što Nadzornom odboru daje izrazito jaku kontrolnu poziciju. To se ogleda kroz propisivanje obavezne prethodne saglasnosti Nadzornog odbora za određene poslove, postavljanje internih ograničenja, kao i pravo Nadzornog odbora da razreši izvršne direktore i bez opravdanog razloga.
  • Mehanizmi za rešavanje asimetrije: Kako bi Nadzorni odbor imao dovoljno informacija, zakon propisuje strogu obavezu izvršnih direktora da redovno izveštavaju Nadzorni odbor o poslovanju, a unutar Nadzornog odbora predviđeno je i postojanje nezavisnih direktora i posebnih komisija.

Jednodomni sistem uprave

1. jula 2026.

Jednodomni (monistički) sistem uprave je model korporativnog upravljanja u kome ne postoji institucionalno razdvajanje funkcije vođenja poslova i funkcije nadzora, već su obe ove funkcije poverene samo jednom organu uprave.

  • Prema pozitivnom pravu Srbije, organi akcionarskog društva u jednodomnom sistemu su: Skupština i jedan ili više direktora, odnosno Odbor direktora.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Uporednopravna napomena: Iako se često naziva anglosaksonskim modelom, ovaj sistem tradicionalno prihvataju i brojne države kontinentalnog prava (npr. Francuska i Italija), a savremena zakonodavstva kreiraju različite varijante i mešovite modele prilagođene sopstvenim potrebama.
  • Objedinjenost funkcija: Za razliku od dvodomnog sistema gde Nadzorni odbor vrši naknadnu kontrolu, u jednodomnom sistemu isti organ istovremeno vodi poslove i vrši nadzor.
  • Podela unutar organa: Kako bi se obezbedila kontrola, unutar samog organa (Odbora direktora) pravi se podela na izvršne direktore (kojima se poverava vođenje poslova i zastupanje) i neizvršne direktore (čija je funkcija nadzor nad radom izvršnih direktora).

Specifičnosti srpskog jednodomnog sistema Zakon o privrednim društvima iz 2011. godine uveo je jednodomni sistem kao alternativu dvodomnom, ali je u razradi propisao rešenja koja značajno odstupaju od čistog modela i predstavljaju posebnu srpsku varijantu:

  • Izbor direktora (Nadležnost Skupštine): U čistom modelu Odbor direktora samostalno bira izršno rukovodstvo, dok u Srbiji sve članove Odbora direktora bira isključivo Skupština. Skupština je ta koja prilikom izbora imperativno odlučuje koja lica će biti izvršni, a koja neizvršni direktori.
  • Svojstvo izvršnih direktora: Izvršni direktori ne predstavljaju poseban organ društva. Oni su integralni deo Odbora direktora, i po zakonu mogu biti isključivo lica koja su članovi Odbora direktora, a nikako treća lica.
  • Fiksirane nadležnosti: Nadležnosti izvršnih direktora su fiksirane zakonom – oni vode poslove društva i zakonski su zastupnici, za razliku od čistog modela gde im oвлаšćenja određuje sam Odbor direktora.
  • Zabrana delegacije ovlašćenja: Srpsko pravo propisuje izuzetno važno imperativno pravilo po kom se pitanja koja su u isključivoj nadležnosti Odbora direktora apsolutno ne mogu preneti (delegirati) na izvršne direktore.
  • Generalni direktor: Predstavlja prvog među izvršnim direktorima. Njega imenuje sam Odbor direktora, ali je to ovlašćenje strogo ograničeno time što se generalni direktor može izabrati isključivo iz reda postojećih izvršnih direktora (koje je prethodno već odredila Skupština).
  • Ograničenja u radu izršnih direktora: Pored ograničenja postavljenih zakonom, statutom i odlukama Odbora direktora, izvršni direktori se u vođenju poslova moraju pridržavati i ograničenja određenih odlukama Skupštine. Ovo rešenje odstupa od logike čistog jednodomnog sistema jer Skupštini daje izrazit primat nad upravom u hijerarhiji organa.

Poništaj odluka Skupštine akcionarskog društva

1. jula 2026.

Zakon o privrednim društvima (ZPD) poznaje dve kategorije skupštinskih odluka sa nedostacima: ništave i rušljive (pobojne) odluke.

  • Ratio legis: Iako bi razlika teorijski trebalo da počiva na težini učinjene povrede (gde bi teže formalne i materijalne povrede vodile u apsolutnu ništavost, a lakše u rušljivost), pozitivno pravo u Srbiji ne prati uvek dosledno ovu logiku, već strogo propisuje razloge za obe situacije.

Ništave odluke

  • ZPD nema posebna pravila o ništavim odlukama, pa se na njih primenjuju opšta pravila obligacionog prava o nišavim pravnim poslovima.
  • Karakteristike: Ništavost je apsolutna i deluje erga omnes (prema svima), sud na nju pazi po službenoj dužnosti, pravo na isticanje se ne gasi vremenom (nema rokova), odluka ne može konvalidirati, a presuda ima deklaratorni karakter uz obavezu restitucije i naknade štete savesnoj strani.
  • Taksativni razlozi ništavosti (POZITIVNO PRAVO): Zakon izričito propisuje 6 slučajeva kada je odluka ništava:
    1. Davanje pogodnosti pojedinim akcionarima kod isplate dividende unutar iste klase.
    2. Odluka o povećanju kapitala izdavanjem akcija koja nije registrovana u roku od 6 meseci.
    3. Nezakonita odluka o uslovnom povećanju kapitala.
    4. Odluka o povećanju kapitala iz neto imovine kojom se vređaju prava lica na sticanje tih akcija.
    5. Odluka o smanjenju kapitala neregistrovana u roku od 3 meseca ili kojom se vređa načelo jednakog tretmana.
    6. Odluka o smanjenju kapitala ispod zakonskog minimuma, bez istovremene odluke o povećanju.

Postupak pobijanja rušljivih odluka

  • Za razliku od ništavih, materija rušljivih (pobojnih) odluka je detaljno uređena ZPD-om. Sudski postupak se pokreće preobražajnom (konstitutivnom) tužbom protiv akcionarskog društva.
  • Hitnost i rokovi: Postupak je hitan. Tužba se mora podneti u prekluzivnom roku od 30 dana od saznanja ili registracije (subjektivni rok), a najkasnije 3 meseca od donošenja odluke (objektivni rok).
  • Privremene mere: Podnošenje tužbe ne odlaže izvršenje niti registraciju odluke, ali sud na zahtev tužioca može odrediti privremenu meru zabrane izvršenja/registracije uz upis zabeležbe spora.
  • Razlozi za pobijanje:
    1. Nezakonito sazivanje sednice.
    2. Održavanje sednice uz onemogućavanje akcionara da učestvuje.
    3. Odluka suprotna zakonu, statutu ili poslovniku.
    4. Zloupotreba prava glasa radi sticanja koristi na štetu društva ili drugih akcionara.
  • Izuzeci (Kada se odluka NE MOŽE pobijati): ZPD štiti pravnu sigurnost i zabranjuje poništaj zbog: manjih povreda koje nisu oštetile tužioca; učešća neovlašćenih lica ili nevažećih glasova (osim ako su bili odlučujući za kvorum ili većinu); netačnosti zapisnika (osim ako sprečava utvrđivanje sadržine odluke); ako je odluka u međuvremenu zamenjena novom zakonitom odlukom; ili zbog neproporcionalne zamene akcija kod statusnih promena. U ovim slučajevima, akcionar zadržava pravo na naknadu štete.

Aktivna legitimacija

  • Akcionari: Pravo na tužbu ima svaki akcionar, jer to pravo proizlazi iz prava na učešće u radu Skupštine, a ne iz prava glasa. Samim tim, pravo imaju i vlasnici povlašćenih akcija i lica bez prava glasa (ali ne i društvo za sopstvene akcije).
    • Gubitak prava: Akcionar nema pravo da pobija odluku ako je: 1) prestao da bude akcionar nakon „dana akcionara“; 2) glasao „ZA“ predloženu odluku (što se dokazuje zapisnikom); 3) prisustvovao sednici, a tuži zbog onemogućavanja učešća. Akcionar mora zadržati svojstvo akcionara do okončanja postupka (dovoljna je i 1 akcija).
  • Članovi uprave: Članovi Odbora direktora / Nadzornog odbora mogu podneti tužbu, ali su strogo ograničeni – samo ako bi izvršenjem te odluke učinili krivično/kažnjivo delo ili postali odgovorni za štetu društvu/trećim licima.

Pravne posledice poništaja

  • Ex tunc i Erga omnes dejstvo: Presuda kojom se odluka poništava deluje unazad (od samog početka) i ima opšte interno korporativno dejstvo na sve akcionare i organe (i one koji nisu tužili).
  • Zaštita trećih lica: Pravilo je da savesna treća lica izričito zadržavaju prava koja su stekla na osnovu takve poništene odluke.
  • Specifičnost dividende: Zakon predviđa strogu povezanost – poništaj odluke o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja automatski znači i poništaj odluke o raspodeli dobiti. U tom slučaju, akcionari su dužni da svu primljenu dividendu vrate društvu u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Postupak odvijanja skupštinskih sednica

1. jula 2026.

Poslovnik o radu skupštine je obavezan akt akcionarskog društva kojim se bliže uređuje priprema, način rada i donošenje odluka Skupštine.

  • Predsednik skupštine je lice koje predsedava sednicom, održava red i stara se o zakonitosti donetih odluka. On nije organ društva, a za njegov izbor nema zakonskih ograničenja (može biti akcionar, član organa uprave ili treće lice).
  • Komisija za glasanje je posebno tehničko telo Skupštine zaduženo za nesmetano i nepristrasno sprovođenje procedure glasanja.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna priroda Poslovnika: Ratio legis: S obzirom na to da je ovo isključivo procesni akt koji uređuje unutrašnje odnose u društvu, on se ne registruje u nadležnom registru. U hijerarhiji akata nalazi se odmah ispod statuta i mora biti usaglašen sa njim.
  • Posledice nepoštovanja Poslovnika: Sama činjenica da društvo trenutno nema usvojen poslovnik ne čini donete odluke automatski pobojnim. Međutim, ukoliko on postoji, svaka odluka Skupštine koja je doneta suprotno odredbama poslovnika je apsolutno pobojna.
  • Način glasanja: Osnovno dispozitivno pravilo jeste da je glasanje na sednicama javno, dok je tajno glasanje dozvoljeno i primenjuje se samo ako je izričito predviđeno statutom, poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
  • Mesto održavanja: Sednice se redovno održavaju u sedištu društva, ali Odbor direktora / Nadzorni odbor može iz razloga ekonomičnosti odrediti i drugo mesto održavanja.

Usvajanje Poslovnika i vođenje Zapisnika

  • Usvajanje Poslovnika: Usvaja se na prvoj sednici Skupštine. Odluku o usvajanju novog ili izmenama postojećeg poslovnika ovlašćeni su da predlože isključivo predsednik skupštine ili akcionari koji poseduju najmanje 10% glasačkog kapitala prisutnih akcionara.
  • Zapisnik sa sednice: Obavezno se sačinjava u pisanoj formi, nezavisno od toga da li postoji audio ili video zapis.
    • Za uredno vođenje odgovoran je sekretar društva, ili zapisničar koga imenuje predsednik. Zapisnik obavezno potpisuju predsednik, zapisničar i svi članovi komisije za glasanje.
    • Sadržina: Obavezno sadrži usvojene i odbijene odluke, kratak prikaz rasprave, rezultate glasanja (za/protiv/uzdržan), pitanja akcionara, odgovore i izjave o protivljenju odlukama.
    • Rokovi: Zapisnik se mora sačiniti najkasnije u roku od 8 dana od dana održavanja sednice, a u naredna 3 dana se imperativno mora dostaviti akcionarima ili objaviti (na sajtu društva ili APR-a) gde mora biti dostupan najmanje 30 dana.
    • Javnobeležnički zapisnik: Ako društvo broji preko 100 akcionara, statutom se može nametnuti obaveza da zapisnik sačinjava javni beležnik, čime on stiče snagu javne i dokazne isprave.
    • Valjanost: Nepoštovanje zakonskih pravila o vođenju zapisnika ne dovodi do nevažnosti usvojenih skupštinskih odluka, pod uslovom da se stvarni rezultat glasanja može utvrditi na drugi način.

Nadležnosti Predsednika i Komisije

  • Imenovanje predsednika (POZITIVNO PRAVO): Određuje se statutom, posebnom odlukom Skupštine, ili ga imenuje sud (kada sudsko rešenje nalaže održavanje sednice). Zakonska pretpostavka: Ukoliko predsednik nije drugačije određen, zakon pretpostavlja da to svojstvo stiče lice koje poseduje najveći pojedinačni broj glasova običnih akcija u odnosu na sve prisutne akcionare sa običnim akcijama.
  • Sastav Komisije za glasanje: Imenuje je predsednik i mora imati najmanje 3 člana.
    • Zabrana sukoba interesa: Zbog imperativa nepristrasnosti, članovi komisije apsolutno ne smeju biti aktuelni direktori, kandidati za direktore, kao ni lica povezana sa njima.
  • Nadležnosti Komisije: Njene dužnosti su tehničko-kontrolnog karaktera: 1) utvrđivanje spiska učesnika; 2) utvrđivanje postojanja kvoruma; 3) provera valjanosti datih punomoćja; 4) brojanje glasova i objava rezultata; i 5) podnošenje pisanog izveštaja o svom radu.

Utvrđivanje identiteta i rezultata

  • Dokazivanje svojstva akcionara: Društvo od akcionara na sednici može zahtevati isključivo one dokaze koji su proporcionalni i neophodni za utvrđivanje identiteta (po pravilu, lični dokument sa slikom za fizička lica, odnosno izvod iz registra uz ovlašćenje za pravna lica).
  • Objava rezultata glasanja: Predsednik nakon glasanja za svaku tačku utvrđuje učešće u kapitalu i broj glasova datih za, protiv ili uzdržanih.
    • Obaveze javnih društava: Kod javnih akcionarskih društava, rezultati glasanja i usvojene odluke se obavezno objavljuju na internet stranici društva u roku od 3 dana od sednice. Moguće je utvrditi rezultate i na pojednostavljen način (samo ono što je minimalno bitno za kvorum i većinu), pod uslovom da se na sednici nijedan akcionar tome ne protivi.
    • Sudska zaštita: Ukoliko društvo prekrši obavezu informisanja o rezultatima, akcionar ima pravo da zahteva dostavljanje informacija. Ako društvo u roku od 8 dana ne ispuni zahtev, oštećeni akcionar svoje pravo ostvaruje pred sudom u vanparničnom postupku.

Kvorum i većina za odlučivanje na sednicama Skupštine akcionarskog društva

1. jula 2026.

Kvorum predstavlja apsolutni preduslov za donošenje skupštinskih odluka, a čine ga akcionari prisutni na sednici koji poseduju određeni procenat glasova klase akcija sa pravom glasa po određenom pitanju. Njegovo postojanje formalno utvrđuje komisija za glasanje pre početka same sednice.

  • Većina za odlučivanje predstavlja zakonom ili statutom propisan broj glasova prisutnih ili ukupnih akcionara koji moraju glasati „za“ da bi predložena odluka bila pravno valjano usvojena.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Uporednopravna napomena i Ratio legis: Dok u uporednom pravu postoje sistemi bez kvoruma ili sa izrazito niskim kvorumom radi sprečavanja opstrukcije rada Skupštine, pozitivno srpsko pravo se svrstava u red država sa visokim kvorumom. Osnovni cilj ovakvog rešenja jeste zaštita manjinskih akcionara i obezbeđivanje legitimiteta usvojenih odluka (kako se odluke ne bi donosile sa izrazito malim brojem glasova).
  • Imperativnost (Zaštitni karakter): Zakonska pravila o kvorumu i većini imaju zaštitni karakter i predstavljaju imperativnu donju granicu, ispod koje društvo ne može ići.

Pravila o kvorumu

  • Uračunavanje u kvorum: U kvorum se ubrajaju akcionari koji su lično prisutni, akcionari prisutni preko punomoćnika, kao i oni akcionari koji su svoje pravo glasa iskoristili pisanim ili elektronskim putem.
  • Isključenja iz kvoruma: U kvorum se apsolutno ne uračunavaju akcije čije je pravo glasa suspendovano (gde primarno spadaju sopstvene akcije društva), kao ni akcije onih akcionara kojima je po zakonu ili odlukom nadležnog organa isključeno pravo glasa.
  • Glasanje po klasama: Ukoliko o određenom pitanju odlučuje više klasa akcija koje imaju pravo glasa, kvorum se utvrđuje i mora biti ispunjen u odnosu na svaku klasu akcija pojedinačno.
  • Redovni kvorum (POZITIVNO PRAVO): Da bi se prva sednica održala, zahteva se prisustvo akcionara koji poseduju običnu apsolutnu većinu (odnosno većinu od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa).
  • Kvorum za ponovljenu sednicu: S obzirom na to da je kvorum za prvu sednicu visok, zakon predviđa liberalizaciju za ponovljenu sednicu, gde kvorum čini 1/3 (jedna trećina) od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa.

Većina za odlučivanje i način glasanja

  • Osnovno pravilo (Obična relativna većina): Skupština u redovnim okolnostima donosi odluke većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa.
  • Izuzetak 1 (Kvalifikovana relativna većina): Zakonodavac je za najznačajnije odluke odstupio od obične većine i zahteva strožu, 3/4 (tročetvrtinsku) većinu prisutnih akcionara. Ova većina je imperativna za odluke o:
    1. Statusnim promenama i promeni pravne forme.
    2. Smanjenju osnovnog kapitala.
    3. Isključenju ili ograničenju prava prečeg upisa.
    4. Odobrenju ugovora o kontroli i upravljanju.
    5. Odobrenju specifičnih ugovora sa osnivačima (naknadno osnivanje).
  • Izuzetak 2 (Obična apsolutna većina): U jednom specifičnom slučaju zahteva se većina od svih akcionara (a ne samo prisutnih) – ova većina je neophodna isključivo za usvajanje i promenu statuta.
  • Pravila glasanja: Za usvajanje odluke neophodno je da propisan broj akcionara glasa „za“. Glasovi akcionara koji su „uzdržani“ pravno se izjednačavaju sa glasanjem „protiv“. Ukoliko dođe do jednake podele glasova na sednici, zakon propisuje da se smatra da odluka nije doneta.

Uloga Statuta i odstupanja

  • Statutarna odstupanja: Zbog svog zaštitnog karaktera, pravila o kvorumu i većini mogu se menjati isključivo statutom, i to isključivo u pravcu propisivanja strožih cenzusa (većih većina i većeg kvoruma).
  • Ograničenja kod ponovljene sednice: Društvo može statutom povećati kvorum za ponovljenu sednicu (iznad 1/3), ali taj limitirani statutarni kvorum maksimalno sme da iznosi koliko i zakonski kvorum za prvu sednicu (obična apsolutna većina).
  • Specifičnost javnih društava: Kod javnih akcionarskih društava propisan je još jedan obavezan izuzetak – ukoliko se odluka donosi na ponovljenoj sednici, zakon zahteva da za svaku odluku imperativno mora da glasa najmanje 1/4 (četvrtina) od ukupnog broja glasova svih akcija sa pravom glasa.

Pravo akcionara na postavljanje pitanja i dobijanje odgovora

1. jula 2026.

Pravo na postavljanje pitanja je osnovno člansko pravo svakog akcionara da akcionarskom društvu postavi pitanje u vezi sa dnevnim redom sednice Skupštine i da na njega dobije adekvatan odgovor.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Individualno i samokorisno pravo: Pravo pripada svakom pojedinačnom akcionaru i on ga koristi u sopstvenom interesu, pri čemu ne mora da vodi računa o interesima samog društva.
  • Neprenosivost: S obzirom na to da je u pitanju člansko pravo, ono nije samostalno prenosivo na treća lica.
  • Ratio legis: Ovo pravo nema za cilj samo zadovoljenje potrebe jednog akcionara za informacijom. S obzirom na to da se ostvaruje na sednici, njegov ključni efekat je formiranje i usmeravanje glasačke volje svih prisutnih akcionara. Balans sa interesima društva uspostavlja se kroz zakonske izuzetke kada se odgovor može uskratiti.

Titular i uslovi za vršenje prava

  • Titular prava: Pravo na pitanje ima svaki akcionar, bez obzira na broj akcija koje poseduje (dovoljna je i jedna akcija).
    • Ovo pravo je neraskidivo vezano za pravo učešća u radu Skupštine, a ne za pravo glasa. Samim tim, apsolutno pravo na postavljanje pitanja imaju i imaoci povlašćenih akcija, imaoci delimično uplaćenih akcija, lica bez prava glasa, kao i lica koja su prodala akcije nakon „dana akcionara“ (jer su zadržala pravo učešća).
  • Materijalni uslov (Veza sa dnevnim redom): Ovo je jedino materijalnopravno ograničenje – pitanje se imperativno mora odnositi na neku od tačaka dnevnog reda. Postoje dve vrste dozvoljenih pitanja:
    1. Direktna pitanja: Odnose se direktno na sadržinu predložene odluke (npr. razjašnjenje nejasnih termina ili dodatno obrazloženje predloga).
    2. Indirektna pitanja o društvu: Odnose se na opšta pitanja o društvu, ali isključivo pod uslovom da je odgovor na njih objektivno neophodan prosečnom akcionaru za pravilnu procenu konkretne tačke dnevnog reda.
  • Povezana društva: Ukoliko je na dnevnom redu usvajanje konsolidovanog finansijskog izveštaja, akcionari matičnog društva stiču pravo da postavljaju pitanja i o poslovanju svih zavisnih društava koja su obuhvaćena tim izveštajem.
  • Forma i rok: Zakon ne ograničava period postavljanja, ali se po dispozitivnom pravilu pitanja postavljaju tokom same sednice, u usmenoj ili pisanoj formi, bez obaveze akcionara da ih posebno obrazlaže.

Ograničenja internim aktima

  • Statut i poslovnik o radu Skupštine mogu bliže urediti proceduru postavljanja pitanja.
  • Ovim aktima se pravo akcionara sme ograničiti isključivo radi ostvarivanja sledećih ciljeva: identifikacije akcionara, održavanja reda na sednici (npr. striktno limitiranje broja pitanja na tri ili ograničenje vremena na pet minuta po akcionaru), omogućavanja pripeme uprave, ili radi zaštite poslovne tajne i interesa društva.

Upravljanje i davanje odgovora

  • Dužnik obaveze: Iako je obveznik davanja odgovora sâmo društvo, zakon nalaže da konkretne odgovore na sednici u ime društva daju direktor (u jednodomnom sistemu) ili članovi Nadzornog odbora (u dvodomnom sistemu).
  • Karakteristike odgovora: Odgovor imperativno mora biti tačan i potpun u meri u kojoj to znanje uprave i priroda pitanja dozvoljavaju, a daje se tokom sednice (logično, pre glasanja o tački na koju se odnosi).
  • Razlozi za uskraćivanje odgovora (POZITIVNO PRAVO): Uprava sme da odbije davanje odgovora u samo tri zakonom taksativno navedena slučaja (zatvorena lista):
    1. Ako bi se davanjem odgovora nanela šteta društvu ili sa njim povezanom licu.
    2. Ako bi davanje odgovora predstavljalo krivično delo.
    3. Ako je tačna informacija već dostupna na internet stranici društva (u formi „pitanja i odgovori“) najmanje 7 dana pre održavanja sednice.

Sudska zaštita prava na pitanje

  • Ukoliko uprava neopravdano uskrati odgovor, oštećeni akcionar ima pravo na hitnu sudsku zaštitu u vanparničnom postupku.
  • Aktivna legitimacija: Predlog sudu može podneti akcionar kome je uskraćen odgovor (pod uslovom da je Skupština na kraju donela odluku o toj tački), ali i svaki drugi prisutni akcionar koji je izjavio na zapisnik da smatra da je odgovor neopravdano uskraćen.
  • Rokovi i postupak: Zahtev se podnosi protiv društva u roku od 8 dana od održavanja sednice, a sud odlučuje u narednih 8 dana.
  • Ukoliko usvoji zahtev, sud nalaže društvu da u roku od 8 dana dostavi odgovor van sednice predlagaču, što znači da društvo nije u obavezi da zbog toga ponovo saziva novu Skupštinu.

Glasanje pisanim putem, elektronsko učešće i glasanje preko depozitara

1. jula 2026.

Glasanje pisanim putem (u odsustvu) je način glasanja gde akcionar ne prisustvuje fizički sednici, već daje pisano uputstvo licu određenom od strane društva (glasniku) kako da glasa u njegovo ime.

  • Elektronsko učešće podrazumeva korišćenje modernih tehnologija koje odsustnom akcionaru omogućavaju glasanje, ali i dvosmernu komunikaciju (raspravu) sa ostalim učesnicima sednice.
  • Glasanje preko depozitara predstavlja praksu gde depozitar vrši pravo glasa za račun svog klijenta (deponenta) na osnovu ugovora o čuvanju i administriranju akcija.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Glasanje pisanim putem (Imperativno pravo): Zakon o privrednim društvima (ZPD) ovo formuliše kao imperativno pravo akcionara, što znači da ga akcionarsko društvo ne može usloviti niti isključiti.
    • Posledica: Akcionari koji glasaju na ovaj način zakonski se smatraju lično prisutnim, pa se njihovi glasovi uračunavaju u kvorum i većinu za odlučivanje.
  • Elektronsko učešće (Opcija društva): Za razliku od pisanog glasanja, ovo nije zakonsko pravo akcionara, već isključivo opcija za samo društvo. Međutim, ukoliko društvo to uvede, ono prerasta u pravo akcionara koje se može ograničiti isključivo srazmernim merama radi utvrđivanja identiteta i bezbednosti komunikacije.
    • Zabrana virtuelnih sednica: Srpsko pravo dozvoljava multilokalne (tele-sednice) i on-line sednice, ali su apsolutno zabranjene potpuno virtuelne sednice (sednice koje se održavaju isključivo na elektronskim platformama, bez postojanja fizičke sednice).
  • Direktni naspram indirektnog depozita: Kod direktnog depozita klijent je formalni akcionar, a depozitar je samo klasičan punomoćnik. Problem, zbog kojeg ZPD uvodi posebna pravila radi sprečavanja zloupotreba, javlja se kod indirektnog (zbirnog) depozita, gde je depozitar formalno upisan kao akcionar (na kastodi računu), ali suštinski vrši tuđa prava (prava stvarnog akcionara – deponenta).

Sprovođenje glasanja

  • Da bi se ostvarilo glasanje pisanim putem, društvo ima obavezu da uz poziv za sednicu akcionarima dostavi i formular za glasanje. Akcionar ima obavezu overe potpisa na tom formularu, ali je društvu ostavljena sloboda da tu obavezu isključi.
  • Modaliteti elektronskog učešća uvode se u akcionarsko društvo tako što se izričito propišu statutom ili poslovnikom Skupštine.

Prava i obaveze članova/akcionara Zakon propisuje stroga pravila za ostvarivanje ovih alternativnih načina glasanja:

  • Modaliteti elektronskog učešća: ZPD striktno dozvoljava samo tri načina:
    1. Audiovizuelni prenos sednice u realnom vremenu.
    2. Dvosmerni prenos u realnom vremenu koji omogućava obraćanje (on-line veza).
    3. On-line glasanje pre ili tokom sednice, bez imenovanja fizički prisutnog punomoćnika.
  • Pravila za glasanje preko depozitara (POZITIVNO PRAVO): ZPD propisuje stroge obaveze za zbirne depozitare kako bi zaštitio stvarne vlasnike:
    • Zabrana skrivenog zastupanja: Depozitar se smatra punomoćnikom samo ako prethodno prezentuje ovlašćenje za vršenje glasačkih prava od strane klijenta.
    • Obaveza poštovanja instrukcija: Depozitar mora glasati po instrukcijama. Ako instrukcija nema, ne sme glasati osim ako klijentu ranije nije poslao konkretizovan predlog glasanja (kako bi klijent mogao da reaguje ako se ne slaže).
    • Odstupanje od principa jedinstvenog glasanja: Srpsko pravo dozvoljava da depozitar za svakog klijenta vrši pravo glasa posebno, što znači da ima pravo da sa svojim akcijama različito glasa za različite deponente. Uporednopravna napomena: Ovo je dominantna moderna tendencija koja omogućava poštovanje interesa svakog pojedinačnog klijenta, nasuprot sistemima koji depozitare primoravaju na jedinstveno glasanje.
    • Obaveza obaveštavanja: Depozitar je dužan da (najmanje jednom godišnje) obavesti klijente o njihovom pravu da izmene ili opozovu punomoćje. Takođe, dužan je da 3 godine čuva sve dobijene naloge i da na zahtev klijenta izda pisanu potvrdu o tome kako je glasao.

Pravo učešća u radu Skupštine i učešće preko punomoćnika

1. jula 2026.

Pravo učešća u radu Skupštine je polazno, individualno neimovinsko pravo svakog akcionara.

  • Učešće preko punomoćnika je zakonom izričito garantovan način ostvarivanja ovog prava (bez fizičkog prisustva akcionara), koje akcionarsko društvo ne može ograničiti niti ga može nametnuti kao obavezno.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna priroda punomoćja: Odnos akcionara i punomoćnika je obligacionopravne prirode i predstavlja ugovor o nalogu. To je strog intuitu personae odnos, iz čega proizlazi apsolutna neprenosivost ovlašćenja sa punomoćnika na drugo lice.
  • Dan akcionara (POZITIVNO PRAVO): Pravo učešća ostvaruju isključivo lica upisana u Centralni registar hartija od vrednosti na tačno fiksirani presek – dan akcionara.
    • Zakon postavlja imperativno pravilo da je to uvek deseti dan pre dana održavanja sednice (princip jedinstvenosti).
    • Dejstvo dana akcionara: Ukoliko akcionar proda i prenese svoje akcije na treće lice nakon dana akcionara, on lično zadržava pravo učešća i glasanja na toj sednici, bez obzira što u trenutku njenog održavanja više nije vlasnik akcija.
  • Ograničenja ličnog učešća: Zakon dozvoljava društvu da statutom propiše cenzus za lično učešće. Minimalan broj akcija koji se zahteva od akcionara ne sme biti veći od 0,1% ukupnog broja akcija te klase. Oni koji ne ispunjavaju ovaj cenzus mogu se udružiti i delovati preko zajedničkog punomoćnika ili glasati pisanim putem.

Obaveze Uprave i Statut

  • Organ uprave (Odbor direktora ili Izvršni odbor) dužan je da akcionarima dostavi spisak akcionara najkasnije narednog radnog dana od prijema zahteva. Izuzetak: Javna društva sa preko 10.000 akcionara ovu obavezu pravno ispunjavaju samo time što omogućavaju uvid u spisak u svojim prostorijama.
  • Statut društva i poslovnik Skupštine mogu uvesti mere za obezbeđivanje reda, način utvrđivanja identiteta, kao i osloboditi fizička lica obaveze overe punomoćja na sudu/kod beležnika.

Režim punomoćja Pravila za ostvarivanje učešća preko punomoćnika su strogo uređena u cilju zaštite integriteta Skupštine:

  • Svojstvo punomoćnika: Može biti svako potpuno poslovno sposobno fizičko ili pravno lice. Društvo ni statutom ne sme postavljati dodatne diskriminatorne uslove (npr. državljanstvo ili stručna sprema).
  • Lica isključena iz svojstva (Zabrana sukoba interesa): Imperativno je propisano da punomoćnici ne smeju biti lica koja su u potencijalnom sukobu interesa sa akcionarem. To su: 1) članovi uprave, 2) zaposleni u društvu, 3) revizori društva, kao ni 4) kontrolni akcionar (kao i sa njim povezana lica).
  • Broj punomoćnika: Akcionar ima pravo da ovlasti neograničen broj lica, ali isključivo za različite akcije (npr. jedno lice za 100 akcija, a drugo za 50 akcija). Ako izda punomoćje različitim licima za iste akcije, priznaje se isključivo ono sa najkasnijim datumom.
  • Jedan punomoćnik za više akcionara: Nema ograničenja u broju lica koje punomoćnik zastupa, pri čemu on ima puno pravo da za različite akcionare glasa potpuno različito (prema njihovim pojedinačnim interesima i instrukcijama).
  • Trajanje i Forma: Punomoćje se može izdati za jednu sednicu, na određeni rok ili do opoziva. Forma mora biti pisana. Srpsko pravo dozvoljava i izdavanje elektronskim putem koje mora biti garantovano kvalifikovanim elektronskim potpisom.
  • Glasačke instrukcije: Ukoliko akcionar da precizne instrukcije, punomoćnik mora glasati po njima. Ako punomoćnik prekrši nalog, taj njegov glas je i dalje apsolutno punovažan, a jedina sankcija jeste lična odgovornost punomoćnika akcionaru za naknadu štete (koja se ne može unapred ugovorom isključiti).
  • Zabrana neopozivosti: Izdavanje neopozivog punomoćja je strogo zabranjeno kako bi se sprečilo izigravanje zabrane raspolaganja (prenosa) samim pravom glasa. Opoziv se može vršiti do samog dana održavanja sednice, izdavanjem novog punomoćja ili prostim ličnim prisustvovanjem akcionara na sednici.
  • Opšti punomoćnik (Punomoćnik predložen od strane društva): Društvo u pozivu može predložiti svog punomoćnika akcionarima. Ono što je ovde izuzetno važno za ispit jeste da se na ovo lice ne primenjuju gore navedene zabrane vezane za sukob interesa, ali je društvo obavezno da u pozivu objavi sve relevantne činjenice iz kojih akcionari mogu taj eventualni sukob interesa sami sagledati.

Dnevni red Skupštine akcionarskog društva

1. jula 2026.

Dnevni red predstavlja listu tačaka o kojima Skupština akcionarskog društva na sednici isključivo može raspravljati i odlučivati.

  • Ratio legis: Njegova osnovna svrha je da obezbedi fokusiranu raspravu i spreči da se Skupština pretvori u opštu „pričaonicu i mesto za raspravljanje o svemu i svačemu“.

Upravljanje dnevnim redom

  • Nadlažan i odgovoran organ za formulisanje predloga dnevnog reda je onaj organ koji saziva sednicu – po pravilu je to Odbor direktora (u jednodomnom sistemu) ili Nadzorni odbor (u dvodomnom sistemu). Dnevni red se utvrđuje samom odlukom o sazivanju sednice Skupštine.
  • Postupanje po predlogu akcionara: Kada akcionari podnesu predlog za izmenu, organ uprave je dužan da o njemu odluči u hitnom roku od 3 dana od dana prijema.
  • Javna akcionarska društva imaju i dodatnu obavezu da predlog akcionara objave na svojoj internet stranici najkasnije narednog radnog dana.
  • Ukoliko uprava usvoji predlog, dužna je da novi dnevni red i predloge odluka bez odlaganja dostavi svim akcionarima sa pravom učešća, i to na potpuno isti način na koji je dostavljen i prvobitni poziv.

Uticaj na dnevni red Prava akcionara da utiču na dnevni red posmatraju se kao ključna protivteža ovlašćenjima uprave, kako se uloga akcionara ne bi svela samo na puko blokiranje odluka uprave. ZPD propisuje dva osnovna prava:

  1. Pravo na proširenje dnevnog reda: Pravo akcionara da u već postojeći dnevni red uvrste sasvim novu tačku o kojoj će se raspravljati i/ili odlučivati.
  2. Pravo na предлагање одлука (Protivpredlozi): Pravo da u okviru već postojećih tačaka akcionari predlože konkretne alternativne odluke o kojima će se glasati (čime se ne menja dnevni red, već suština same odluke koja se donosi).

Zakonski uslovi za korišćenje prava (POZITIVNO PRAVO) Zakon o privrednim društvima postavlja pet strogih kumulativnih uslova za ostvarivanje ovih prava:

  1. Kapital-cenzus: Ova prava mogu koristiti isključivo akcionari koji (individualno ili udruženo) poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa.
  2. Forma: Predlog se imperativno podnosi u pisanoj formi i dostavlja Odboru direktora, odnosno Nadzornom odboru.
  3. Obavezna sadržina predloga: Svaki predlog mora sadržati tri elementa:
    • Identifikaciju podnosilaca i broj akcija koje poseduju.
    • Suptancijalni element (jasno preciziranje nove tačke uz navođenje da li se o njoj samo raspravlja ili i odlučuje, odnosno dostavljanje teksta nove odluke koja se predlaže).
    • Obrazloženje predloga.
  4. Prekluzivni rokovi: Predlog se mora uputiti društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice, odnosno najkasnije 10 dana pre dana održavanja vanredne sednice.
  5. Ograničenje kod vanrednih sednica: Ukoliko je vanredna sednica prethodno već sazvana na zahtev akcionara, na njoj se može odlučivati isključivo o pitanjima iz predloga koji je priložen uz taj inicijalni zahtev, što znači da je naknadno proširivanje dnevnog reda u ovom slučaju zabranjeno.

Sudska zaštita akcionara

  • Ukoliko organ uprave ignoriše ili odbije predlog, oštećeni akcionari imaju pravo da zaštitu potraže na sudu podnošenjem zahteva u vanparničnom postupku.
  • Postupak je hitan i sud je dužan da donese odluku u roku od 8 dana, a eventualna žalba na nju nema suspenzivno dejstvo.
  • Ako sud naloži uvrštavanje tačke u dnevni red, takvu odluku dostavlja društvu najkasnije narednog radnog dana, a društvo je dužno da je prosledi akcionarima. Sud takođe može ovlastiti akcionare da o trošku društva objave odluku u visokotiražnom dnevnom listu.