Poslovnik o radu skupštine je obavezan akt akcionarskog društva kojim se bliže uređuje priprema, način rada i donošenje odluka Skupštine.

• Predsednik skupštine je lice koje predsedava sednicom, održava red i stara se o zakonitosti donetih odluka. On nije organ društva, a za njegov izbor nema zakonskih ograničenja (može biti akcionar, član organa uprave ili treće lice).
• Komisija za glasanje je posebno tehničko telo Skupštine zaduženo za nesmetano i nepristrasno sprovođenje procedure glasanja.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravna priroda Poslovnika: Ratio legis: S obzirom na to da je ovo isključivo procesni akt koji uređuje unutrašnje odnose u društvu, on se ne registruje u nadležnom registru. U hijerarhiji akata nalazi se odmah ispod statuta i mora biti usaglašen sa njim.
• Posledice nepoštovanja Poslovnika: Sama činjenica da društvo trenutno nema usvojen poslovnik ne čini donete odluke automatski pobojnim. Međutim, ukoliko on postoji, svaka odluka Skupštine koja je doneta suprotno odredbama poslovnika je apsolutno pobojna.
• Način glasanja: Osnovno dispozitivno pravilo jeste da je glasanje na sednicama javno, dok je tajno glasanje dozvoljeno i primenjuje se samo ako je izričito predviđeno statutom, poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
• Mesto održavanja: Sednice se redovno održavaju u sedištu društva, ali Odbor direktora / Nadzorni odbor može iz razloga ekonomičnosti odrediti i drugo mesto održavanja.

Usvajanje Poslovnika i vođenje Zapisnika

• Usvajanje Poslovnika: Usvaja se na prvoj sednici Skupštine. Odluku o usvajanju novog ili izmenama postojećeg poslovnika ovlašćeni su da predlože isključivo predsednik skupštine ili akcionari koji poseduju najmanje 10% glasačkog kapitala prisutnih akcionara.
• Zapisnik sa sednice: Obavezno se sačinjava u pisanoj formi, nezavisno od toga da li postoji audio ili video zapis.
  • Za uredno vođenje odgovoran je sekretar društva, ili zapisničar koga imenuje predsednik. Zapisnik obavezno potpisuju predsednik, zapisničar i svi članovi komisije za glasanje.
  • Sadržina: Obavezno sadrži usvojene i odbijene odluke, kratak prikaz rasprave, rezultate glasanja (za/protiv/uzdržan), pitanja akcionara, odgovore i izjave o protivljenju odlukama.
  • Rokovi: Zapisnik se mora sačiniti najkasnije u roku od 8 dana od dana održavanja sednice, a u naredna 3 dana se imperativno mora dostaviti akcionarima ili objaviti (na sajtu društva ili APR-a) gde mora biti dostupan najmanje 30 dana.
  • Javnobeležnički zapisnik: Ako društvo broji preko 100 akcionara, statutom se može nametnuti obaveza da zapisnik sačinjava javni beležnik, čime on stiče snagu javne i dokazne isprave.
  • Valjanost: Nepoštovanje zakonskih pravila o vođenju zapisnika ne dovodi do nevažnosti usvojenih skupštinskih odluka, pod uslovom da se stvarni rezultat glasanja može utvrditi na drugi način.

Nadležnosti Predsednika i Komisije

• Imenovanje predsednika (POZITIVNO PRAVO): Određuje se statutom, posebnom odlukom Skupštine, ili ga imenuje sud (kada sudsko rešenje nalaže održavanje sednice). Zakonska pretpostavka: Ukoliko predsednik nije drugačije određen, zakon pretpostavlja da to svojstvo stiče lice koje poseduje najveći pojedinačni broj glasova običnih akcija u odnosu na sve prisutne akcionare sa običnim akcijama.
• Sastav Komisije za glasanje: Imenuje je predsednik i mora imati najmanje 3 člana.
  • Zabrana sukoba interesa: Zbog imperativa nepristrasnosti, članovi komisije apsolutno ne smeju biti aktuelni direktori, kandidati za direktore, kao ni lica povezana sa njima.
• Nadležnosti Komisije: Njene dužnosti su tehničko-kontrolnog karaktera: 1) utvrđivanje spiska učesnika; 2) utvrđivanje postojanja kvoruma; 3) provera valjanosti datih punomoćja; 4) brojanje glasova i objava rezultata; i 5) podnošenje pisanog izveštaja o svom radu.

Utvrđivanje identiteta i rezultata

• Dokazivanje svojstva akcionara: Društvo od akcionara na sednici može zahtevati isključivo one dokaze koji su proporcionalni i neophodni za utvrđivanje identiteta (po pravilu, lični dokument sa slikom za fizička lica, odnosno izvod iz registra uz ovlašćenje za pravna lica).
• Objava rezultata glasanja: Predsednik nakon glasanja za svaku tačku utvrđuje učešće u kapitalu i broj glasova datih za, protiv ili uzdržanih.
  • Obaveze javnih društava: Kod javnih akcionarskih društava, rezultati glasanja i usvojene odluke se obavezno objavljuju na internet stranici društva u roku od 3 dana od sednice. Moguće je utvrditi rezultate i na pojednostavljen način (samo ono što je minimalno bitno za kvorum i većinu), pod uslovom da se na sednici nijedan akcionar tome ne protivi.
  • Sudska zaštita: Ukoliko društvo prekrši obavezu informisanja o rezultatima, akcionar ima pravo da zahteva dostavljanje informacija. Ako društvo u roku od 8 dana ne ispuni zahtev, oštećeni akcionar svoje pravo ostvaruje pred sudom u vanparničnom postupku.

Kvorum predstavlja apsolutni preduslov za donošenje skupštinskih odluka, a čine ga akcionari prisutni na sednici koji poseduju određeni procenat glasova klase akcija sa pravom glasa po određenom pitanju. Njegovo postojanje formalno utvrđuje komisija za glasanje pre početka same sednice.

• Većina za odlučivanje predstavlja zakonom ili statutom propisan broj glasova prisutnih ili ukupnih akcionara koji moraju glasati „za“ da bi predložena odluka bila pravno valjano usvojena.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Uporednopravna napomena i Ratio legis: Dok u uporednom pravu postoje sistemi bez kvoruma ili sa izrazito niskim kvorumom radi sprečavanja opstrukcije rada Skupštine, pozitivno srpsko pravo se svrstava u red država sa visokim kvorumom. Osnovni cilj ovakvog rešenja jeste zaštita manjinskih akcionara i obezbeđivanje legitimiteta usvojenih odluka (kako se odluke ne bi donosile sa izrazito malim brojem glasova).
• Imperativnost (Zaštitni karakter): Zakonska pravila o kvorumu i većini imaju zaštitni karakter i predstavljaju imperativnu donju granicu, ispod koje društvo ne može ići.

Pravila o kvorumu

• Uračunavanje u kvorum: U kvorum se ubrajaju akcionari koji su lično prisutni, akcionari prisutni preko punomoćnika, kao i oni akcionari koji su svoje pravo glasa iskoristili pisanim ili elektronskim putem.
• Isključenja iz kvoruma: U kvorum se apsolutno ne uračunavaju akcije čije je pravo glasa suspendovano (gde primarno spadaju sopstvene akcije društva), kao ni akcije onih akcionara kojima je po zakonu ili odlukom nadležnog organa isključeno pravo glasa.
• Glasanje po klasama: Ukoliko o određenom pitanju odlučuje više klasa akcija koje imaju pravo glasa, kvorum se utvrđuje i mora biti ispunjen u odnosu na svaku klasu akcija pojedinačno.
• Redovni kvorum (POZITIVNO PRAVO): Da bi se prva sednica održala, zahteva se prisustvo akcionara koji poseduju običnu apsolutnu većinu (odnosno većinu od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa).
• Kvorum za ponovljenu sednicu: S obzirom na to da je kvorum za prvu sednicu visok, zakon predviđa liberalizaciju za ponovljenu sednicu, gde kvorum čini 1/3 (jedna trećina) od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa.

Većina za odlučivanje i način glasanja

• Osnovno pravilo (Obična relativna većina): Skupština u redovnim okolnostima donosi odluke većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa.
• Izuzetak 1 (Kvalifikovana relativna većina): Zakonodavac je za najznačajnije odluke odstupio od obične većine i zahteva strožu, 3/4 (tročetvrtinsku) većinu prisutnih akcionara. Ova većina je imperativna za odluke o:
  1. Statusnim promenama i promeni pravne forme.
  2. Smanjenju osnovnog kapitala.
  3. Isključenju ili ograničenju prava prečeg upisa.
  4. Odobrenju ugovora o kontroli i upravljanju.
  5. Odobrenju specifičnih ugovora sa osnivačima (naknadno osnivanje).
• Izuzetak 2 (Obična apsolutna većina): U jednom specifičnom slučaju zahteva se većina od svih akcionara (a ne samo prisutnih) – ova većina je neophodna isključivo za usvajanje i promenu statuta.
• Pravila glasanja: Za usvajanje odluke neophodno je da propisan broj akcionara glasa „za“. Glasovi akcionara koji su „uzdržani“ pravno se izjednačavaju sa glasanjem „protiv“. Ukoliko dođe do jednake podele glasova na sednici, zakon propisuje da se smatra da odluka nije doneta.

Uloga Statuta i odstupanja

• Statutarna odstupanja: Zbog svog zaštitnog karaktera, pravila o kvorumu i većini mogu se menjati isključivo statutom, i to isključivo u pravcu propisivanja strožih cenzusa (većih većina i većeg kvoruma).
• Ograničenja kod ponovljene sednice: Društvo može statutom povećati kvorum za ponovljenu sednicu (iznad 1/3), ali taj limitirani statutarni kvorum maksimalno sme da iznosi koliko i zakonski kvorum za prvu sednicu (obična apsolutna većina).
• Specifičnost javnih društava: Kod javnih akcionarskih društava propisan je još jedan obavezan izuzetak – ukoliko se odluka donosi na ponovljenoj sednici, zakon zahteva da za svaku odluku imperativno mora da glasa najmanje 1/4 (četvrtina) od ukupnog broja glasova svih akcija sa pravom glasa.

Pravo na postavljanje pitanja je osnovno člansko pravo svakog akcionara da akcionarskom društvu postavi pitanje u vezi sa dnevnim redom sednice Skupštine i da na njega dobije adekvatan odgovor.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Individualno i samokorisno pravo: Pravo pripada svakom pojedinačnom akcionaru i on ga koristi u sopstvenom interesu, pri čemu ne mora da vodi računa o interesima samog društva.
• Neprenosivost: S obzirom na to da je u pitanju člansko pravo, ono nije samostalno prenosivo na treća lica.
• Ratio legis: Ovo pravo nema za cilj samo zadovoljenje potrebe jednog akcionara za informacijom. S obzirom na to da se ostvaruje na sednici, njegov ključni efekat je formiranje i usmeravanje glasačke volje svih prisutnih akcionara. Balans sa interesima društva uspostavlja se kroz zakonske izuzetke kada se odgovor može uskratiti.

Titular i uslovi za vršenje prava

• Titular prava: Pravo na pitanje ima svaki akcionar, bez obzira na broj akcija koje poseduje (dovoljna je i jedna akcija).
  • Ovo pravo je neraskidivo vezano za pravo učešća u radu Skupštine, a ne za pravo glasa. Samim tim, apsolutno pravo na postavljanje pitanja imaju i imaoci povlašćenih akcija, imaoci delimično uplaćenih akcija, lica bez prava glasa, kao i lica koja su prodala akcije nakon „dana akcionara“ (jer su zadržala pravo učešća).
• Materijalni uslov (Veza sa dnevnim redom): Ovo je jedino materijalnopravno ograničenje – pitanje se imperativno mora odnositi na neku od tačaka dnevnog reda. Postoje dve vrste dozvoljenih pitanja:
  1. Direktna pitanja: Odnose se direktno na sadržinu predložene odluke (npr. razjašnjenje nejasnih termina ili dodatno obrazloženje predloga).
  2. Indirektna pitanja o društvu: Odnose se na opšta pitanja o društvu, ali isključivo pod uslovom da je odgovor na njih objektivno neophodan prosečnom akcionaru za pravilnu procenu konkretne tačke dnevnog reda.
• Povezana društva: Ukoliko je na dnevnom redu usvajanje konsolidovanog finansijskog izveštaja, akcionari matičnog društva stiču pravo da postavljaju pitanja i o poslovanju svih zavisnih društava koja su obuhvaćena tim izveštajem.
• Forma i rok: Zakon ne ograničava period postavljanja, ali se po dispozitivnom pravilu pitanja postavljaju tokom same sednice, u usmenoj ili pisanoj formi, bez obaveze akcionara da ih posebno obrazlaže.

Ograničenja internim aktima

• Statut i poslovnik o radu Skupštine mogu bliže urediti proceduru postavljanja pitanja.
• Ovim aktima se pravo akcionara sme ograničiti isključivo radi ostvarivanja sledećih ciljeva: identifikacije akcionara, održavanja reda na sednici (npr. striktno limitiranje broja pitanja na tri ili ograničenje vremena na pet minuta po akcionaru), omogućavanja pripeme uprave, ili radi zaštite poslovne tajne i interesa društva.

Upravljanje i davanje odgovora

• Dužnik obaveze: Iako je obveznik davanja odgovora sâmo društvo, zakon nalaže da konkretne odgovore na sednici u ime društva daju direktor (u jednodomnom sistemu) ili članovi Nadzornog odbora (u dvodomnom sistemu).
• Karakteristike odgovora: Odgovor imperativno mora biti tačan i potpun u meri u kojoj to znanje uprave i priroda pitanja dozvoljavaju, a daje se tokom sednice (logično, pre glasanja o tački na koju se odnosi).
• Razlozi za uskraćivanje odgovora (POZITIVNO PRAVO): Uprava sme da odbije davanje odgovora u samo tri zakonom taksativno navedena slučaja (zatvorena lista):
  1. Ako bi se davanjem odgovora nanela šteta društvu ili sa njim povezanom licu.
  2. Ako bi davanje odgovora predstavljalo krivično delo.
  3. Ako je tačna informacija već dostupna na internet stranici društva (u formi „pitanja i odgovori“) najmanje 7 dana pre održavanja sednice.

Sudska zaštita prava na pitanje

• Ukoliko uprava neopravdano uskrati odgovor, oštećeni akcionar ima pravo na hitnu sudsku zaštitu u vanparničnom postupku.
• Aktivna legitimacija: Predlog sudu može podneti akcionar kome je uskraćen odgovor (pod uslovom da je Skupština na kraju donela odluku o toj tački), ali i svaki drugi prisutni akcionar koji je izjavio na zapisnik da smatra da je odgovor neopravdano uskraćen.
• Rokovi i postupak: Zahtev se podnosi protiv društva u roku od 8 dana od održavanja sednice, a sud odlučuje u narednih 8 dana.
• Ukoliko usvoji zahtev, sud nalaže društvu da u roku od 8 dana dostavi odgovor van sednice predlagaču, što znači da društvo nije u obavezi da zbog toga ponovo saziva novu Skupštinu.

Glasanje pisanim putem (u odsustvu) je način glasanja gde akcionar ne prisustvuje fizički sednici, već daje pisano uputstvo licu određenom od strane društva (glasniku) kako da glasa u njegovo ime.

• Elektronsko učešće podrazumeva korišćenje modernih tehnologija koje odsustnom akcionaru omogućavaju glasanje, ali i dvosmernu komunikaciju (raspravu) sa ostalim učesnicima sednice.
• Glasanje preko depozitara predstavlja praksu gde depozitar vrši pravo glasa za račun svog klijenta (deponenta) na osnovu ugovora o čuvanju i administriranju akcija.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Glasanje pisanim putem (Imperativno pravo): Zakon o privrednim društvima (ZPD) ovo formuliše kao imperativno pravo akcionara, što znači da ga akcionarsko društvo ne može usloviti niti isključiti.
  • Posledica: Akcionari koji glasaju na ovaj način zakonski se smatraju lično prisutnim, pa se njihovi glasovi uračunavaju u kvorum i većinu za odlučivanje.
• Elektronsko učešće (Opcija društva): Za razliku od pisanog glasanja, ovo nije zakonsko pravo akcionara, već isključivo opcija za samo društvo. Međutim, ukoliko društvo to uvede, ono prerasta u pravo akcionara koje se može ograničiti isključivo srazmernim merama radi utvrđivanja identiteta i bezbednosti komunikacije.
  • Zabrana virtuelnih sednica: Srpsko pravo dozvoljava multilokalne (tele-sednice) i on-line sednice, ali su apsolutno zabranjene potpuno virtuelne sednice (sednice koje se održavaju isključivo na elektronskim platformama, bez postojanja fizičke sednice).
• Direktni naspram indirektnog depozita: Kod direktnog depozita klijent je formalni akcionar, a depozitar je samo klasičan punomoćnik. Problem, zbog kojeg ZPD uvodi posebna pravila radi sprečavanja zloupotreba, javlja se kod indirektnog (zbirnog) depozita, gde je depozitar formalno upisan kao akcionar (na kastodi računu), ali suštinski vrši tuđa prava (prava stvarnog akcionara – deponenta).

Sprovođenje glasanja

• Da bi se ostvarilo glasanje pisanim putem, društvo ima obavezu da uz poziv za sednicu akcionarima dostavi i formular za glasanje. Akcionar ima obavezu overe potpisa na tom formularu, ali je društvu ostavljena sloboda da tu obavezu isključi.
• Modaliteti elektronskog učešća uvode se u akcionarsko društvo tako što se izričito propišu statutom ili poslovnikom Skupštine.

Prava i obaveze članova/akcionara Zakon propisuje stroga pravila za ostvarivanje ovih alternativnih načina glasanja:

• Modaliteti elektronskog učešća: ZPD striktno dozvoljava samo tri načina:
  1. Audiovizuelni prenos sednice u realnom vremenu.
  2. Dvosmerni prenos u realnom vremenu koji omogućava obraćanje (on-line veza).
  3. On-line glasanje pre ili tokom sednice, bez imenovanja fizički prisutnog punomoćnika.
• Pravila za glasanje preko depozitara (POZITIVNO PRAVO): ZPD propisuje stroge obaveze za zbirne depozitare kako bi zaštitio stvarne vlasnike:
  • Zabrana skrivenog zastupanja: Depozitar se smatra punomoćnikom samo ako prethodno prezentuje ovlašćenje za vršenje glasačkih prava od strane klijenta.
  • Obaveza poštovanja instrukcija: Depozitar mora glasati po instrukcijama. Ako instrukcija nema, ne sme glasati osim ako klijentu ranije nije poslao konkretizovan predlog glasanja (kako bi klijent mogao da reaguje ako se ne slaže).
  • Odstupanje od principa jedinstvenog glasanja: Srpsko pravo dozvoljava da depozitar za svakog klijenta vrši pravo glasa posebno, što znači da ima pravo da sa svojim akcijama različito glasa za različite deponente. Uporednopravna napomena: Ovo je dominantna moderna tendencija koja omogućava poštovanje interesa svakog pojedinačnog klijenta, nasuprot sistemima koji depozitare primoravaju na jedinstveno glasanje.
  • Obaveza obaveštavanja: Depozitar je dužan da (najmanje jednom godišnje) obavesti klijente o njihovom pravu da izmene ili opozovu punomoćje. Takođe, dužan je da 3 godine čuva sve dobijene naloge i da na zahtev klijenta izda pisanu potvrdu o tome kako je glasao.

Pravo učešća u radu Skupštine je polazno, individualno neimovinsko pravo svakog akcionara.

• Učešće preko punomoćnika je zakonom izričito garantovan način ostvarivanja ovog prava (bez fizičkog prisustva akcionara), koje akcionarsko društvo ne može ograničiti niti ga može nametnuti kao obavezno.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravna priroda punomoćja: Odnos akcionara i punomoćnika je obligacionopravne prirode i predstavlja ugovor o nalogu. To je strog intuitu personae odnos, iz čega proizlazi apsolutna neprenosivost ovlašćenja sa punomoćnika na drugo lice.
• Dan akcionara (POZITIVNO PRAVO): Pravo učešća ostvaruju isključivo lica upisana u Centralni registar hartija od vrednosti na tačno fiksirani presek – dan akcionara.
  • Zakon postavlja imperativno pravilo da je to uvek deseti dan pre dana održavanja sednice (princip jedinstvenosti).
  • Dejstvo dana akcionara: Ukoliko akcionar proda i prenese svoje akcije na treće lice nakon dana akcionara, on lično zadržava pravo učešća i glasanja na toj sednici, bez obzira što u trenutku njenog održavanja više nije vlasnik akcija.
• Ograničenja ličnog učešća: Zakon dozvoljava društvu da statutom propiše cenzus za lično učešće. Minimalan broj akcija koji se zahteva od akcionara ne sme biti veći od 0,1% ukupnog broja akcija te klase. Oni koji ne ispunjavaju ovaj cenzus mogu se udružiti i delovati preko zajedničkog punomoćnika ili glasati pisanim putem.

Obaveze Uprave i Statut

• Organ uprave (Odbor direktora ili Izvršni odbor) dužan je da akcionarima dostavi spisak akcionara najkasnije narednog radnog dana od prijema zahteva. Izuzetak: Javna društva sa preko 10.000 akcionara ovu obavezu pravno ispunjavaju samo time što omogućavaju uvid u spisak u svojim prostorijama.
• Statut društva i poslovnik Skupštine mogu uvesti mere za obezbeđivanje reda, način utvrđivanja identiteta, kao i osloboditi fizička lica obaveze overe punomoćja na sudu/kod beležnika.

Režim punomoćja Pravila za ostvarivanje učešća preko punomoćnika su strogo uređena u cilju zaštite integriteta Skupštine:

• Svojstvo punomoćnika: Može biti svako potpuno poslovno sposobno fizičko ili pravno lice. Društvo ni statutom ne sme postavljati dodatne diskriminatorne uslove (npr. državljanstvo ili stručna sprema).
• Lica isključena iz svojstva (Zabrana sukoba interesa): Imperativno je propisano da punomoćnici ne smeju biti lica koja su u potencijalnom sukobu interesa sa akcionarem. To su: 1) članovi uprave, 2) zaposleni u društvu, 3) revizori društva, kao ni 4) kontrolni akcionar (kao i sa njim povezana lica).
• Broj punomoćnika: Akcionar ima pravo da ovlasti neograničen broj lica, ali isključivo za različite akcije (npr. jedno lice za 100 akcija, a drugo za 50 akcija). Ako izda punomoćje različitim licima za iste akcije, priznaje se isključivo ono sa najkasnijim datumom.
• Jedan punomoćnik za više akcionara: Nema ograničenja u broju lica koje punomoćnik zastupa, pri čemu on ima puno pravo da za različite akcionare glasa potpuno različito (prema njihovim pojedinačnim interesima i instrukcijama).
• Trajanje i Forma: Punomoćje se može izdati za jednu sednicu, na određeni rok ili do opoziva. Forma mora biti pisana. Srpsko pravo dozvoljava i izdavanje elektronskim putem koje mora biti garantovano kvalifikovanim elektronskim potpisom.
• Glasačke instrukcije: Ukoliko akcionar da precizne instrukcije, punomoćnik mora glasati po njima. Ako punomoćnik prekrši nalog, taj njegov glas je i dalje apsolutno punovažan, a jedina sankcija jeste lična odgovornost punomoćnika akcionaru za naknadu štete (koja se ne može unapred ugovorom isključiti).
• Zabrana neopozivosti: Izdavanje neopozivog punomoćja je strogo zabranjeno kako bi se sprečilo izigravanje zabrane raspolaganja (prenosa) samim pravom glasa. Opoziv se može vršiti do samog dana održavanja sednice, izdavanjem novog punomoćja ili prostim ličnim prisustvovanjem akcionara na sednici.
• Opšti punomoćnik (Punomoćnik predložen od strane društva): Društvo u pozivu može predložiti svog punomoćnika akcionarima. Ono što je ovde izuzetno važno za ispit jeste da se na ovo lice ne primenjuju gore navedene zabrane vezane za sukob interesa, ali je društvo obavezno da u pozivu objavi sve relevantne činjenice iz kojih akcionari mogu taj eventualni sukob interesa sami sagledati.

Dnevni red predstavlja listu tačaka o kojima Skupština akcionarskog društva na sednici isključivo može raspravljati i odlučivati.

• Ratio legis: Njegova osnovna svrha je da obezbedi fokusiranu raspravu i spreči da se Skupština pretvori u opštu „pričaonicu i mesto za raspravljanje o svemu i svačemu“.

Upravljanje dnevnim redom

• Nadlažan i odgovoran organ za formulisanje predloga dnevnog reda je onaj organ koji saziva sednicu – po pravilu je to Odbor direktora (u jednodomnom sistemu) ili Nadzorni odbor (u dvodomnom sistemu). Dnevni red se utvrđuje samom odlukom o sazivanju sednice Skupštine.
• Postupanje po predlogu akcionara: Kada akcionari podnesu predlog za izmenu, organ uprave je dužan da o njemu odluči u hitnom roku od 3 dana od dana prijema.
• Javna akcionarska društva imaju i dodatnu obavezu da predlog akcionara objave na svojoj internet stranici najkasnije narednog radnog dana.
• Ukoliko uprava usvoji predlog, dužna je da novi dnevni red i predloge odluka bez odlaganja dostavi svim akcionarima sa pravom učešća, i to na potpuno isti način na koji je dostavljen i prvobitni poziv.

Uticaj na dnevni red Prava akcionara da utiču na dnevni red posmatraju se kao ključna protivteža ovlašćenjima uprave, kako se uloga akcionara ne bi svela samo na puko blokiranje odluka uprave. ZPD propisuje dva osnovna prava:

1. Pravo na proširenje dnevnog reda: Pravo akcionara da u već postojeći dnevni red uvrste sasvim novu tačku o kojoj će se raspravljati i/ili odlučivati.
2. Pravo na предлагање одлука (Protivpredlozi): Pravo da u okviru već postojećih tačaka akcionari predlože konkretne alternativne odluke o kojima će se glasati (čime se ne menja dnevni red, već suština same odluke koja se donosi).

Zakonski uslovi za korišćenje prava (POZITIVNO PRAVO) Zakon o privrednim društvima postavlja pet strogih kumulativnih uslova za ostvarivanje ovih prava:

1. Kapital-cenzus: Ova prava mogu koristiti isključivo akcionari koji (individualno ili udruženo) poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa.
2. Forma: Predlog se imperativno podnosi u pisanoj formi i dostavlja Odboru direktora, odnosno Nadzornom odboru.
3. Obavezna sadržina predloga: Svaki predlog mora sadržati tri elementa:
   • Identifikaciju podnosilaca i broj akcija koje poseduju.
   • Suptancijalni element (jasno preciziranje nove tačke uz navođenje da li se o njoj samo raspravlja ili i odlučuje, odnosno dostavljanje teksta nove odluke koja se predlaže).
   • Obrazloženje predloga.
4. Prekluzivni rokovi: Predlog se mora uputiti društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice, odnosno najkasnije 10 dana pre dana održavanja vanredne sednice.
5. Ograničenje kod vanrednih sednica: Ukoliko je vanredna sednica prethodno već sazvana na zahtev akcionara, na njoj se može odlučivati isključivo o pitanjima iz predloga koji je priložen uz taj inicijalni zahtev, što znači da je naknadno proširivanje dnevnog reda u ovom slučaju zabranjeno.

Sudska zaštita akcionara

• Ukoliko organ uprave ignoriše ili odbije predlog, oštećeni akcionari imaju pravo da zaštitu potraže na sudu podnošenjem zahteva u vanparničnom postupku.
• Postupak je hitan i sud je dužan da donese odluku u roku od 8 dana, a eventualna žalba na nju nema suspenzivno dejstvo.
• Ako sud naloži uvrštavanje tačke u dnevni red, takvu odluku dostavlja društvu najkasnije narednog radnog dana, a društvo je dužno da je prosledi akcionarima. Sud takođe može ovlastiti akcionare da o trošku društva objave odluku u visokotiražnom dnevnom listu.

Informisanje akcionara o sazivanju sednice predstavlja zakonsku obavezu akcionarskog društva da uspostavi jednosmernu komunikaciju (od društva ka akcionarima) pre održavanja Skupštine.

• Ovo obaveštavanje je apsolutni preduslov za efikasno vršenje brojnih prava koja akcionari ostvaruju pre i za vreme same sednice.
• Da bi ostvarilo svoj cilj, informisanje mora ispunjavati tri kumulativna zahteva: mora biti blagovremeno, potpuno i izvedeno na pouzdan način.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis: Informisanje služi tome da svakom akcionaru pruži dovoljno vremena da se pripremi za sednicu, prostudira dnevni red, odluči kako će glasati, kao i da eventualno stupi u kontakt sa drugim akcionarima radi zauzimanja zajedničkog stava (npr. glasanje protiv predloga uprave).
• Uporednopravna napomena: U zavisnosti od prekogranične prirode akcionarstva i razvoja elektronskih komunikacija, u teoriji postoje različita zalaganja za produžavanje, odnosno skraćivanje rokova za informisanje. U pogledu načina informisanja, teorija prepoznaje „pull” metod (gde akcionar sam pristupa informacijama koje je društvo obznanilo) i „push” metod (gde društvo direktno dostavlja informaciju svakom akcionaru).

Pravila i uslovi informisanja Prema važećem Zakonu o privrednim društvima (ZPD), pravo na informisanje se ostvaruje kroz tri pomenuta principa:

• 1. Blagovremeno informisanje (Zakonski rokovi) Zakon propisuje stroge minimalne rokove za sazivanje, kako bi se obezbedilo vreme za analizu.
  • Redovna sednica: Poziv se upućuje najkasnije 30 dana pre dana održavanja.
  • Vanredna sednica: Poziv se upućuje najkasnije 21 dan pre dana održavanja.
  • Izuzetak (Ponovljena sednica): Ukoliko se sednica ponavlja, primenjuje se kraći rok od najkasnije 10 dana pre dana predviđenog za njeno održavanje, jer je procedura već jednom sprovedena te nema potrebe za ponavljanjem dugog roka.
• 2. Potpuno informisanje (Sadržina) Da bi doneli odluku o načinu glasanja i učešća (lično, preko punomoćnika ili elektronski), akcionari moraju raspolagati svim podacima.
  • Ovo pravo obuhvata obaveznu sadržinu samog poziva na sednicu, kao i obezbeđivanje svih pratećih materijala relevantnih za tačke dnevnog reda (npr. predlozi odluka, finansijski izveštaji, ugovori o raspolaganju imovinom velike vrednosti).
• 3. Pouzdano informisanje (Načini dostavljanja poziva i materijala) ZPD prepoznaje više alternativnih i kumulativnih načina dostavljanja, a primena zavisi od vrste društva:
  • Dostavljanje poziva: Može se izvršiti individualno (slanjem preporučene pošiljke, odnosno elektronskom poštom ako je akcionar dao pisanu saglasnost) ili objavljivanjem na internet stranici samog društva.
  • Trenutak dostavljanja: Kod individualnog slanja, danom dostavljanja se iz praktičnih razloga smatra dan slanja (predaje pošti ili slanja mejla), čime se izbegavaju problemi sa dokazivanjem uručenja svakom pojedinačnom akcionaru.
  • Obavezne javne objave: Sva akcionarska društva (osim jednočlanih nejavnih) imperativno moraju objaviti poziv i na internet stranicama Agencije za privredne registre (APR) i Centralnog registra hartija od vrednosti. Javna akcionarska društva poziv obavezno objavljuju i na stranici regulisanog tržišta (berze) gde su uključene njihove akcije.
  • Dostupnost materijala: Prateći izveštaji i predlozi odluka se akcionarima stavljaju na raspolaganje objavljivanjem na internet stranici društva i omogućavanjem uvida u samom sedištu društva, dok se statutom mogu propisati i dodatni načini dostavljanja.

Nadležnosti Skupštine su taksativno definisane Zakonom o privrednim društvima (ZPD) i statutom samog društva.

• Zbog njihove brojnosti i raznovrsnosti, nadležnosti se klasifikuju u šest osnovnih grupa: normativne, statusne, kadrovske, imovinske, finansijske i ostale odluke.

Imperativnost nadležnosti

• Stroga podela nadležnosti: Zakonske nadležnosti Skupštine i ostalih organa su imperativne. Skupština ne sme da zadire u nadležnosti organa uprave, niti se pitanja iz nadležnosti Skupštine mogu prenositi na druge organe (osim kada je to zakonom izričito dozvoljeno).
• Proširenje statutom: Statutom se nadležnost Skupštine može proširiti isključivo u dva slučaja:
  1. Ako zakon to izričito predviđa (npr. odobrenje poslova u kojima postoji lični interes).
  2. Ako za donošenje određene odluke zakon nije propisao nadležnost nijednog drugog organa.
• Savetodavne odluke: Ukoliko sazivač na dnevni red stavi pitanje koje nije u zakonskoj nadležnosti Skupštine, eventualna odluka koju ona donese tretira se isključivo kao savetodavna odluka. Pravilo je jasno – nadležnost, a samim tim ni odgovornost, ne može se na ovaj način preneti sa uprave na Skupštinu.

Normativne nadležnosti

• Skupština usvaja i menja statut, koji predstavlja najznačajniji akt akcionarskog društva. Izuzetak: Prvi (osnivački) statut donose sami osnivači.
• Skupština obavezno usvaja i poslovnik o radu Skupštine.

Kadrovske, finansijske i imovinske nadležnosti

• Kadrovske odluke: Skupština imenuje i razrešava ključna lica u društvu:
  1. Članove Odbora direktora (jednodomno upravljanje) ili članove Nadzornog odbora (dvodomno upravljanje).
  2. Revizora za finansijske izveštaje, kao i revizora za posebnu/vanrednu reviziju.
  3. Likvidacionog upravnika.
• Finansijske odluke:
  • Usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja i izveštaja revizora, kao i izveštaja organa uprave.
  • Donošenje odluke o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka.
  • Donošenje odluke o politici naknada direktorima, kao i odobravanje naknada koje se isplaćuju u akcijama i drugim hartijama.
  • Ratio legis: Trend prepuštanja politike naknada Skupštini („Say on pay“) potiče iz nastojanja da se pojača vlasnička kontrola i reše agencijski problemi, kako bi se sprečilo da direktori sami sebi dodeljuju enormne bonuse bez pokrića u rezultatima.
• Imovinske odluke: Donose se kada treba promeniti imovinu ili osnowni kapital:
  • Donošenje odluke o sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti.
  • Odluke o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala.
  • Odluke koje se tiču akcija: isključenje prava prečeg upisa, odobrenje za izdavanje odobrenih akcija, sticanje sopstvenih akcija, podela/spajanje akcija i poništaj akcija zbog neuplate uloga.
  • Davanje odobrenja za ugovore sa akcionarima nakon registracije društva (tzv. naknadno osnivanje).

Statusne nadležnosti

• Skupština daje konačno odobrenje (saglasnost) na sve odluke kojima se suštinski menja statusno-pravni položaj društva:
  1. Odluke o statusnim promenama (spajanje, pripajanje, podela, izdvajanje).
  2. Odluka o promeni pravne forme društva.
  3. Zaključivanje ugovora o kontroli i upravljanju.
  4. Donošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije ili podnošenje predloga za pokretanje stečaja.

Skupština je obavezan organ akcionarskog društva kroz koji akcionari ostvaruju svoja članska prava i kreiraju volju društva.

• Za razliku od uprave, Skupština ne radi permanentno, već isključivo na sazvanim sednicama.
• Nju karakteriše stalan organ sa nestalnim (promenljivim) sastavom – zbog slobodne prenosivosti akcija, sastav Skupštine se menja svakim prenosom svojine nad akcijama i niko ne može unapred da odredi njen fiksni sastav. Čine je svi akcionari, ali nemaju svi ista prava (npr. povlašćene akcije načelno ne daju pravo glasa).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Uporednopravna napomena (Hijerarhija organa): Tradicionalno se smatralo da je Skupština najviši organ jer imenuje ostale organe, ali moderno pravo napušta odnos nadređenosti i prelazi na princip horizontalne saradnje, gde je svaki organ najviši u okviru svojih isključivih nadležnosti.
• Ratio legis (Formalizam): Sazivanje i rad Skupštine propraćeni su strogim formalizmom. Cilj ovih pravila nije usporavanje rada, već isključivo zaštita prava, a prevashodno zaštita manjinskih akcionara od samovolje uprave.

Organi društva (Upravljanje) Prema pozitivnom srpskom pravu, akcionarsko društvo svojim statutom bira jedan od dva sistema upravljanja:

1. Jednodomno upravljanje: Organi su Skupština i jedan ili više direktora (odnosno Odbor direktora).
2. Dvodomno upravljanje: Organi su Skupština, Nadzorni odbor i jedan ili više izvršnih direktora (odnosno Izvršni odbor).

Vrste sednica Skupštine Skupština donosi odluke isključivo na sednicama, koje se dele na sledeće vrste:

• 1. Redovna (godišnja) sednica
  • Mora se održati obavezno jednom godišnje, i to najkasnije u roku od 6 meseci od završetka poslovne godine.
  • Primarno je saziva uprava (Odbor direktora / Nadzorni odbor).
  • Obavezan dnevni red: Usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja, izveštaja o poslovanju i izveštaja nadzornog odbora (kod dvodomnog sistema). Odluka o raspodeli dobiti (dividendi) je uobičajena, ali nije zakonski obavezna tačka.
  • Sudsko sazivanje: Ukoliko uprava ne sazove sednicu, bilo koji akcionar ili član uprave može tražiti od suda u vanparničnom postupku da naloži održavanje (sud mora odlučiti u hitnom roku od 8 dana).
• 2. Vanredna sednica
  • Održava se između redovnih sednica po potrebi.
  • Saziva je uprava na svoju inicijativu ili na zahtev akcionara.
  • Cenzus za sazivanje: Zahtev mogu podneti akcionari koji poseduju najmanje 5% osnovnog kapitala (ili 5% klase akcija). Statutom se ovaj cenzus može samo sniziti, a nikako povećati. Akcionari moraju imati to svojstvo kontinuirano najmanje 3 meseca pre podnošenja zahteva.
  • I ovde postoji zaštita u vidu sudskog sazivanja ukoliko uprava ignoriše zahtev u roku od 8 dana.
• 3. Obavezna sednica u slučaju značajnog gubitka
  • Materijalni uslov: Saziva se kada se u izveštajima utvrdi da je vrednost neto imovine pala ispod 50% osnovnog kapitala.
  • Ratio legis: Ovo je ex ante mera. Cilj nije puko konstatovanje stečaja (zaštita poverilaca), već rano upozoravanje akcionara da u kratkom roku preduzmu mere reorganizacije ili, kao krajnju meru, likvidaciju, kako bi se društvo spasilo propasti.
• 4. Univerzalna sednica
  • Predstavlja specifičan oblik vanredne sednice koja se održava bez ikakvog formalnog sazivanja i poštovanja rokova za pozivanje.
  • Uslovi (kumulativno): Dozvoljena je isključivo u nejavnim akcionarskim društvima, na njoj moraju biti prisutni svi akcionari (100%) sa pravom glasa po tačkama dnevnog reda, i nijedan akcionar ne sme da se protivi takvom načinu održavanja.
• 5. Posebna (specijalna) sednica
  • Ovo je sednica namenjena isključivo imaocima povlašćenih akcija kako bi glasali u okviru svoje klase (tzv. glasanje po klasama).
  • Može se sazvati ako to traže akcionari sa najmanje 10% glasova te klase i ukoliko to pravo nije izričito isključeno statutom.
• 6. Ponovljena sednica
  • Nije posebna vrsta po prirodi, već je to redovna ili vanredna sednica koja je odložena isključivo zbog nedostatka kvoruma, a zatim sazvana sa apsolutno istim dnevnim redom.
  • Mora se održati u roku između 15. i 30. dana od neodržane sednice (ili 8 do 30 dana ako je to unapred najavljeno u prvom pozivu). Na njoj važe blaža pravila za kvorum i rokove pozivanja.

Prava i obaveze članova/akcionara (u kontekstu Skupštine)

• Prava na Skupštini su isključivo neimovinskog karaktera.
• Osnovna prava: Pravo učešća u raspravi i pravo glasa.
• Pomoćna (dopunska) prava: Pravo na postavljanje pitanja, pravo na dopunu dnevnog reda i pravo na podnošenje tužbe za pobijanje usvojenih skupštinskih odluka.